Fuji X-T2, Test

 

DETALJI, JPEG

JPEG-u, najpopularnijem formatu distribucije fotografija, Fuji poklanja nešto veću pažnju nego većina ostalih proizvođača, a to ima svoje pozitivne implikacije kako među početnicima, tako i među iskusnijim korisnicima. Obrada RAW snimaka mnogima je zadovoljstvo. Ali, ponekad čak i najvećim entuzijastima prija kvalitetan JPEG, pogotovo kada se radi o svakodnevnim fotografijama, čija bi naknadna obrada zahtevala suviše vremena. JPEG-a smo se samo dotakli u prethodnom poglavlju, pa ćemo mu u ovom pokloniti veću pažnju.

Iskoristićemo istu scenu, a snimci su nastali u istom paketu kada i RAW:

Snimci u punoj rezoluciji: X-T2 i X-T1

JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:

 

U slučaju JPEG-a, uprkos nešto višem kvalitetu na Fuji aparatima, ipak izostaje ubedljiv kvalitativni pomak, kakav smo uočili u slučaju RAW-a. Detalja ima nešto više, ali njih je teže uočiti bez ozbiljne analize, što nas navodi na zaključak da ako baš želite da iskoristite maksimum novog senzora, RAW je ipak najbolje rešenje. JPEG jeste odličan, jeste detaljan i vrlo oštar, ali ne izdiže X-T2 toliko uverljivo u odnosu na X-T1, kao što to čini RAW.

Uporedićemo još jednom RAW i JPEG Fuji-ja X-T2, ovaj put u studijskim uslovima:

 

Kod Fuji-ja je ponekad teško pogoditi šta je RAW, a šta JPEG, jer je odnos parametra u interno dobijenom JPEG-u takav da čak i veštog posmatrača može navesti na pogrešan zaključak. JPEG se odlikuje visokom oštrinom, jačim kontrastom i mikrokontrastom i intenzivnijim koloritom. Sve su to odlike koje obično idu u korist RAW-a. Naravno, RAW se u obradi svakako može dovesti i na ovaj, pa i mnogo ubedljiviji nivo. Međutim, upravo je iz ovih razloga JPEG popularan među Fuji korisnicima. Većina neće imati potrebu da zbog obične konverzije posegne za RAW formatom. Jednostavno, JPEG je dovoljno dobar da, ako ne postoji potreba za korekcijom ekspozicije, prosvetljavanjem senki i spasavanjem svetlijih partija, posluži kao konačna verzija snimka.

Oštrenje je u slučaju Fuji aparata pomalo kontroverzna stavka. Umesto da kao i svi, nude opciju podešavanja od 0 do neke proizvoljne vrednosti, autori softverskog dela aparata su se radije odlučili da nulta pozicija bude na pola između maksimuma i minimuma, time sugerišući da je oštrenje isključeno, onda kada je ono zapravo na polovini skale. Ne nalazimo nijedno logično objašnjenje za ovakvu skalu, osim da je to verovatno sugerisano iz marketinške kuhinje. Evo kako to izgleda:

Na većini drugih aparata je podrazumevana vrednost uglavnom dosta uzdržana, pa se često čak i minimalno pojačanim oštrenjem mogu dobiti bolji rezultati. Kod Fuji-ja je stvar malo drugačija. Njegova podrazumevana vrednost oštrenja (0) je malo jača nego što bismo želeli, iako se ovo može podvesti pod kategoriju subjektivnog. Pošto Fuji u startu već izvodi pojačanje mikrokontrasta, čak i na RAW snimku, efekat oštrenja je još jači, pa se čak i minimalnim smanjenjem postiže umereniji i na oko prijemčiviji rezultat. Mnogi bi rekli da Fuji skuplja poene na (JPEG) marketingu, ali – sagledamo li stvari iz drugog ugla – nije li zadovoljan korisnik upravo i poenta svega?