Fuji X-T2, Test

 

REZIME

Pošto bi nabrajanje onoga što valja na Fuji X-T2 potrajalo, rešili smo da se prvo osvrnemo na ono čime baš i nismo impresionirani. To je najpre EVF. On zaista nudi sve što fotograf može poželeti – rezoluciju, kolorit, obim informacija i parametara koji prevazilazi tražilo svih DSLR-ova itd, ali na žalost, ono po čemu zaostaje, dovoljno je da pojedince nikad neće privoleti na blagodeti digitalnog u odnosu na analogno. Kašnjenje („lag“) i dalje postoji. Istina, on je manji nego ikada, čemu prvenstveno kumuje visoka frekvencija osvežavanja od čak 100Hz, ali (uvek to „ali“) zasad ne vidimo rešenje koje bi se s uspehom izborilo sa manjkom dinamičkog raspona malog displeja. Svaka situacija koja uključuje prejak kontrast, bilo da aparat usmerite ka nečemu osunčanom podnevnim suncem ili pokušate da snimite scenu u loše osvetljenom, zatvorenom prostoru, dočekaće vas sa barem jednom partijom koja deluje „zapušeno“ ili „pregorelo“. To nekad nema uticaja na rad, nekada ima, ali svaki put deluje na percepciju i navodi na pomisao da nešto nije kako treba. Navika je čudo, pa će vremenom bilo kakvi problemi ovog tipa biti ignorisani, ali će se sporadično ipak javljati situacije u kojima aparat automatikom proceni parametre na jednu vrednost, a vi ih instiktivno korigujete, ne biste li izbegli zapušene, odnosno pregorele partije. I to funkcioniše taman dok ne pogledate konačne fotografije, jer se čak i na displeju aparata vidi da vas je EVF naveo na pogrešnu korekciju. Jednostavno, merenje svetla nije bezgrešno, ali veoma, veoma retko greši, dok EVF svojim korekcijama osvetljenosti u realnom vremenu korisniku čini medveđu uslugu, te više odmaže, nego što pomaže.

Nismo baš previše srećni ni zbog toga što je novi aparat dobio glavni ekran istog kvaliteta kao i dve godine stariji model, uprkos tome što je drugi-top model ovog proizvođača (X-Pro2) predstavljen sa ekranom 60% veće rezolucije. Zašto? Ne znamo, ali ne vidimo nijedan racionalan razlog. Tu je i gotovo nepodnošljivi tilt mehanizam, koji je neko u šali u nekom trenutku nazvao „obrtnim“. Zbog prilično krutog mehanizma i osećaja da će nešto pući prilikom rotacije (baš kao i na drugim aparatima koji se diče ovakvim rešenjem), shvatićete da vas sve to demotiviše i na kraju ćete prosto ignorisati ovu mogućnost.

Kombinovani mehanički+elektronski zatvarač je ispraćen istim nedostacima kao i na X-Pro2, a razlozi za to su tehničke prirode, zbog senzora koji ne poseduje tzv. „global shutter“, već se za ekspozicije brže od 1/8000 mora služiti softverskim trikovima. Nismo srećni ni pomalo manipulativnom skalom svih podešavanja kvaliteta JPEG-a u aparatu, jer sugeriše da pozicija 0 označava isključenu opciju, a zapravo znači nešto totalno drugačije – sredinu nekakve fiktivne skale. To je osobenost Fuji softvera u celini, a ne samo konkretnog modela, ali mislimo da ipak zaslužuje da se nađe u listi zamerki jer, na kraju krajeva, pojedinac će koristiti svoj jedini aparat i njegovi nedostaci kao takvi direktno utiču na lična iskustva.

Jedan deo power-managementa je i dalje sporan, a tiče se buđenja iz „sleep“ moda. Ako aparat prosto nosite oko vrata i on se ugasi nakon određenog perioda neaktivnosti, biće jednostavnije prosto isključiti aparat i ponovo ga uključiti (što traje otprilike sekund), nego nasumično pritiskati komande u nadi da će se aparat konačno probuditi, što ume da potraje i celih 10 sekundi. Nije u pitanju čak ni potencijalno propuštena šansa za dobru fotografiju (mada će u eksploataciji svakako biti i toga), nego princip, jer je ova pojava nešto što se može veoma lako rešiti, kada bi postojala volja. A volje izgleda nema, iako se Fuji tim do sada više puta pokazao kao veoma pošten kada su u pitanju naknadna softverska unapređenja pomoću firmware-a.

Ono što je na ovom aparatu dobro, s lakoćom prevazilazi sve negativne utiske. Senzor… X-Trans III, najnoviji izdanak uspešne Fuji-jeve vizije kvalitetnog CMOS senzora, doživeo je svoju treću generaciju i promovisao ovog proizvođača u potpuno ravnopravnog konkurenta za tron najprestižnijeg u APS-C klasi. X-Trans možda ne nudi najviši mogući nivo detalja, na način kako to čini Nikon sa Sony senzorima, ali je zaostatak dovoljno mali da bismo ga u konačnoj evaluaciji mogli okarakterisati kao zanemarljiv. ISO performanse su, s druge strane, i pored svih kontroverzi, ipak na najvišem nivou. Da, slažemo se da i način dolaska do rezultata ima svoju težinu, ali gledano iz ugla običnog korisnika, rezultat je ono što se računa, a ne ono što mu prethodi. Ako na sve to dodamo sjajnu oštrinu, solidan dinamički raspon i potpuno odsustvo moiré-a, dolazimo do zaključka da je Fuji limitiran samo optikom koja mu se ponudi. Ukoliko je to nešto iz Fuji game objektiva, onda je i taj potencijalni problem neutralisan, pa se zamerke mogu tražiti samo u subjektivnim elementima.

Jedan od tih subjektivnih elemenata je i retro dizajn. On je, istina, na X-T2 potisnut do nivoa da je zaista malo stavki koje se čine spornim. Gabariti, tekstura, oblik tela i rukohvata, kao i raspored komandi, čine skladnu celinu koja uz programabilnost velikog broja komandi, čini da aparat bude veoma zahvalan za dugotrajan rad. I da, upravo kažemo „rad“, jer je X-T2 prava radna mašina – sposobna da iznese praktično svaki zadatak koji se pred njega stavi. S tim u vezi, pomenućemo i sistem autofokusa, koji predstavlja ni manje, ni više, nego pravu revoluciju za Fuji ekosistem, pa i više od toga. Olympus i Sony su prvi počeli sa eksperimentisanjem u pogledu veoma brzog i potentnog AF sistema u MILC aparatima, a Fuji je to doveo na nivo kojem se nema šta zameriti – brzina, tačnost, fleksibilnost, otpornost na greške fotografa… sve su to karakteristike koje su donedavno bile rezervisane samo za high-end klasu DSLR-ova. Istina, čini se da su greške čak i na njima učestalije u pojedinim situacijama, što uspeh X-T2 čini još većim. Naravno, ukoliko mu obezbedite valjanu optiku, koja će sve to da isprati na odgovarajućem nivou.

Bafer i memorijski kontroler, uz pomoć centralnog procesora, potpomažu AF sistem i obezbeđuju gotovo ekstremno brz rafal, koji će uspeti da postidi svaki DSLR niže i srednje kategorije, pa čak i neke iz gornjeg doma. Zaptivenost, raspoloživ vertikalni buster grip i robusnost su one preostale stavke koje čine završni sloj na ovoj fantastičnoj spravi.

"Fotografi fotografima" jeste krilatica koju Fuji ponosno ističe u kampanjama vezanim za svoje proizvode. I dok u pogledu drugog top modela ovog proizvođača, koji je nastajao nekako u isto vreme kad i X-T2, nismo bili baš preterano impresionirani (ali ni razočarani, da ne budemo shvaćeni pogrešno!) idejom kako „fotografi vide idealan aparat“, u slučaju X-T2 je zadovoljstvo potpuno i on zaista deluje kao nešto što je delo fotografa – mašina koja spremno dočekuje svaku komandu i pretače je u fotografiju na način koji briše one razlike zbog kojih je MILC do skora bio kvalifikovan isključivo kao amaterski sistem. To vreme je definitivno prošlo. Pitanje je samo vremena kada će i svi drugi proizvođači uspeti da eliminišu većinu nedostataka svojih sistema i ponude svoju verziju X-T2. Nadamo se da na to nećemo preterano dugo čekati.

Kome je, na kraju, ovaj aparat namenjen?

Svima osim, na žalost, početnicima. Razlozi za ovo su veoma jednostavni. Kao aparat koji ne poseduje pravi interni blic, ne poseduje scenske modove i automatiku koju je jednostavno koristiti, Fuji X-T2 početniku može biti više teret nego pomoć u postizanju boljih rezultata. Da, svakako će se i potpuni laik u jednom trenutku snaći sa potpuno ručnim komandama, ponekad frustrirajućom tehnikom korišćenja i opcijama čija svrha nije baš najjasnija, ali – reklo bi se da je za takve investicija u ovako skup model jednostavno neisplativa. Postoje jeftiniji modeli koji će pružiti jednak kvalitet, uz bitno manje ulaganja i bitno manje problema u savladavanju tehnike korišćenja.

Ako ste vlasnik MILC-a niže kategorije i prosto želite nešto naprednije, X-T2 predstavlja sam vrh ponude Fuji-ja, a i MILC klase generalno. Nema 35mm senzor i to je otprilike i jedini njegov (uslovno rečeno) nedostatak. Sve drugo je na njemu vrhunsko, pa je i tranzicija sa nekog DSLR-a niže ili srednje klase, samo pitanje volje, ali ne i kompromisa, kakav je do nedavno bio slučaj. Ako ste pak navikli na aparat poput Canona EOS 7D Mark II ili Nikona D750, Fuji X-T2 je odlično rešenje ako želite da formirate paralelni sistem nešto manjih gabarita, a pritom ne želite da se odreknete svih benefita koje ozbiljno telo donosi. EVF bi u toj odluci mogao ispasti jedini donekle negativan faktor, uprkos kovanju u zvezde od strane nekih entuzijasta.

Ako ste već planirali da se počastite najboljim Fuji APS-C-om, a niste doživeli X-Pro2 kao konačno rešenje, ne morate više da tražite – Fuji X-T2 je odgovor na sve nedostatke unikatnog rangefinder-a.

 

Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo izneti najbitnije pozitivne i negativne utiske:

DOBRO:

-nesumnjivo najuspešniji primer efikasne borbe protiv moiré efekta na senzoru bez AA filtera;
-odlične ISO performanse;
-visok nivo detalja;
-rafal i memorijski bafer u rangu najboljih aparata današnjice;
-izuzetan AF u svim fokusnim modovima, zahvaljujući faznim AF tačkama na glavnom senzoru;
-EVF visoke rezolucije i relativno solidne dinamike;
-elektronska libela;
-programabilnost komandi sa brzim pristupom listi funkcija;
-veoma kvalitetna izrada;
-dva memorijska slota;
-visok kvalitet JPEG izlaza;
-Procesiranje RAW-a u aparatu;
-Real-time korekcija optičkih anomalija objektiva u JPEG formatu;
-Simulacija čuvenih Fuji filmova pomoću kolornih profila;

MOGLO JE BITI BOLJE:

-u nekim situacijama ne baš funkcionalan retro dizajn;
-glavni displej krasi niža rezolucija u odnosu na X-Pro model iste generacije;
-elektronska libela sklona minornim greškama u pojedinim situacijama;
-kombinovani mehanički+elektronski zatvarač ne radi na logičan način;
-multi mod merenja ponekad previše osetljiv na jače osvetljene partije;
-„buđenje“ iz uspavanosti je vremenski daleko sporije nego isključivanje i ponovno uključivanje;
-daljinska kontrola putem bežične veze pati od neobjašnjivih ograničenja;
-marketinški manipulativna funkcija redukcije šuma;
-količina detalja pomalo zaostaje za drugim senzorskim rešenjima bez AA filtera;
-nedovoljno ispoliran sistem menija sa gotovo nasumično nabacanim opcijama;
-nepostojanje digitalne verzije ISO komande;

 

U prilogu pružamo originalno uputstvo za Fuji X-T2 u PDF formatu na engleskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:

Fuji X-T2 Uputstvo na engleskom: LINK (PDF; 4 MB)