Nikon D3200 Test

2. DETALJI, JPEG

Sledeći test u nizu pripada JPEG-u, formatu koji će ciljnoj grupi aparata poput Nikona D3200, verovatno biti i najbitniji. JPEG po definiciji ima više prednosti. Ne samo zato da ubrzava ono što se u žargonu naziva „workflow“ (put od snimanja do konačnog rezultata), već ubrzava i samo snimanje u celini, manje opterećujući memorijski kontroler aparata (premda je to kod D3200 rešeno na takav način, da se ni mnogo skuplji aparati ne bi postideli performansi). Osim svega navedenog, JPEG je za početnike bitan i zbog činjenice da će ga, makar u početnom stadijumu učenja, više eksploatisati, učeći se osnovnim tehnikama fotografisanja, pre nego obradi.

Koliki kompromis JPEG predstavlja, proverićemo u ovom poglavlju testa, a na probu ćemo ponovo staviti isti trio – Nikonove modele: D3200, D3100 i D5100.

Test scena je istovetna, a snimci su napravljeni istovremeno kada i RAW:

JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade (Standard kolorni stil, na default vrednostima, lossless krop): 

Zanimljivo je da je JPEG Nikona D3200 toliko dobar, da pruža mogućnost vrlo lakog uočavanja razlika u detaljima, kada se poredi i sa inače izvrsnim senzorom iz D5100 (poznat nam je i iz modela D7000), a kamoli sa onim iz prethodnika D3100. Finih detalja je mnogo više, a JPEG trpi i jaču obradu. Razlike u koloritu su uočljive, premda suptilne, a u D3200 daje proseku nešto hladniji kolorit, približniji realnosti.

Raw je, bez sumnje, i dalje u prednosti, a kolikoj, uverićemo se još jednom, ovaj put na studijskoj sceni: 

Prednost RAW-a je izražena na svim poljima, a posebno kada se radi o tamnijim partijama, gde pun dinamički raspon koji nativni format obezbeđuje, pruža i mnogo bolju očuvanost detalja. Oštrina se takođe bolje kontroliše, jer je RAW moguće razviti sa preciznim definisanjem radijusa kojim se vrši oštrenje. Ipak, ni JPEG nije nemoguće doterati dodatnim oštrenjem. Ono je na Nikonima dostupno u devet koraka, a može biti i potpuno isključeno. Podrazumevani stepen oštrenja je 4 (na skali od 0-9), a kako to izgleda u praksi, pogledajmo na sledećim isečcima: 

Iako oštrenje JPEG-a nije fleksibilno kao u slučaju razvijanja RAW materijala, ipak može pružiti odgovarajuće rezultate, kada se treba naglasiti mikrokontrast ili nadomestiti nedostatak oštrine slabijih objektiva. Podrazumevani nivo oštrenja (4) obezbeđuje uglavnom dovoljno oštrine, a ukoliko je neophodno, bez neke bojazni se može ići i do šestog podeoka. Preko te vrednosti ne bismo preporučili, zbog agresivnosti obrade, koja unosi trajne distorzije u fotografiju. Suštinski gledano, sa oštrenjem nikad ne treba preterivati i uvek ga je poželjno prilagoditi datoj situaciji, Dooštravanje je naknadno ipak moguće uraditi, a vraćanje na izvorni rezultat praktično nemoguće.