Nikon D3200 Test

KIT OBJEKTIVI

Dok je u višim klasama DSLR-ova kit ponuda više „održavanje tradicije“, nego realna potreba, u klasi entry-level tela kit ponuda je najčešća polazna osnova. Obično je u pitanju ponuda u vidu jednog ili više različitih modela takozvanih „standardnih zumova“, objektiva čiji raspon i opšte karakteristike prejudiciraju svakodnevno korišćenje u širem smislu.

Nije zgoreg pomenuti i da su nekada kit objektivi važili više za probni model, nego za konačno rešenje, pa su ih vlasnici uzimali samo do kupovine boljih, jer im je udeo u ceni bio gotovo simboličan. Simbolična cena (ili barem bliska tome) krasi i današnje kit objektive, ali je suštinska razlika između ondašnjih i današnjih u – kvalitetu. Današnji kit objektivi su ne samo dovoljno kvalitetni da omoguće vlasniku novog aparata da spozna prednosti novog modela, već su sasvim prikladni i za svakodnevno korišćenje.

Zvanični kit komplet, tj. onaj koji je ponudio sam proizvođač, a koji smo i mi imali na testu, uključuje samo jedan model - AF-S DX Nikkor 18-55 f/3.5-5.6G VR, dok prodavci često kreiraju sopstvene, često i zanimljivije kombinacije, sa jednim ili više objektiva.

Nikon AF-S DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR

Najveći broj proizvođača (da ne kažemo – svi) u svojoj ponudi imaju po jedan kratki standardni kit objektiv, često toliko jeftin da biva odbacivan čak i pre probe. Kako optička „glad“ savremenih senzora raste, tako se vremenom unapređuju i kit objektivi, a stari AF-S DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G ED II je pre nekoliko godina (tačnije – 2007.) zamenjen stabilisanom verzijom, aktuelnom i danas, a koju ćemo vam predstaviti u nastavku – AF-S DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR. Isporučuje se sa telima dve najniže klase Nikona – D3200 i D5100.

Stavka koja često odvraća kupce od najjeftinijih kit objektiva je dosta kratak raspon. To ih čini nešto manje poželjnim rešenjem za turističke namene, ali ih istovremeno čini i jeftinijim. S druge strane, solidnih su optičkih performansi, što je u biti i najvažnije. Kit objektiv o kojem ovde govorimo, krasi (u kompakt terminologiji) raspon od 3x. Kreće se od srednje širokih 18mm, a završava se na području srednjih 55mm. Kako je u pitanju DX objektiv, odnosno objektiv namenjen isključivo senzorima sa smanjenim vidnim poljem (APS-C), ekvivalentna žižna daljina, odnosno širina vidnog polja, a u odnosu na senzor punog (full-frame) formata, dobija se množenjem sa krop faktorom (u slučaju Nikon APS-C-a, to je 1.5x). Tako ovaj objektiv pokriva raspon od 27 do 83mm, a vidni ugao koji zahvata, kreće se od maksimalnih 76° na najširih 18mm, do 28,8° na najdužih 55mm.

Spoljne dimenzije objektiva, 79mm x 73mm i masa od 265 grama, čine ga izuzetno laganim za nošenje, što posebno pogoduje celodnevnoj upotrebi. Izrada je solidna, klasična „Nikonska“, sa finom teksturom na kojoj ne ostaju otisci i dovoljno je otporna na nehotično grebanje. Zazori na spojevima su mali, a mehanička pokretljivost je prilično dobra za objektiv cenovnog ranga kome pripada. Gumeni zum prsten je dovoljno širok, ne klizi pod prstima i lako se kontroliše. Cilindar zum mehanizma je izrađen jednodelno, a sistem izvlačenja je pomalo arhaičan i često viđen na objektivima ove klase – najmanju dužinu objektiv postiže na srednjih 30-32mm, dok je najduži na 18, odnosno 55mm. Na taj način su postignute manje dimenzije, ali i ušteda, jer telo objektiva zahteva manje materijala, a solidne optičke performanse su zadržane. Bajonet je, takođe standardno za klasu kojoj pripada, izrađen od plastike, što ukazuje na potrebu da se sa njim rukuje nešto pažljivije.

Autofokus je pogonjen brzim i nečujnim SWM (Silent Wave Motor) motorom, ali ne obezbeđuje FTM (full-time manual) fokusiranje, što znači da je ručnu korekciju fokusa moguće izvesti isključivo kada je prekidač prebačen u odgovarajući položaj. Iz istog razloga, prednji element prečnika ø52mm rotira i izvlači se prilikom fokusiranja, što donekle komplikuje upotrebu nekih filtera, poput ND-Gradual ili CPL-a. Skala distance nije obezbeđena, a namenski fokusni prsten ne postoji, već je iskorišćen obod prednjeg elementa, koji je nazubljen i na taj način služi svrsi. Minimalna fokusna distanca iznosi 28cm (mereno od ravni senzora), a uvećanje koje na taj način postiže je 0.31x, odnosno – približno 1:3.2. Brzina AF-a je prosečna za ovu klasu, što je, objektivno, sasvim dovoljno za većinu svakodnevnih potreba, koje ne uključuju akcione scene. Tačnost je više nego pristojna, a kolebanje je moguće u lošim svetlosnim uslovima, što u suštini i nije teren ovog objektiva.

Optička konstrukcija se sastoji od 11 elemenata u 8 grupa, uključujući i jedan asferični element (naznačen cijan bojom), kojim se vrši korekcija aberacija na najširem kraju. Mera štednje je vidljiva na izostanku ED elementa (Extra-low Dispersion), koji suzbija hromatske aberacije nezavisno od žižne daljine, a bio je sastavni deo starije verzije objektiva. Optički elementi poseduju i tzv. SIC (Super Integrated Coating) premaze, čija je svrha suzbijanje flera i bolja reprodukcija boja. Tu je i fluktuirajući element (naznačen crvenom bojom), koji svojim pomeranjem amortizuje podrhtavanje u dve ose i time čini optičku stabilizaciju (VR; Vibration Reduction) funkcionalnom. Uzdužni presek i poredak optičkih elemenata možete videti na ilustraciji niže:

Optička konstrukcija kit objektiva, Nikon AF-S DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR*

Raspon maksimalnog otvora blende se kreće od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće od f/22 do f/36, a dijafragma je realizovana u vidu 7 zaobljenih listića. Pošto je u pitanju objektiv G klase, poseban mehanički prsten za kontrolu otvora blende, kakav je postojao na starijim objektivima, nije na raspolaganju, već se ista kontroliše elektronski, podešavanjima u aparatu.

Ugrađena optička stabilizacija, odnosno VR omogućava do tri koraka dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu. U praksi, rezultati se uklapaju u ove specifikacije, s tim da treba pomenuti da stabilizacija pomaže samo u smirivanju statičnih scena. Za brze, akcione scene, i dalje je neophodno imati bržu ekspoziciju, kako bi pokret mogao biti „zamrznut“. Prekidač optičke stabilizacije omogućava isključivanje u situacijama, u kojima ona nije potrebna ili je kontraproduktivna (rad sa stativa, npr.). Pošto je u pitanju objektiv niže klase i malog dometa, optička stabilizacija ne raspolaže namenskim Active modom, prilagođenom akcionoj fotografiji, a umesto toga, objektiv je sposoban da prepozna takve situacije i automatski reguliše intezitet stabilizacije, tako da primat dâ samo vertikalnoj i time omogući kvalitetnije horizontalno praćenje (panninig) pokretne mete.

Od dodatne opreme, na raspolaganju je zonerica HB-45, kao i odgovarajuća meka torbica, oznake CL-0815, koji se kupuju posebno. 

SOFTVER

Sistem menija Nikona D3200 je sličan onom koji se može naći u ostalim Nikonima niže klase, a vidljivo je siromašniji od onih koji se mogu naći na aparatima više klase. Uz korisničku stranicu (koja sadrži nedavno pregledane opcije), na raspolaganju je četiri stranice opcija: Playback, Shooting, Setup i Retouche. Pored njih, tu je i Recent stranica koja prikazuje listu poslednje upotrebljenih opcija. Sadržaj sistema menija možete videti na sledećim ilustracijama:

   
Pregled osnovnih stranica menija: grupe Playback, Shooting, Setup i Retouch

REZOLUCIJA I KVALITET SNIMANJA

Snimci mogu biti upisivani u JPEG ili RAW formatu, kao i kombinovano RAW+JPEG. Definisanje kvaliteta snimka nije moguće potpuno nezavisno, ali postoji izvesna sloboda u određivanju rezolucije i kvaliteta snimka JPEG-a. RAW se može snimati samo u maksimalnoj rezoluciji (24.2 MP, ili preciznije 6016 x 4000 piksela) ili se može kombinovati sa JPEG-om, s tim da se JPEG u toj varijanti upisuje isključivo u maksimalnoj rezoluciji i Fine kvalitetu kompresije. Kada se koristi samo JPEG, dostupne su tri različite rezolucije: Large u 24.2 MP (6016 x 4000), Medium u 13.5 MP (4512 x 3000) i Small u 6 MP (3008 x 2000), dok se nivo kompresije može podešavati takođe u tri koraka: Fine (stepen kompresije 1:4), Normal (1:8) i Basic (1:16).

KOREKCIJE OPTIČKIH ANOMALIJA

Opcije za uklanjanje optičkih anomalija objektiva spadaju u još jednu od inovacija poteklih iz Nikon kuhinje. Ispravljanje geometrijskih izobličenja je moguće uključiti ili isključiti pomoću opcije Auto Distortion Control, dostupne u Shooting grupi opcija, a još dve dodatne korekcije nisu predmet izbora – jedna je korekcija vinjetiranja, a druga je korekcija hromatskih aberacija. Obe korekcije aparat izvodi više nego dobro, tako da je JPEG u startu lišen potrebe za dodatnim korekcijama. Ukoliko iz bilo kog razloga niste zadovoljni učinkom automatskih korekcija, RAW format, koji nije zahvaćen ovim algoritmom, će biti pošteđen, te će korekciju biti moguće uraditi ručno, u post procesu.

ACTIVE D-LIGHTING

Active D-Lighting algoritam je jedan od prvih pokušaja da se slabiji dinamički raspon digitalnog senzora nadomesti realtime softverskom korekcijom u aparatu, u toku snimanja, bez potrebe za intervencijom korisnika, osim u pogledu definisanja nivoa zahvata. Za razliku od recepta koji primenjuje Canon, sa svojim Auto Lighting Optimizer sistemom korekcije, koji intervencije vrši bazirajući se mahom na delove u senci, pokušavajući da održi dobru eksponiranost kontrastnih scena, Active D-Lighting (u daljem tekstu ADL) je vrlo sličan Shadows/Highlights opciji u grafičkim aplikacijama, gde se sužen dinamički raspon nadomešćuje prosvetljavanjem senki, odnosno potamnjivanjem jače eksponiranih delova snimaka, te na taj način – dovođenjem u balans. Prejak kontrast se smanjuje, ali bez negativnih posledica kakvo bi bilo klasično dovođenje kontrasta u minus. Pored toga, ADL izvodi i kontrolisanu korekciju kolorita, najčešće pojačavajući zasićenje. Po preporukama iz Nikona, ADL je najefektniji kada se koristi u kombinaciji sa Matrix modom merenja svetla. Za razliku od ponude u višim klasama, Nikon D3200 raspolaže sa samo jednim nivoom ADL zahvata. Njegov učinak možete videti na sledećem snimku. 

Demonstracija Active D-Lighting opcije: isključena (levo) i uključena (desno)

Priloženi snimak je samo jedan od mogućih epiloga, a učinak ovog algoritma na celokupni tonalitet i balans senki neće uvek biti isti. Nekada ćete se zapitati da li ga je aparat uopšte primenio, a nekad će učinak biti vidljiv bez potrebe za detaljnom analizom. Razlog leži u razlici između D-Lighting opcije, raspoložive u Nikon Capture NX2 (komercijalnoj aplikaciji za razvijanje Nikon RAW fajlova), koja izvodi zahvat po unapred definisanim parametrima, i Active D-Lighting varijante koja svoj intezitet i odnos tonova određuje u samom trenutku fotografisanja, iz čega sledi zaključak da ga je nemoguće ponoviti u post-procesu, osim ukoliko RAW nije snimljen sa uključenom ADL opcijom. Kao i za sve druge, slične opcije, i za ADL važi preporuka da se koristi samo kada za njim ima potrebe, tj. kada u kadru dominiraju jaki kontrasti, jer njen uticaj nekada može biti kontraproduktivan i od potencijalno odličnog snimka, napraviti tek prosečan, u smislu tonaliteta i kolorita.

RETOUCH MENU

Danas već redovna opcija modernih DSLR-ova, mogućnost jednostavnije obrade i konverzije RAW snimaka u JPEG, ponuđena je i u najnovijem malom Nikonu, a dodatno je obogaćena opcijama u odnosu na one kod D3100. U okviru glavnog menija, posebna stranica je odvojena za ove opcije, ukupno 20 njih. Osim geometrijsko/optičkih korekcija, kao što su: Straighten, Distortion Control, Fisheye i Perspective Control,bazična grafička obrada pruža mogućnost promene rezolucije (Resize), i neke kolorne, ali i grafički kompleksnije filtere. Tu su: Red-eye Correction, Trim, Monochrome, Filter Effects, Color Balance, Image Overlay (dobija se samo kroz menije), D-Lighting (kojeg smo već pomenuli u prethodnom delu), Color Outline, Quick Retouch, Selective Color, Color Sketch i Miniature Effect.Osim pomenutih, tu je NEF (RAW) Processing kojim se u aparatu vrši konverzija RAW-a u JPEG, parametrima koje korisnik sam zadaje, a ekvivalent su onih koje aparat primenjuje prilikom fotografisanja. Poslednja opcija namenjena obradi, Edit Movie, služi najosnovnijoj „obradi“ video materijala – trimovanju („seckanju“). U svakom slučaju, možda nisu konkurentne ozbiljnim grafičkim alatkama, ali ove opcije mogu biti sasvim korektna alternativa, u situacijama kada su gotove fotografije potrebne bez odlaganja, ili korisnik prosto nije vičan ozbiljnoj obradi korišćenjem namenskih alata. U trenutku pregleda dobijenog rezultata, pritiskom na OK komandu moguće je izvršiti poređenje pre i posle zahvata (Side-by-side Comparison).

GUIDE MODE

Prvi put prikazan na modelu D3000, Guide Mode se do danas održao kao redovan set opcija ulaznih modela aparata ovog proizvođača, a predstavlja Nikonov recept za približavanje kontrola početnicima. Iako zvuči kao najrudimentarniji oblik kontrole parametara, Guide mod nudi zapravo više kontrole nego „Full-auto“ mod, jer za razliku od dotičnog, omogućava da krajnji rezultat približite vlastitim afinitetima, naspram klasičnog Auto moda, koji o svemu odlučuje umesto vas. Sistem rada Guide moda je baziran na pojednostavljenom i vizuelno prijemčivom sistemu menija, prilagođenom početnicima. Osnovni prikaz nudi opcije vezane za fotografisanje (Shooting), pregled i brisanje snimaka (View/Delete) i podešavanje aparata (Setup). Opcije za fotografisanje su ponuđene u Easy i Advanced režimu, koje se razlikuju po stepenu kontrole nad parametrima. Easy režim je više okrenut već postojećim, predefinisanim modovima, okrenutim različitim vidovima upotrebe, odnosno motivima fotografisanja, dok Advanced režim daje nešto više slobode i intuitivno vodi korisnika kroz sistem menija, vizuelno sugerišući najprikladnije parametre za datu situaciju, uz skromna tekstualna pojašnjenja. Guide mod, kao opcija namenjena potpunim laicima, možda pre deluje kao logična dopuna kompakt aparata, nego nekog DSLR-a, ali je pojačana prodaja najjeftinijih DSLR-ova očigledno uticala na odluku da ona bude ponuđena. 

Guide mod namenjen početnicima

BRZINA

Ovaj deo testa obično počinjemo ogradom da aparati ulazne (entry-level) klase ne pretenduju da budu brzinski uzori. Međutim, ovaj put će priča biti malo drugačija. Ne bez razloga!

Nikon D3200 je osim po pitanju senzora, postao bolji u još jednoj bitnoj stvari. Brzina rafala (burst) je povećana za nekih 30%, na celih 4fps, ali glavno unapređenje nije u tome, već u baferu koji prihvata daleko veći broj snimaka u nizu, bez usporenja, nego što je uobičajeno čak i za dobar broj aparata više klase, a kamoli konkurenciju! Zvanični podaci kažu da je aparat sposoban da, snimajući u RAW formatu i u kombinaciji sa najbržim SDXC UHS-I karticama, isprati rafal od čak 18 snimaka u nizu, bez pada brzine! JPEG će obezbediti čak 80 snimaka u nizu, dok se kombinovani upis, RAW+JPEG odvija maksimalnom brzinom u nizu od nekih 10 snimaka. Izuzetno, u svakom smislu!  Koristeći sporije kartice (SDXC), mi smo u praksi izmerili nešto slabije rezultate, ali ništa manje impresivne: ~14 RAW, ~80 JPEG i 7 snimaka u RAW+JPEG kombinovanom upisu.

Brzina AF-a nas i nije toliko impresionirala, što ne znači da je aparat u tom domenu slab, već da je memorijski bafer stvarno ostavio sjajan utisak. Naravno, imajući u vidu ciljnu grupu korisnika, Nikon D3200 verovatno neće biti baš često u prilici da razočara brzinom AF-a, ali treba biti iskren i reći da ovaj aparat nije namenjen akcionoj fotografiji i da će se, čak i sa prilično ozbiljnim objektivima često naći u situaciji da ne može s lakoćom da potvrdi fokus. Brzina CDAF-a je, odokativno gledano, ostala na istom nivou kao i na D3100, što će reći – ne previše sporo, ali nipošto dovoljno brzo. U svakom slučaju, ako očekujete bilo kakva čuda u toku snimanja videa, spremite se na najgore. Optimistični stav može proizvesti samo razočaranje.

Kada govorimo o ergonomiji i brzini korišćenja, tu je (već smo pominjali više puta, pa da se ne ponavljamo) načinjen ozbiljan korak unazad, ali sve i da nije, obim kontrola koje ovakvi aparati poseduju i inače nije značajno velik, pa ukoliko imate potrebu da neko fotografisanje ispratite maksimalno efikasno, sva je prilika da vam D3200, kao uostalom ni drugi aparati iz konkurentskih kuća, neće biti baš dostojan partner u toj zamisli.

Sve u svemu, aparat koji nas je gotovo oborio s nogu kada je efikasnost bafera u pitanju. Možda to nije dovoljno da nadomesti neke druge nedostatke, ali svakako jeste nešto čime se ovaj aparat može dičiti. Pogotovo ako ga u tom segmentu uporedimo sa klasom ili dve iznad.