Nikon D3200 Test

6. REPRODUKCIJA BOJA

Ovo pitanje mnogo je bitnije kada se govori o aparatima koji ne raspolažu RAW formatom (kakvih je većina u kompakt klasi), dok je u slučaju DSLR-ova, u koje naravno spada i Nikon D3200, stvar malo drugačija. Kako RAW omogućava izvesnu slobodu u dovođenju kolorita u željeni balans, o ovoj temi se najčešće mogu čuti dva oprečna mišljenja – jedno koje potencira potrebu za što realnijom reprodukcijom, tako da se ispravljanje „pogrešnih“ boja svede na minimalnu meru, i ono drugo, koje maksimalno relativizuje ovu problematiku, pravdajući ga širokom dinamikom i dubinom kolornog prostora. Dve pomenute karakteristike velikih senzora u DSLR-ovima omogućavaju da se iz RAW formata izvuče praktično sve što želimo. Ili barem – skoro sve. Kao i u slučaju mnogih drugih rasprava, istina je negde u sredini. Tačno je da RAW omogućava fleksibilnu manipulaciju materijalom, što se posebno odnosi baš na kolorit, a opet – nije zgoreg imati što bolju polaznu osnovu. Što bi rekli – lakše je pokvariti nešto što je u startu dobro, nego popraviti pokvareno. Zbog toga se proizvođači trude da svoje aparate (odnosno unutrašnju obradu) dovedu do nekog nivoa koji će u najvećem broju situacija doneti optimalan prikaz. U nastavku ćemo videti nekoliko karakterističnih fotografija, koje demonstriraju kolorit Nikona D3200 u različitim fotografskim žanrovima:

Reprodukcija boja Nikona D3200 je nešto hladnija nego kod prethodnika, a prilikom snimanja automatskim balansom bele, određene probleme primećujemo po sunčanom vremenu, gde se žućkasti prizvuk potencira malo više nego što je poželjno, čak i na namenskom presetu za snimanje u uslovima sunčevog svetla. Zbog toga je bolje držati se automatike u nekim situacijama, nego koristiti predefinisane pozicije. Srećom, definisanje sopstvenog preseta (custom WB) značajno pomaže ukoliko želite maksimalno precizan balans bele, što nije nikakva novost. Naravno, kao što je u uvodu ovog poglavlja rečeno, sve to ima uticaja samo u slučaju korišćenja JPEG-a. Ukoliko se snimanje vrši u RAW formatu, naknadne korekcije je moguće izvršiti i prilikom obrade na računaru, ali i u samom aparatu, korišćenjem RAW Processing opcije u Retouch grupi opcija.

Kada je u pitanju JPEG format, pitanje korektne reprodukcije boja značajno dobija na težini jer ovaj format, za razliku od RAW-a, nije fleksibilan u dovoljnoj meri da omogući naknadnu korekciju bez gubitka kvaliteta. Iz tih razloga, ali i iz razloga prilagođavanja reprodukcije uslovima snimanja, svaki proizvođač obezbeđuje i nekoliko predefinisanih kolornih stilova (Nikon ih naziva picture control), kojima se reprodukcija boja, kontrast i zasićenost, mogu prilagoditi potrebama fotografa. Parametre svakog od stilova je moguće dodatno prilagoditi, a kakav prikaz daju na podrazumevanim setovanjima, možemo videti na sledećim primerima: 

Standard kolorni stil



Neutral kolorni stil



Vivid kolorni stil



Portrait kolorni stil



Landscape kolorni stil

Za razliku od konkurentskog Canona, Nikon kolorne stilove profiliše mahom im menjajući kontrast i zasićenost, dok je ofset kolornih kanala tek minimalan. U slučaju da imate potrebe za dodatnim korekcijama, kontrole u aparatu daju mogućnost izmene već postojećih parametara. Moguće je menjati ih pomoću Quick Adjust opcije, kada se svi parametri pojačavaju ili redukuju balansiranim međusobnim odnosnom, ili pojedinačno, selektivnim podešavanjem oštrenja, osvetljenja, kontrasta, zasićenja, kao i kolornog ofseta (Hue skala). Ukoliko koristite samo JPEG format, treba imati na umu da je učinak kolornih stilova teško moguće popraviti (osim kada je selektovan Neutral stil, koji je polazna osnova i za sve ostale), pa može biti nezgodno ukoliko ne uskladite izbor sa uslovima rada. Rad u RAW-u je dosta opušteniji, jer kolorni stilovi na njega ni najmanje ne utiču, premda se mogu iskoristiti kao početna tačka prilikom kasnije konverzije.

Iako kolorna fotografija već decenijama predstavlja mainstream, a fotografi mohohromatsku konverziju izvode najčešće u post-procesu, digitalni aparati i dan-danas održavaju tradiciju, obezbeđujući mogućnost C/B konverzije u realnom vremenu, korišćenjem odgovarajućeg kolornog stila (mada, odrednica „kolorni“, u ovom slučaju deluje pomalo apsurdno). Monohromatska konverzija na D3200 može biti postignuta prostom desaturacijom: 

Obična C/B („monohrom“) konverzija

...ili korišćenjem simuliranih kolornih filtera, kakvi su nekada korišćeni kada je bilo potrebno neke boje naglasiti, a neke umiriti: 

C/B konverzija sa simulacijom dodatnih kolornih filtera

Pored toga, C/B konverzija može biti i tonirana, tako da monohromatska osnova bude u jednoj od devet boja: 

Tonirana monohromatska konverzija u 9 ponuđenih varijanti

Osim pravih ljubitelja crno-bele fotografije, koji će radije potražiti rešenje u nekom od plejade raznih Photoshop plugin-ova ili konverziju raditi ručno, većina laika i vikend ljubitelja C/B fotografije će, verujemo, biti više nego zadovoljna onim što Nikon D3200 nudi u pogledu monohromatske konverzije u aparatu.