Nikon D3200 Test

fotoTEST

Konačno smo došli i do onoga što većinu najviše zanima – praktičnog dela testa. Tehničke specifikacije su bitne i često najvažnije prilikom odabira opreme. Međutim, kada se radi o fotoaparatima, možda najbitniji aspekt testiranja jeste izlazni rezultat, što je i logično, s obzirom da je fotografija ono što ostaje iza fotografa, a samim tim i iza fotoaparata. To je ono o čemu ćemo govoriti u nastavku testa.

Pošto Nikonov glavni konkurent, Canon, u trenutku pisanja ovog testa još nije predstavio svoje viđenje direktnog konkurenta Nikonovom modelu D3200, poređenje ćemo izvršiti sa prethodnim aparatom ove klase, modelom D3100 i aparatom koji čini najveću dilemu u odabiru jeftinog DSLR-a, modelom D5100, koji krasi senzor iz izuzetno uspešnog Nikona D7000.

Priznajemo, i sami smo zaintrigirani kako će se novi aparat sa APS-C senzorom do sada najveće rezolucije snaći sa postojećim objektivima, od kojih su neki svoje prve slabosti počeli da pokazuju već na „starom“ senzoru od 14 MP, poznatom iz D3100. Naravno, nikada ne treba unapred kritikovati, jer smo u prošlosti mnogo puta bivali demantovani izvanrednim rezultatima u praksi. 

Istina je da su i specifikacije solidno unapređene, od rafala, preko displeja, većeg bafera, bržeg procesiranja i video funkcije, ali krajnji rezultat koji aparat proizvodi – fotografija, ono je što će najveći broj kupaca najviše interesovati. U tom cilju, kao i uvek do sada, naredni snimci bi trebali da pokažu novi aparat u pravom svetlu. 

Test se u svojem najvećem delu oslanja na poznati prajm objektiv, AF-S Nikkor 50mm f/1.4G, referentni normalac koji demonstrira mogućnosti senzora u pravom svetlu. RAW i JPEG tretiramo gotovo ravnopravno, iako iz očiglednih razloga RAW favorizujemo, jer će maksimum senzora biti ispoljen upravo sa formatom koji ne pati od preterane kompresije, prejake interne obrade ili subjektivnog viđenja pojedinca zaduženog za algoritme, kakav je inače slučaj sa JPEG-om. Kraj testa, kao i uvek, ostaje rezervisan za galeriju fotografija u punoj rezoluciji, načinjenih kolekcijom više uobičajenih objektiva različitih kvalitativnih i cenovnih klasa. Pa onda, pogledajmo kako se Nikon D3200 snalazi u našoj bateriji testova...

1. DETALJI, RAW 

Stigli smo do najbitnijeg, praktičnog dela testa, koji će pokazati novi aparat u pravom svetlu, onako kako će ga većina budućih vlasnika i doživeti.

Studijska scena koju smo eksploatisali i u svim dosadašnjim testovima, poslužiće i ovaj put. Isečke smo dobili razvijanjem u Adobe Camera RAW-u verzije 7.1 (u daljem tekstu – ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (kao faktor koji utiče na očuvanje detalja), a primenjen isti stepen oštrenja (50). Temperatura svetla je postavljena na 2850K, dok je izlazni kvalitet maksimalnih 12 (na skali od 1-12). Sečenje gotovog materijala je urađeno lossless tehnikom (bez gubitaka kvaliteta i bez kompresije), kako bi kvalitet bio maksimalno očuvan.

Kako smo u uvodu praktičnog dela testa već pomenuli, poređenje ćemo vršiti sa Nikonom D3100, kao aparatom prethodne generacije, ali i sa D5100 kao aparatom nešto više klase, koji figurira i kao glavni konkurent modelu D3200, prilikom konačne kupovine i određivanja najpovoljnijeg odnosa uloženo/dobijeno.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a snimke u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod same fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: D3200, D3100 i D5100 

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma i sa istim stepenom oštrenja:

Na prvu loptu, mogu se primetiti dve stvari. Iako D3100, kao prethodni model, poseduje senzor koji ne možemo smatrati prevaziđenim, očito je da Nikon D3200 pokazuje jasnu nadmoć u pogledu detalja, uprkos tome što za najveći broj potencijalnih korisnika ovakvih aparata ova činjenica neće biti od naročitog značaja. Količina finih detalja je veća, ali se mora primetiti da ona baš i ne prati rezolucijski skok na način kako mnogi očekuju. U poređenju sa aparatom više klase, Nikonom D5100, situacija je malo nategnutija. I dalje novi 24MP ima čime da se pohvali, ali prednost nije baš toliko uočljiva, iako D5100 poseduje senzor koji ima tek 2MP veću rezoluciju od D3100! Štaviše, za prednošću u detaljima se mora ozbiljno tragati. Dodatno, i stepen uvećanja u odnosu na D5100 (i njegovih 16.2 MP) ukazuje na to da razlike u geometrijskom smislu nisu tako lako uočljive, kako bi se moglo zaključiti iz prostog matematičkog poređenja. 

Da bismo mogli da izvedemo preciznije zaključke, uradićemo normalizaciju snimaka, dovođenjem na iste rezolucije, kako bismo pokazali da veća rezolucija nije samo marketing. Prvo ćemo izvesti ekstrapolaciju (uvećanje rezolucije) snimka sa D3100 na 24MP: 

Kao i uvek do sada, pokazalo se da prostim nagomilavanjem dodatnih piksela ne možemo dobiti ništa korisno, iako smo koristili algoritme za optimizaciju uvećanja (Bilinear). Sva tri isečka, a posebno donja dva, pokazuju drastičnu prednost novog senzora, ne samo u pogledu oštrine, koja je logično narušena kod uvećanog snimka sa D3100, već i u pogledu detalja, kojih ima značajno više na fotografiji sa D3200. 

Obratni proces bi bilo dovođenje rezolucije Nikona D3200 na 14.2 MP starijeg modela, postupkom interpolacije:

Iako je D3100 ovde na svom terenu, bez potrebe da trpi bilo kakvu obradu sopstvenog snimka, i ovde se Nikon D3200 snašao bolje. Interpolacija na nižu rezoluciju, iako nepovratno gubi deo detalja, donosi i jedan dobitak, a to je dobitak u oštrini, što se može videti i na isečcima iznad.

Red je da vidimo kako se novi aparat snalazi i van studija, tamo gde će najčešće biti korišćen. Spoljašnji uslovi su često sasvim drugačiji tip testiranja. Osim već postojećih faktora, koji uključuju korišćeni objektiv, odabir motiva i čitav niz različitih okolnosti, podrazumevaju i jedan potencijalno remetilački faktor – lošiju atmosfersku prozračnost. Kada prozračnost koliko-toliko eliminišemo iz „jednačine“, na vagu možemo staviti i sposobnost senzora da se uhvati u koštac sa uslovima, koji su dosta slabije kontrolisani u odnosu na studijske, a kao takvi nešto zanimljiviji širem auditorijumu, odnosno ciljnoj grupi ove klase aparata. S toga, zanimljivo je videti gde se RAW nalazi naspram JPEG formata bez dodatne obrade, u uslovima dnevnog svetla: 

Snimak u punoj rezoluciji: RAW konvertovan u JPEG

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen u ACR-u na standardnim podešavanjima, isključenom redukcijom šuma i oštrenjem na 50, a desno JPEG u standard kolornom stilu, na „default“ setovanjima):

Ono što prvo primećujemo je gotovo izvanredan JPEG! Iako RAW i u ovom slučaju pokazuje više finih detalja, JPEG Nikona D3200 ne odiše gomilom artefakta, kao posledice preterane kompresije. I oštrina je tu, pa se može reći da će budući vlasnici ovog aparata sa manje iskustva itekako profitirati od ovako ispoliranog JPEG algoritma, barem kada su detalji u pitanju. Za ostalo ćemo videti kasnije.