Nikon D3200 Test

3. ISO TEST, RAW

ISO test se, u godinama iza nas, tačnije otkad je digitalna fototehnika uzela apsolutni primat, nametnuo kao jedna od primarnih komparativnih kategorija među senzorima. Rezolucija, koja na neki način direktno utiče na količinu detalja (mada to nije pravilo) jeste bitna, ali je isto tako bitno (za neke i daleko bitnije) kako se senzor snalazi u uslovima lošeg svetla. Tu na scenu stupaju ISO performanse.

Nikon D3200, kao i najveći deo aparata „ulazne“ DSLR klase (entry-level), poseduje mogućnost setovanja ISO vrednosti u koracima od 1 EV, a ukupan raspon se proteže od ISO 100 do ISO 6400, dok je još jedna vrednost, ISO 12800, postignuta softverskim putem, naknadnim prosvetljavanjem najviše vrednosti baznog raspona (u ovom slučaju je to ISO 6400). Više puta smo u prethodnim testovima utvrdili da nekadašnja mantra, da viša rezolucija obavezno produkuje veću količinu šuma, nije tačna, a možemo pretpostaviti da će isti zaključak ostati i nakon izvođenja ISO testa sa najnovijim malim Nikonom.

RAW format je ponovo prvi na probi, a ista studijska scena i dalje služi kao reper. 100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade. 100% isečci, s leva na desno – Nikon D3200, Nikon D3100 i Nikon D5100:

Prva stvar koja privlači pažnju je očigledna razlika u osetljivosti. Dok su D3100 i D5100 ujednačeni po pitanju eksponiranosti kadra, Nikon D3200 ispoljava približno jednu trećinu blende svetliji snimak na istim parametrima. Ova pojava nije tako retka, a iako deluje kao pozitivna stvar, zapravo je nepoželjna, jer je ISO vrednost definisana svetski priznatim standardom, koji bi se morao poštovati, kako bi parametri snimanja bili univerzalno primenjivi.

U svakom slučaju, D3200 je iz ovih razloga minimalno oštećen u poređenju sa druga dva aparata, jer svaki snimak urađen većom od naznačene osetljivosti, praktično znači i više šuma. Ipak, kada pogledamo ono zbog čega smo sproveli ovo poglavlje testa, reklo bi se da brizi nema mesta – senzor u Nikonu D3200 se pokazao odličnim. U poređenju sa svojim prethodnikom. nešto više šuma pokazuje tek na ISO 6400. Sve niže vrednosti su u principu sličnih performansi, s tim što moramo da konstatujemo prisustvo nešto veće količine hot-piksela (ćelije veće osetljivosti na senzoru koji se ranije „zaglavljuju“ na određenim vrednostima i na snimcima se pojavljuju kao istaknuti pikseli neke uočljivije boje), na najvišim ISO vrednostima. Precizno, na ISO 6400 i 12800 (H1.0). Karakter šuma je karakterističan za moderne CMOS senzore, a uključuje prividno veću količinu kolornog šuma, koji se relativno lako uklanja i osrednju količinu monohromatskog šuma, koji se takođe solidno kontroliše u obradi. Očuvanje detalja je izuzetno dobro do ISO3200, dok 6400 zahteva nešto veće angažovanje u obradi i vešto balansiranje između oštrine, količine detalja i šuma. ISO 12800 se može koristiti, ali uz obaveznu pažljivu obradu.

Sada ćemo proveriti kako stvari stoje kada se sva tri aparata suoče sa malo težim uslovima, na već poznatoj sceni Hrama Svetog Save, koji redovno eksploatišemo u testovima:

Recept za razvijanje je ostao isti, a to podrazumeva setovanje balansa bele na 3000 Kelvina, sva ACR setovanja na podrazumevanim vrednostima, osim oštrenja i redukcije šuma, koji su nulirani. 100% kropovi sa sva tri aparata (s leva na desno – Nikon D3200, Nikon D3100 i Nikon D5100): 

Ponovo konstatujemo veću osetljivost senzora D3200 od deklarisane, i još jednom možemo da zaključimo vrlo konkurentne ISO performanse, čak i kada se porede na 100% uvećanju, gde sezori više rezolucije obično ispoljavaju veću količinu šuma u relativnim okvirima (kada se porede sa senzorima niže rezolucije, „piksel na piksel“), iako im fotografije na kraju bivaju čistije. Zastupljenost „vrućih“ (hot) piksela je na najvećim ISO vrednostima opet izraženija nego kod druga dva aparata, ali je to i dalje problematično jedino na najvišoj (da potsetimo – softverski dobijenoj) H1.0 ISO vrednosti (12800). Interesantno je da se ukupna očuvanost detalja čini nekako najboljom na isečcima sa D3100, ali bismo rekli da je to privid, pošto se test na ovoj sceni izvodi u različitim atmosferskim uslovima, što može da utiče na kranji rezultat, ali i sasvim prikladno demonstrira da od svakog senzora u realnosti možete očekivati i više, ali i manje od onoga što laboratorijski testovi pokazuju.

Ostaje još samo da vidimo koliko je RAW snimak sa Nikona D3200 sposoban da istrpi u obradi, kada su visoke ISO vrednosti u pitanju. Izabrali smo par nasumičnih snimaka, urađenih u realnim situacijama i jedan u kontrolisanim, a zatim ih obradili koristeći Adobe Camera RAW verzije 7.1, sa što manje agresivne obrade, uz prilično uzdržano uklanjanje šuma i uz nekoliko nivoa interpolacije na nižu vrednost, kako bismo videli koliko se čistiji snimak dobija na taj način: 

AF-S DX Nikkor 55-300mm f/4.5-5.6G VR @260mm f/5.6, ISO 8000 (AutoISO), (ACR NR): 24MP, 12MP, 6MP, 2MP



AF-S Nikkor 50mm f/1.4G @50mm f/8, ISO 6400, (ACR NR): 24MP, 12MP, 6MP, 2MP



AF AF-S DX Nikkor 55-300mm f/4.5-5.6G VR @280mm f/5.6, ISO 4000 (AutoISO): 24MP, 12MP, 6MP, 2MP