Canon EOS 550D Test

KIT OBJEKTIVI

Iako su izvorno koncipirani da u prodaju idu samo kao telo bez objektiva, ustaljena je praksa da se DSLR-ovi, a posebno niža klasa, na tržištu nude u barem jednoj, a često i nekoliko varijanti kit-kompleta, koji telo kombinuju sa jednim (a nekad čak i dva) odgovarajućim objektivom, najčešće dovoljnim za spoznaju mogućnosti aparata i prve korake u svetu fotografije (ili barem – „ozbiljnije fotografije“), a nekad i više od toga. Ovaj segment ponude je kod svih proizvođača ranije bio realizovan tek malo bolje od nužnih okvira. Pruženi kvalitet je bio vrlo upitan, što je za posledicu imalo krajnje odbojni stav potencijalnih kupaca prema kit objektivima uopšte. Otud i animozitet koji je formiran godinama, s proizvođačke strane upornog serviranja kit objektiva diskutabilnih opto-mehaničkih osobina, čiju je ljagu bilo teško sprati u dužem vremenskom periodu. Danas je situacija kod svih proizvođača kudikamo bolja, što termin „kit objektiv“ smešta bitno iznad ustaljene prakse ruganja „plastikanerima“ na konto njihovih (ne)kvaliteta. Razlog je, očekivano, utemeljen u tržišnoj borbi koja retko prašta neuspeh zbog čega su, u krajnjem slučaju, kupci samo na dobitku.

Osnovni kit, promovisan od strane proizvođača, raspoloživ je u dve varijante. Jedna obuhvata telo sa već poznatim kit objektivom Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS, prvi put promovisanim načelno sa EOS-om 450D, dok je druga bazirana na novom EF-S 18-135mm f/3.5-5.6, prvi put predstavljenim u paketu sa EOS-om 7D.

Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS

Najčešći pratilac Canon entry-level tela, EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS, je „standardni zum“ raspona 18 do 55mm, odnosno ekvivalentnih 29-88mm na 35mm (full-frame) senzoru (kada se raspon pomnoži sa 1.6x krop faktorom). EF-S oznaka i bela tačka kraj bajoneta ukazuju na to da je objektiv namenjen isključivo krop telima sa APS-C formatom senzora. Ugao koji ovaj raspon zahvata, kreće se od maksimalnih 74.3° na najširih 18mm, do 27.8° na najdužih 55mm.

Ničim zasluženo breme koje je ovaj kit objektiv vukao za sobom od samog početka, rezultat je pretežno negativnih utisaka koje je svojevremeno na korisnike ostavljao istoimeni objektiv bez „IS“ sufiksa, dugogodišnji pratilac Canon tela niže klase. Iako se tu i tamo mogu čuti pojedinačna pozitivna iskustva, najčešće nisu bila ni blizu sjajnih, što se odnosilo kako na optičke, tako i na mehaničke (ne)kvalitete starog objektiva, po kojima je od strane zlobnika često nazivan „poklopcem za telo“. Sadašnji, noviji kit, osim što ga postojanje optičke stabilizacije jasno distancira od prethodnika, mehanički se vrlo malo razlikuje, barem sa spoljne strane. Finiš je tek simbolično unapređen, a bajonet je, kao i na prethodniku, izrađen u potpunosti od plastike, što celom sklopu daje vrlo neubedljiv izgled.

Srećom, spoljni izgled ni u kom slučaju nije povezan sa optičkim performansama. Dimenzije 70 x 68.5mm i masa od 200 grama čine ovaj objektiv jednim od kompaktnijih. Zum prsten je napravljen od gume, odgovarajućih je dimenzija i pristojnog, mada ne i izuzetnog hoda. To znači da ne trebate očekivati čuda, ali ni probleme prilikom rada. Konstrukcija zum mehanizma je takva da je objektiv fizički najkraći na približno 24mm (označeno tačkom), dok maksimalnu dužinu postiže na graničnim vrednostima od 18, odnosno 55mm. Kako fokus nije internog tipa, prednji element prečnika ø58mm rotira zajedno sa plastičnim fokusnim prstenom ne baš kvalitetne izvedbe i diskutabilne upotrebljivosti (obzirom na poziciju na telu objektiva i hodu od svega 90°), što korišćenje polarizacionih (CPL) filtera čini nešto otežanim. Autofokus je pogonjen osrednje tihim DC mikromotorom i ne obezbeđuje FTM (full-time-manual) fokus, pa je prekidač za fokus neophodno prebaciti na MF u slučaju da poželite da manuelno izoštravate. Takođe, ni skala distance nije na raspolaganju. Minimalna fokusna distanca od 25cm obezbeđuje prilično veliki faktor uvećanja od čak 0.34x, odnosno 1:2.9, što će ljubitelji close-up (kvazi-makro) fotografije umeti da iskoriste. Brzina AF-a je osrednja, a kada je tačnost u pitanju - možete očekivati sasvim solidan procenat fokusiranih snimaka.

Optičku konstrukciju čini 11 elemenata raspoređenih u 9 grupa:

Optička konstrukcija kit objektiva Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS *

Maksimalni otvor blende je uobičajen za ovu klasu objektiva i kreće se od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće u rasponu od f/22 do f/38, a sama dijafragma je realizovana u vidu 6 zaobljenih listića, što pozitivno utiče na kvalitet bokeha (zamućene površine van fokusne ravni).

Pored optičke, ključna razlika u odnosu na stariju verziju ovog objektiva je implementirana optička stabilizacija, što sufiks „IS“ (“Image Stabilizer“) i označava. Po proizvođačkoj specifikaciji, optička stabilizacija ovog objektiva obezbeđuje do četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu (preporučena dužina ekspozicije je 1/žižna daljina objektiva, što u slučaju krop tela treba pomnožiti sa 1.6). U praksi, testovi pokazuju da proizvođačka specifikacija nije preuveličana, mada prednost stabilizacije ne treba uzeti bezuslovno, budući da ona nije svemoćna i može pomoći mahom prilikom fotografisanja statičnih scena. U slučaju potrebe za snimanjem bez pomoći optičke stabilizacije, istu je moguće isključiti odgovarajućim prekidačem na telu objektiva.

Za razliku od ostalih proizvođača, Canon je i dalje uporan u odluci da uz ne-L objektive ne isporučuje ništa osim kutije i uputstva, pa ćete originalnu namensku zonericu, oznake EW-60C, morati posebno da dokupite, kao i prigodnu torbicu LP814. Nije da cena 18-55 implicira uvrštenu bogatu dodatnu opremu, ali je ovakva praksa ustaljena i na mnogo skupljim objektivima, poput EF-S 17-55mm f/2.8 IS USM, čija cena od samog predstavljanja gravitira u nivou 1000 €.

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS

Drugi objektiv u kit ponudi vezanoj za Canon 550D, predstavljen je u paketu sa EOS-om 7D i rezultat je dugogodišnjih vapaja korisnika Canon sistema za zumom većeg raspona, namenjenom pre svega turističkoj i manje zahtevnoj publici, koja univerzalnost stavlja ispred optičkih kvaliteta. Godinu dana nakon prvenca u ovoj klasi, EF-S 18-200mm f/3.5-5.6 IS, Canon je predstavio drugi po redu „turistički rasponac“ namenjen APS-C telima, u pokušaju da proširi asortiman po uzoru na konkurenciju (a pre svih – Nikon) i ispravi rezultat negativnih kritika koje je 18-200 svojevremeno poneo. Kada su ovaki objektivi u pitanju, uvek je glavno pitanje „koliko to košta?“ i to ne u finansijskom, već u kvalitativnom smislu. Jer, ako je cena univerzalnosti plaćena izaženim optičkim kompromisima, objektiv bi mogao biti tek sredstvo za zadovoljavanje forme, ne i kvalitativnih normi.

Kao što je u nazivu i naznačeno, ovaj objektiv obuhvata raspon od 18-135mm, koji na APS-C senzoru pružaju 29 do 216mm ekvivalentnih FF senzoru, što obuhvata praktično sve što prosečnom turisti i/ili početniku može zatrebati. Ugao koji objektiv zahvata, kreće se od maksimalnih 74.3° na najširih 18mm, do 7.8° na najdužih 135mm.

Spoljne dimenzije 101 x 75mm i masa od 455 grama, čine ga laganim i zahvalnim za putovanja, čemu je prvenstveno i namenjen. U odnosu na EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS, ovaj objektiv ostavlja bitno bolji utisak na korisnika, prvenstveno zbog kvalitetnije plastike, manjih zazora na spojevima i mehaničku pokretljivost koja je primetno višeg kvaliteta. U fizičkom smislu, kvalitetom izrade bismo ovaj objektiv mogli smestiti negde na pola puta između manjeg kit objektiva (18-55) i EF-S 17-85mm f/4-5.6 IS USM, nešto bliže 17-85. Za razliku od 18-55mm kit objektiva, bajonet je metalni, a finiš je na dodir primetno kvalitetniji. Zum prsten je dovoljne širine, klizi glatko i precizno, a sam mehanizam se linearno izvlači do maksimalnih 135mm.

Autofokus je pogonjen brzim DC mikromotorom i, kao i kod manjeg kit objektiva, ne obezbeđuje FTM (full-time-manual) fokus, što znači da je prekidač neophodno prebaciti na MF u slučaju potrebe za ručnim fokusiranjem. Skala distance nije na raspolaganju, a fokus je realizovan interno, što znači da prednji element promera ø67mm ne rotira, što značajno olakšava korišćenje polarizacionih (CPL) filtera. Fokusni prsten je od tvrđe plastike, nije baš širok i rotira u AF modu. Minimalna fokusna distanca je 45cm (računa se u odnosu na senzor), pri čemu postiže prosečno uvećanje od 0.21x, odnosno 1:4.8. To ga čini inferiornijim u odnosu na manji kit objektiv. Brzina AF-a je pristojna, a tačnost takva da tokom testa nismo imali primedbi u tom smislu.

Optičku konstrukciju čini 16 elemenata raspoređenih u 12 grupa, uključujući fluktuirajući element (namenjen optičkoj stabilizaciji; na ilustraciji označen crvenim okvirom), asferični (tirkizno) i UD (ultra-low dispersion) element, namenjen suzbijanju hromatskih aberacija, nastalih usled disperzije svetlosti.

Optička konstrukcija većeg kit objektiva, Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS *

Raspon minimalnog otvora blende je identičan kao i na manjem kit objektivu – kreće od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće u rasponu od f/22 do f/36, a dijafragma je i na njemu realizovana u vidu 6 zaobljenih listića.

Efikasnost optičke stabilizacije, imlementirane i na ovom objektivu, takođe omogućava do četiri blende prednosti u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu U praksi, kao i za EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS, testovi pokazuju da se proizvođačka specifikacija poklapa sa faktičkim stanjem, ali opet uz napomenu da stabilizacija nije svemoćna i može pomoći mahom prilikom fotografisanja statičnih scena. Za dinamične scene je i dalje potrebno imati bržu ekspoziciju i IS je tu nemoćan. Optičku stabilizaciju je moguće potpuno isključiti u slučaju potrebe (fotografisanje sa stativa, npr.), dok ograničenje na samo vertikalnu osu (tzv. paning mod, za horizontalno praćenje cilja) nije dostupan, iako je logično očekivati ga na objektivu ovakvog raspona.

Što je važilo za ostale ne-L objektive, važi i za 18-135 - originalna zonerica, oznake EW-73B (koju deli sa EF-S 17-85mm f/4-5.6 IS USM) spada u opcionu opremu, kao i prigodna torbica LP1116.

GRIP

Uz novu bateriju, LP-E8, nastala je potreba i za novim gripom, zbog čega će tranzicija sa aparata kompatibilnih sa starim, BG-E5 gripom biti sasvim izvesno skuplja za jedan broj korisnika koji prelaze sa EOS-a 500D. Naziv novog gripa je BG-E8, a funkcionalno je identičan sa starim. Ipak, treba reći da je ergonomski bolje oblikovan i prilagođen telu, što značajno poboljšava lakoću rukovanja i deluje skladno u kompletu sa aparatom. Osim okidača i kontrolnog točkića na standardnoj poziciji, sa zadnje strane raspolaže sa AE-Lock/FE-Lock i komandom za selekciju AF tačaka, kao i tasterom za setovanje blende, odnosno kompenzacije ekspozicije, u zavisnosti od moda fotografisanja. Tu je i prekidač za isključivanje gripa.

Jedna od osnovnih namena gripa je produženje autonomije aparata. Dve baterije LP-E8 se umeću u odgovarajuće ležište, postavljeno na levu stranu gripa. U slučaju potrebe, priloženi BGM-E8 uložak će poslužiti za umetanje šest punjivih ili alkalnih baterija AA formata. Uz dve LP-E8 baterije autonomija je udvostručena i iznosi u proseku od 750 do čak 900 snimaka, a izuzetno i više.

I dok se za veća DSLR tela može diskutovati o neophonosti nabavke gripa, trocifrena tela prosto vape za njim. Svaki veći objektiv će značajno otežati aparat, a plitak rukohvat je za veće šake dovoljno neudoban da dovede do umora u mnogo kraćem periodu nego na nekom telu „punog profila“. Grip će u tom smislu značajno poboljšati udobnost rada, smanjiti zamor ruku, a istovremeno povećati i autonomiju. Još ako često koristite aparat u vertikalnom položaju, ovaj dodatak se nameće kao logično rešenje.

Novi Canon BG-E8 battery grip, za dve LP-E8 baterije *

SOFTVER

Meniji 550D vizuelno odgovaraju onima koje viđamo u nekoliko poslednjih Canon DSLR-ova, uz razlike karakteristične za konkretne modele. Kao i uvek, opcije su podeljene logično, po stranicama, a snalaženje neće biti teško novim, a ni starim korisnicima Canon aparata. Ne računajući stranicu rezervisanu za odabir omiljenih opcija, ukupno ih ima osam, podeljenih u četiri osnovne grupe, a pojedine su dostupne selektivno, u zavisnosti od trenutno izabranog moda snimanja. Bitnije od njih ćemo posebno pomenuti.

Pregled osnovnih stranica menija: grupe „Shooting“, „Playback“, „Setup“ i „Movie“

REZOLUCIJA SNIMANJA

Uprkos činjenici da Canon 550D u sebi nosi senzor rezolucije celih 18MP, te da su se prilike promenile, projektni tim nije našao logiku u omogućavanju odabira nekoliko rezolucijskih profila namenjenih RAW formatu. Tako je RAW moguće snimati isključivo u punoj rezoluciji od 18MP (5184x3456), dok se JPEG može snimati u punoj, srednjoj od 8MP (3456x2304) i najmanjoj od 4.5MP (2592x1728). Svaki od JPEG profila raspoloživ je u dva nivoa stepena kompresije (kvaliteta), a veliki nedostatak je i nemogućnost nezavisnog kombinovanja kvaliteta RAW+JPEG, pa je udvojeno snimanje moguće koristiti isključivo u punoj rezoluciji.

Stranica za setovanje kvaliteta snimanja fotografija

KOREKCIJA VINJETIRANJA

Korekcija vinjetiranja (Peripheral Illumination Correction) je već odomaćena opcija u Canon telima poslednje dve generacije. Korekciju je moguće uključiti u aparatu, a primena zavisi od prisutnosti korišćenog objektiva u internoj bazi aparata. Ukoliko objektiv bude prijavljen kao nepodržan, nakadno se može ubaciti u bazu korišćenjem priloženog softvera. Interna baza može prihvatiti do 40 objektiva, a sam proces korekcije ne utiče na brzinu rada, barem ne u meri da je to moguće primetiti. Zbog čega Canon odbija da fabrički uvrsti celu ponudu objektiva u bazu, ostaje bez odgovora, kao i činjenica da je i ovaj put izostala mogućnost korekcije hromatskih aberacija, koje su u principu veći problem nego vinjete.

Korekcija vinjetiranja

AUTO LIGHTING OPTIMIZER

Nakon nekoliko aparata koji imaju ovu opciju na raspolaganju, više ne možemo govoriti da je reč o novini. U pitanju je tehnika održanja balansa između senki i jače eksponiranih delova fotografije, karakterističnih za snimke u kontra-svetlu. Nasuprot nje je od ranije poznata opcija Highlight Tone Priority, koja pomaže u održanju očuvanja najsvetlijih delova scene od pregorevanja. Auto Lighting Optimizer funkcija raspolaže sa tri nivoa optimizacije balansa senki, a može biti aktivirana i u postprocesu, na RAW snimku, a u okviru priloženog softvera – Canon Digital Photo Professional. Da bismo videli kakav uticaj ima u nekim uobičajenim uslovima, stavićemo je na test:

Demonstracija Auto Lighting Optimizer opcije, s leva na desno: isključena, low, standard i strong intezitet

Na snimku iznad se jasno može videti učinak ovog algoritma unutrašnje obrade, mada on neće biti podjednako vidljiv u svim situacijama. Auto Lighting Optimizer najlakše dolazi do izražaja prilikom fotografisanja izrazito kontrastnih scena, kao na primeru iznad. Kao što se da videti, Nebo na snimku je ostalo očuvano i pored naizgled jače eksponiranosti dela u senci. Isti efekat je mogao biti postignut na konvencionalan način, kompenzacijom ekspozicije sa određenu vrednost, ali bi tada nebo pregorelo i ekspozicija bi bila značajno duža, što utiče nepovoljno na zamrzavanje pokreta. Ova funkcija je vrlo korisna, ali uz napomenu da u nekim slučajevima njen učinak neće biti baš povoljan, a može čak biti i kontraproduktivan. Takvi kadrovi obuhvataju sve scene koje ne uključuju jasno osenčene površine, što može zbuniti Auto Lighting Optimizer algoritam i desetkovati kontrast, a kolorit izbaciti iz ravnoteže.

JPEG snimak će biti zabeležen zajedno sa unapred setovanim ALO podešavanjem, dok će vam RAW pružiti mogućnost da u postprocesu (koristeći priloženi Digital Photo Professional) odaberete bilo koji od ponuđenih nivoa ovog algoritma. Kao i na prethodnim aparatima, oseća se potreba za još jednim, snažnijim intezitetom ALO-a, jer u dosta situacija uticaj ove funkcije neće biti dovoljan. Pošto im se algoritmi obrade u dobrom delu „sudaraju“, istovremeno korišćenje ove i opcije Highlight Tone Priority nije moguće.

CUSTOM FUNCTIONS

Poznati C.Fn odeljak je realizovan sa 12 opcija, raspoređenih u četiri grupe, od C.Fn I do C.Fn IV: Exposure, Image, AutoFocus/Drive i Operation/Others. Njihov osnovni pregled možete videti na sledećim isečcima:

Četiri sekcije Custom Functions (C.Fn) odeljka

AUTO EXPOSURE BRACKETING

Opcija koja služi automatskom snimanju više uzastopnih snimaka različitih ekspozicija (tzv. „bracketing“), korisnicima 550D je konačno omogućena u rasponu od ±5 blendi, s tim što je uzastopno i dalje moguće snimiti svega tri snimka. Pošto ceo raspon nije raspoloživ u tražilu, širi raspon je moguće setovati isključivo pomoću glavnog displeja, skrolovanjem markera na skali, do odgovarajuće vrednosti. Moglo je i bolje, ali i ovo je napredak koji treba pozdraviti.

Setovanje kompenzacije ekspozicije i Auto Exposure Bracketing-a

BRZINA

Uvek kada se govori o brzini DSLR aparata, postoji mogućnost upadanja u zamku, u zavisnosti od reference u odnosu na koju se brzina sagledava. Ako govorimo o nekoj srednjoj klasi DSLR-ova, Canon 550D vas zasigurno neće naročito oduševiti svojim „munjevitim odzivom“, ali ni razočarati presporim radom.

Ono na šta dobar deo auditorijuma (pomalo pogrešno) pomisli kada se diskutuje o brzini je – rafal. Rafal ovog aparata jeste spor u odnosu na (recimo) Nikon D300s ili Canon EOS 7D, ali je u rangu onoga što može 5D Mark II ili Nikon D90. Kao što smo ranije u testu pomenuli, Canon 550D je nešto brži po pitanju rafala u odnosu na 500D i postiže 3.7fps (naspram 3.4fps kod 500D), ali na uštrb nekih drugih benefita, poput bafera, koji omogućava „svega“ 34 uzastopna snimka, bez pada brzine okidanja. Vreme će pokazati da li je ovakva stagnacija (ili je pravilnije reći – dovođenje u balans?) bafera u korist brzine rafala dobitna kombinacija ili promašaj.

Međutim, mnogo bitniji aspekt „brzine“ DSLR-a je agilnost – koliko aparat brzo reaguje na komande; koliku zadršku pravi prilikom okidanja, prelaska iz klasičnog u live-view mod i obratno; koliko brzo započinje snimanje video materijala i kakav mu je autofokus. Odgovor ne može biti prostiji – ko god je imao prilike da koristi trocifrene Canon aparate, neće imati problem da primeti relativno jednake brzinske rezultate. Nešto brži odziv u odnosu na 450D i praktično jednak u odnosu na 500D ne čine ga izuzetnim po ovom pitanju, ali ni lošim. Autofokus je brz, premda vas u njegovom korišćenju može sputati nesrećni sistem selekcije pojedinačnih AF tačaka i ponekad teško fizičko uočavanje u tražilu, pogotovo pri nišanjenju nehomogenih scena.

Režim živog prikaza je prosečne brzine u odnosu na ostale DSLR aparate koji poseduju ovaj režim rada, a operacija poput zumiranja fokusne ravni i pomeranje po kadru bi mogle biti brže. CDAF ume da bude spor čak i na statičnim scenama, ako mu ne pružite dovoljno kontrastnu površinu, a okidanje primetno sporije, čak i ako znamo da je ogledalo već u gornjem položaju, a zavesica otvorena.

Režim pregleda fotografija bi takođe mogao biti brži, a to posebno važi za operacije zumiranja i umanjenja prikaza, kao i prelaska iz režima klasičnog u režim detaljnog prikaza.

Što važi za većinu drugih DSLR aparata ove klase, važi i za 550D – ukoliko se ne bavite akcionom i sportskom fotografijom, ovaj aparat vas svojom brzinom neće sputati u postizanju odličnih rezultata, jer je za većinu drugih namena, njegova brzina sasvim dovoljna. A ako se takvom vrstom fotografije ipak bavite, onda ste verovatno već odabrali odgovarajući aparat.