Canon EOS 550D Test

fotoTEST

Kako je Canon 550D predstavljen pre očekivanog termina, logično pitanje koje se nameće je – koliko pruža aparat koji je tako na brzinu izbačen na tržište?

Teoretski, spisak poboljšanja jasno distancira ovo telo od 500D, ali ipak ne dovoljno da bi ga prosečan vlasnik aktuelne „petstotice“ bez detaljnije analize poželeo u svojoj torbi. U nekom osnovnom smislu, i dalje imamo posla sa plastičnim, trocifrenim telom, prosečnog AF sistema, prosečne brzine i ergonomije za ovu klasu, a s druge strane, senzor koji je pokazao šta ume u telu EOS-a 7D, razvejavši nagađanja oko high-ISO performansi. Kada sve to stavimo na vagu i dalje zvuči dovoljno neuverljivo, bez opipljivijih dokaza o uspešnosti agresivnog face-lifta, koji Canon 550D predstavlja u odnosu na 500D.

Kao i ranije, i ovaj test je podeljen na dva dela. Jedan je studijski (ili „laboratorijski“), a drugi u realnim uslovima, bliži svakodnevnoj upotrebi. Zbog toga će, barem većem delu čitalaštva, zanimljiviji biti ovaj drugi, praktični deo testa, koji će vam vizuelno dočarati ono što nasumično nabacane tehničke karakteristike zasigurno ne mogu. I kao što se i očekuje kada su DSLR aparati u pitanju, RAW je primarni format snimanja. Ali, za razliku od tela više klase, Canon 550D ima daleko veće šanse da bude korišćen isključivo u JPEG formatu, zbog čega će ovaj format biti ispraćen ravnopravno i time pružiti dovoljno materijala i onima koji Photoshop ne doživljavaju kao produžetak aparata.

Finalni deo testa je rezervisan za galeriju semplova u punoj rezoluciji, snimljenih u širem dijapazonu uslova, iz čega možete steći uvid u ono što aparat može da vam pruži. Aparat na testu je nosio firmware verzije 1.0.6, a korišćen je objektiv Canon EF 50mm f/1.4 USM, osim gde je naznačeno drugačije. Podrška za RAW fajlove novog aparata stiže uz Canonov Digital Photo Professional (DPP) verzije 3.8, a Adobe je podršku pružio načelno sa Camera RAW-om verzije 5.7, koja je u trenutku pisanja testa još uvek bila u beta fazi.

Pođimo redom...

1. DETALJI, RAW + JPEG

RAW, kao nativni format DSLR aparata, zanimljiviji je u odnosu na JPEG, iz prostog razloga što se jedino iz njega mogu naslutiti mogućnosti senzora i/ili optike koja ga prati. Međutim, entry-level klasa aparata (ako Canon 550D uopšte više i pripada tu) će vrlo često biti korišćena uz JPEG format, pa je ovo idealna prilika da vidimo kakve su početne razlike između ova dva formata. Test scena vam je možda poznata od ranije, a 100% kropovi vam mogu ilustrovati šta možete očekivati od novog 18 MP senzora:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW (konvertovan u JPEG) i JPEG iz aparata

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno „default“ JPEG iz aparata):

18 MP je na senzoru APS-C formata prilično krupan zalogaj. U svetlu činjenice da je i FF (full-frame) senzorima dovoljno teško da izvuku visoku rezoluciju iz svakog objektiva, poduhvat koji je Canon napravio time dodatno dobija na težini. Na gornjem primeru vidimo razlučivost koja, slobodno se može reći, važi za sam maksimum koji se danas može izvući iz senzora ove veličine. Međutim, danak je plaćen inicijalnom oštrinom, koja zbog gustine piksela, značajno zavisi od kvaliteta korišćene optike, a sa senzorom ovako visoke rezolucije, vidljivije postaju i razlike među primercima jednog modela objektiva. Kako je primer kreiran prostom konverzijom RAW snimka u JPEG, dodatni kvalitet je moguće izvući u post-procesu, što je inače i namena RAW formata.

Sa JPEG-om je situacija nešto drugačija. Nije mudro donositi ocene kvaliteta na osnovu linearne obrade, što JPEG svakako jeste, međutim, rezultati koje ovde vidimo, skoro da zbunjuju. Žalbe vlasnika 5D Mark II, vezane za nivo kvaliteta JPEG-a (o čemu smo pisali u testu tog aparata) su očigledno odjeknule dovoljno jako, pa sada novi, mali aparat, JPEG-om bukvalno premašuje onaj koji daje pomenuti FF aparat od 21 MP! Ovo je očigledno postignuto daleko slabijim nivoom JPEG kompresije, zbog čega su, iako nominalno niže rezolucije, fajlovi 550D u proseku veći za par procenata u odnosu na one sa 5D Mark II. RAW će, bez dileme, i dalje biti u prednosti, ali – zahvaljujući odličnom poslu ovog puta, 550D se neće stideti JPEG-a kada su detalji u pitanju.

Pošto studijski uslovi nisu uvek reprezentativan način za utvrđivanje činjeničnog stanja, primenićemo recept iz prethodnog testa i pružiti na uvid jednu svakodnevnu scenu i isečke sa detaljima koje ovaj aparat može zabeležiti. Scena izgleda ovako:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW (konvertovan u JPEG) i JPEG iz aparata

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno „default“ JPEG iz aparata):

Rezultat u nekontrolisanim, vanstudijskim uslovima pokazuje nešto varijacija po pitanju detalja. Iako je njihova količina i dalje na vrlo visokom nivou, utisak je da je na terenu nešto teže izvući 18 MP, pogotovo ako uslovi nisu idealni. Treba reći da 18 MP senzor nemilosrdno provocira optičke kvalitete objektiva, zbog čega će pojedini primerci, pogotovo jeftinijih modela, zasigurno morati da budu preispitani po pitanju upotrebljivosti. To, naravno, ne znači da Canon 550D ovde ne pokazuje svoje kvalitete, jer je detaljnost i dalje na nivou, iznad kojeg se kvalitetom izdižu samo full-frame senzori. Sjajno!

Pošto se JPEG obrada u aparatu izvodi isključivo linearno (uniformnom primenom svih parametara, bez obzira na sadržaj snimka), još jedan bitan faktor u vezi sa krajnjim kvalitetom je i nivo oštrenja. Kao i na ostalim Canon aparatima, nivoa oštrenja ima sedam, a njihov intezitet možete videti na primerima niže:

JPEG iz aparata, bez oštrenja

Nivo oštrenja 1

Nivo oštrenja 2

Nivo oštrenja 3 (podrazumevana vrednost za Standard stil)

Nivo oštrenja 4

Nivo oštrenja 5

Nivo oštrenja 6

Nivo oštrenja 7

Od kada je rezolucija krenula naglo da raste, uticaj oštrenja je nešto drugačiji nego inače. Naime, izgleda da je, bez obzira na novi senzor, procesor i čitavu plejadu drugih izmena, algoritan za JPEG obradu ostao sličan starom, zbog čega dooštravanje u aparatu ponekad može dati kontraproduktivne rezultate, pogotovo ako je agresivnije. Ovakav rezultat je produkt algoritma prilagođenog znatno nižim rezolucijama koji, primenjen na snimke sa današnjih senzora, izaziva raniju pojavu „korone“ (tanke bele konture na kontrastnim delovima snimka). Problem tehnike oštrenja je moguće naslutiti i u postprocesu, kada postaje jasno da stari parametri, koje smo primenjivali na senzorima manje rezolucije – više nisu dovoljno ubedljivi, pa ih morate nanovo prilagoditi. Oštrenje u aparatu je relativno uzdržano čak i na maksimalnoj vrednosti, a nesrazmeran skok je uočljiv pri prelasku sa drugog na treći nivo.

Sve u svemu, količina detalja je jednostavno rečeno – impresivna i omogućava agresivno kropovanje, računajući na višak piksela kojim u startu raspolažete. Otpornost na hromatske aberacije, pad oštrine ka uglovima, pa i decentriranost, znatno je manja nego kod 10-12 MP senzora istog formata, pa će danak, barem kod jednog broja korisnika, morati biti plaćen izvesnim odricanjima od zastarelih objektiva, koji su bez muke izlazili na kraj sa telima niže rezolucije. No, šta je tu je – progres i tako nikad nije bio besplatan. Bitno je napomenuti da, ako sa lošijim objektivom novi aparat ne pruži više detalja, manje neće sigurno, bez obzira koliko 100% krop bio „mekan“, pogotovo ako se oslonite na RAW kao primarni format snimanja.