Canon EOS 550D Test

AUTO-FOKUS

Pitanje eventualnog unapređenja sistema autofokusa je kod serije trocifrenih Canon-a skoro tabu tema. Nedavna revizija AF sistema, predstavljenog sa EOS-om 7D, donela je nadu da će i najmanji Canon DSLR-ovi poneti neki vid poboljšanog AF-a. Na žalost, on nije doživeo nikakvu transformaciju. Ostao je na istom nivou kao i do sada i time ubio gotovo svaku nadu sa se nešto može promeniti na bolje po ovom pitanju, barem u skorije vreme. Racionalno posmatrano, Canon i nema neke preterane razloge za unapređenje AF sistema u ovoj klasi, koji već godinama slovi za sasvim pristojan (u meri u kojoj se to očekuje od tela ove klase), jer ni konkurencija ne nudi ništa što bi ih nateralo na ozbiljnu reviziju.

Za one koji nisu upoznati sa ovim AF sistemom, treba reći da je u pitanju fazni Multi-basis TTL sistem auto-fokusa, koji se sastoji iz 9 AF tačaka, raspoređenih mahom oko centralnog dela kadra, sa jednom (centralnom) krstastom AF tačkom i 8 perifernih. Preciznost sistema auto-fokusa je solidna, mada ne i izuzetna, zbog čega se ne može meriti sa dvocifrenim telima (o 7D da i ne govorimo).

Ipak bez unapređenja – stari AF senzor sa 9 tačaka *

Zamerka (sada već redovno) ide na izostanak AF-assist lampe. AF-assist, za fokusiranje u lošim svetlosnim uslovima, ponovo je moguće dobiti uz pomoć internog blica (stroboskopsko bljeskanje do potvrde fokusa), uz eksterni blic ili ST-E2 wireless okidač bliceva. AF-assist uz interni (pop-up) blic radi pristojno, ali ume biti vrlo nezgodan ukoliko ne želite da privlačite pažnju.

Od modova auto-fokusa na raspolaganju je automatska selekcija tačaka ili fokusiranje jednom, unapred izabranom tačkom, pri čemu se fokusiranje može izvesti jednokratno (One-Shot), kontinualnim praćenjem (AI Servo) ili kombinacijom ova dva, korišćenjem AI Focus moda, koji najpre zaključava fokus na selektovanoj tački i nastavlja da prati cilj ukoliko registruje promenu distance.

TRAŽILO

Optičko tražilo je ostalo isto kao i na dve prethodne generacije trocifrenih Canon tela. Penta-ogledalo obuhvata 95% kadra (na slici niže prikazano crvenim okvirom), dok je faktor uvećanja 0.87x. Važi za bolja (veća) tražila u klasi, iako je generalno po funkcionalnosti iza onoga što nudi Nikon D5000. AF tačke i centralna zona merenja su fiksirani i ne omogućavaju selektivno isključivanje. Raspored autofokusnih tačaka je znatno povoljniji nego na full-frame telima klase 5D, obzirom da je međusobni razmak isti, a raspoređene su na bitno manjem prostoru. Ono što bi moglo zasmetati većini korisnika naviknutih na jača tela je relativno slaba vidljivost AF tačaka u tražilu – bilo njihovih pozicija, bilo potvrde koja je kod xxxD Canona realizovana pomoću malih indikatora u okviru AF tačaka. Ukoliko niste imali prilike susresti se sa telom ove klase, pogledajte kako to izgleda:

Prikaz unutar optičkog tražila EOS-a 550D

Prikaz informacija takođe nije izmenjen u odnosu na ranije izvedbe, a obuhvata sve što je potrebno da biste podešavanja obavljali bez skidanja pogleda sa tražila – tu su (s leva na desno): indikatori AE-Lock, status blica, FE-Lock, status high-speed sinhronizacije bljeska blica, indikator kompenzacije snage blica, brzina zatvarača, otvor blende, skala svetlomera raspona ±2 EV, indikator „highlight tone priority“ opcije, ISO vrednost, status white-balance korekcije i indikator monohromatskog kolornog preseta, maksimalni broj snimaka u rafalu (u zavisnosti od raspoloživog bafera) i indikator potvrde fokusa. U odnosu na veća tela, nedostaje jedino indikator stanja baterije, ali se to ne može uzeti kao poseban nedostatak, jer je stanje baterije uvek moguće proveriti na displeju.

Tražilo nije promenjeno ni sa spoljne strane, pa je i gumena obloga ista kao i ranije, što znači da se i dalje može koristiti Canon EP-EX15 II Eyepeace Extender, distancer koji omogućava udobniji rad i manje zaprljan displej. EP-EX15 II pruža više konfora uz određene kompromise – umanjenje prikaza za čak 30% i uz određena barelna izobličenja prikaza u tražilu. Nekome je toliko žrtve previše, ali oni kojima nije, mogu nesmetano da uživaju u korišćenju ovog dodatka i na novom telu. Oni snalažljiviji će se rešiti jednostavnog optičkog sklopa unutar distancera i time obezbediti dodatni konfor bez gubljenja kvaliteta prikaza. Neposredno iza desne ivice gumene obloge, nalazi se poznati minijaturni točkić za podešavanje dioptrije, kojim fino (mada ograničeno) možete podesiti dioptriju i time izbeći korišćenje naočara u toku fotografisanja.

KOMANDE

Raspored komandi je, uz sitne korekcije, ostao isti kao i ranije. Zbog širine novog displeja proporcija 3:2, kontrole na zadnjoj strani su morale biti delimično redizajnirane, a najviše pažnje privlači njihov oblik, koji je potpuno drugačiji u odnosu na ono na šta smo do sada navikli. Okrugli tasteri (mada ne svi), ustupili su mesto plićim, oštrije oblikovanim i nešto krupnijim kontrolama, pozicioniranim na manje-više identičnim mestima, sa oznakama koje su (za većinu komandi) sada na samim tasterima, umesto pokraj njih. Bez gledanja ih je teže napipati, pa se to može uzeti kao zamerka i delimična degradacija i tako slabe ergonomije. I dalje je na snazi nefleksibilni sistem (ne)prilagođavanja komandi, po čemu 550D, nažalost, nije ispratio EOS 7D.

Sa gornje strane je situacija nepromenjena. E-TTL II kompatibilna papučica blica je postavljena centralno, ispod čijeg se podnožja krije pop-up blic. Desno od papučice je selektor modova rada, uklopljen sa prekidačem za uključivanje aparata. Selektor modova više nije „fensi“ srebrne boje, već je ponovo klasično crn i drugačije nazubljen, a pruža standardan izbor za ovu klasu aparata: set kreativnih modova - manual, aperture priority, shutter priority, programmed auto i automatic depth-of-field, kao i set scenskih modova, namenjenih početnicima, za korišćenje bez preteranog udubljivanja u samu tehniku snimanja, a inače uobičajenih za aparate ove klase – flash off, portrait, landscape, close-up, sports i night portrait. Tu je i par automatskih modova – neizbežni full-auto mod, kao i creative auto, koji omogućava manipulaciju dubinskom oštrinom i brzinom ekspozicije, bez predznanja iz tehnike fotografisanja. Poslednji mod nije vezan za fotografiju, već za video, koji je i na 550D odvojen kao poseban mod, baš kao i na prethodniku, 500D. Nešto ispred prekidača za uključivanje je ISO taster kojim se, u kombinaciji sa glavnim kontrolnim točkićem ili kursorskim tasterima, setuje ISO vrednost. Ispred glavnog kontrolnog točkića, nalazi se najbitnija od svih komandi – klasični dvostepeni okidač.

Prednja strana aparata je klasično minimalistička. Osim internog mono mikrofona, kojim se u video modu beleži zvuk, tu je još i komanda za aktiviranje pop-up blica, taster za odbravljivanje bajoneta i uklanjanja objektiva, a nešto niže je DOF preview, taster koji jednokratno postavlja listiće blende u setovani položaj, radi utvrđivanja polja dubinske oštrine, gledano kroz optičko tražilo. Na gornjem delu rukohvata, pozicioniran je IC senzor za aktivaciju daljinskog okidanja pomoću Canon RC-6 namenskog okidača. Na uobičajenom mestu, između rukohvata i internog blica, nalazi se crvena LE dioda, koja signalizira operaciju odloženog okidanja.

Desna strana aparata, gledano od pozadi, standardno je rezervisana za odeljak memorijske kartice, dok je leva namenjena konektorima.

Tradicionalno najživopisnija, zadnja strana je zadržala stari raspored komandi. Levo od tražila, a iznad displeja, nalaze se tasteri za ulazak u glavni meni i aktivaciju/deaktivaciju displeja, radi uštede baterije. Sa desne strane tražila je jedini novi taster, namenjen aktiviranju režima „živog prikaza“ (live-view) u fotografskim modovima, odnosno početku i zaustavljanju snimanja sekvence u video modu. Neposredno ispod optičkog tražila nalazi se foto-senzor, koji registruje blizinu lica i gasi displej radi uštede energije. Gornji desni ugao zadnje strane aparata dele dva tastera. Jedan je AE-Lock, funkcija „zaključavanja ekspozicije, odnosno snage bljeska blica, a drugi služi za selekciju AF tačaka. U režimu pregleda, funkcija im se menja i tada služe za zumiranje i odzumiranje prikaza.

Desno od displeja su komande kojima se kontrolišu osnovni parametri rada. Centralno mesto zauzima grupa od četiri kružno postavljena tastera kojima se vrši kretanje kroz menije ili kontrola balansa bele, odloženog okidanja, moda autofokusa ili selekcija kolornog stila. U središtu ove grupe komandi je „SET“, taster za potvrdu, koji daje mogućnost programiranja za neku od unapred definisanih funkcija. Iznad ove grupe tastera se nalaze dve komande. Više pozicionirana je komanda kompenzacije ekspozicije, odnosno setovanje blende, u zavisnosti od moda snimanja, dok je nešto niže taster koji ima dvojaku funkciju – jedna od njih je Direct Print, a druga (i osnovna) je prelazak u Quick Menu režim, kada se parametri snimanja podešavaju vizuelno, na displeju, pomoću kursorskih tastera. Ispod grupe kursorskih tastera, nalaze se komande za ulazak u režim pregleda snimaka i brisanje. Sasvim desno-dole je LE dioda, koja signalizira upis snimaka na memorijsku karticu. Odloženo okidanje je dobilo još jedan mod – sekvencijalno okidanje unapred zadatog broja snimaka (do 10 uzastopno).