Canon EOS 550D Test

8. KIT OBJEKTIVI

Pošto ovaj test ne pretenduje da bude test kit objektiva, nećemo ići previše u detalje, tim pre što optički (ne)kvaliteti jednog objektiva mereni na jednom telu, ne moraju nužno oslikavati stanje koje možete očekivati na drugom. Ipak, nećemo vas uskratiti za ono što jedan deo potencijalnih kupaca zanima, a to je nivo kvaliteta koji kit objektivi mogu da održe u odnosu na telo ove rezolucije. Uz test primere u punoj rezoluciji, urađene na karakterističnim žižnim daljinama i otvorima blende, moći ćete da formirate makar okvirnu sliku o optičkim kvalitetima ovih objektiva i u skladu sa tim, ocenite da li vas zadovoljava ono što pružaju.

Test scenu smo ograničili na spoljne uslove, pošto se ovakvi objekti mahom i koriste napolju:

Primeri za download u punoj rezoluciji, JPEG

Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS

Za upoznavanje sa optičkim kvalitetima nekog objektiva uglavnom nije dovoljno pogledati rezultate dobijene na svega par snimaka, pošto se utisci značajno mogu razlikovati u zavisnosti od uslova u kojima su objektivi korišćeni, lokacije, a posebno aparata. Kako bismo mogli sažetije da iznesemo ono što čini konačne utiske o ovim objektivima, obratićemo pažnju na ono po čemu se ističu ovi objektivi.

Na najširem kraju, na 18mm, ni jedan od dva kit objektiva ne može biti nazvan odličnim. Zadovoljavajućim možda da, ali uz par uslova. Najpre, oba objektiva, za iole pristojne rezultate na 18mm, zahtevaju da budu korišćeni u nešto boljim uslovima, što isključuje mogućnost snimanja u jakoj kontri i generalno na lošem svetlu, jer takvi provokativni kadrovi dovode do nepovoljne disperzije svetlosti ka uglovima i formiranja hromatskih aberacija (engl. chromatic aberrations, skraćeno CA). Hromatske aberacije, kao optički fenomen, osim što kvare vizuelni utisak, nepovoljno utiču i na dojam oštrine, koja njihovim prisustvom naizgled opada. Očekivano, najveće prisustvo aberacija je na periferiji snimka, a na 100% to može izgledati ovako:

Ovo je ekstremniji primer, budući da ovakve hromatske nisu obavezan deo perifernih delova kadra. Oba objektiva mogu biti „popravljena“ naknadnom korekcijom hromatskih aberacija, obradom RAW formata, što iz sveg srca preporučujemo:

Širom otvorene blende, na f/3.5, ni jedan od objektiva ne pokazuje uzornu oštrinu:

...a to se popravlja privrtanjem već na f/4 i dodatno pojačava do f/5.6, koja uz f/8 predstavlja zlatnu sredinu (tzv. „sweet spot“) ovih objektiva. Ukoliko fotografije štampate ili ih posmatrate isključivo kao celinu, velika je verovatnoća da veći deo ovih anomalija nikad nećete ni primetiti:

Zumiranjem već do 24mm situacija se vidiljivo popravlja:

A na 35mm oba objektiva su već dovoljno oštra za većinu primena:

Na skoro graničnih 50mm, oba objektiva već prestaju da prave razliku među blendama, te je potpuno svejedno koliko su otvoreni. Ipak, manji, EF-S 18-55 kit počinje polako da posustaje i predaje štafetu većem bratu, koji tek sada počinje da pokazuje svoj potencijal:

Uzgred, ako uporedite ove priložene isečke, kao i EXIF podatke snimaka u punoj rezoluciji, možete primetiti da postoje izvesna odstupanja u žižnim daljinama, a ona su rezultat nedovoljno preciznog baždarenja skale na objektivima. Teško je poverovati da je to u današnjim uslovima moguće, ali eto – očigledan razlog je krajnja cena i ukupan kvalitet izrade objektiva ove klase. Nasuprot njima, na nešto skupljem kit objektivu, starijem Canon EF-S 17-85mm f/4-5.6 IS USM, ovakve greške u kalibraciji nećete primetiti. No, da se vratimo na testirane objektive - ostatak primera je rezervisan samo za duži kit objektiv, sa par primera na 87mm (problem baždarenja nije dozvolio da snimak bude napravljen na 85mm) i maksimalnih 135mm:

Situacija na terenu potvrđuje da je Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS već dokazani pobednik u odnosu na cenu po kojoj se prodaje. Simbolična cena u okviru kit kompleta sugeriše da su optičke performanse tek za bazičnu probu aparata, ali praktični testovi pokazuju da se upotrebljivi rezultati mogu izvući i iz tela klase Canona 550D. Naravno, razlučivost (posmatrana na 100%) ne može da parira onome što ovaj objektiv postiže na 12MP senzora 450D, ali je sasvim prihvatljiva za amaterski rad, čak i sa vrlo zahtevnim senzorom, poput ovoga u 550D i posebno ako vas gledanje na 100% uvećanju ne zanima previše.

Sa drugim kit objektivom, EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS, situacija je nešto drugačija. Izrada uliva daleko više poverenja, ali je postojala bojazan da veći raspon žižnih daljina može biti samo negativan po optičke performanse. Uporedno testiranje je pokazalo da ni jedan od dva kit objektiva nije prikladan za pejzažnu ili fotografiju arhitekture, najpre zbog pada oštrine na najširem delu raspona, a zatim i zbog prisustva veće količine hromatskih aberacija. Daleko od toga da ni jednim od njih neće biti moguće napraviti pristojne (pa i više od pristojnih) fotografije ovakve tematike, ali uz pažljivo kontrolisanje situacije i obraćanje pažnje na njihove limite.

Ukoliko preferirate snimanje u RAW formatu, uz odgovarajuću obradu, svi nedostaci neće biti nepremostiv problem u dobijanju solidnih snimaka. Rast oštrine je za oba objektiva uglavnom ravnomeran do 35mm, gde postaju sasvim solidni. Na 50mm, 18-135 se polako odvaja i pokazuje razloge zbog kojih će biti popularan, a po uzoru na stariji kit objektiv, EF-S 17-85mm f/4-5.6 IS USM, svoj optički domet neočekivano pokazuje upravo na dužem kraju. Kako se žiža približava maksimumu, EF-S 18-135mm prosto počinje da briljira i gledajući samo cenu, teško bismo mogli pretpostaviti da će dati takav rezultat. Zbog toga će ga posebno ceniti ljubitelji tele-područja i close-up fotografije, gde je ovaj objektiv najjači i ne bi se postideo ni mnogo skupljih stakala.

Jedna od negativnih strana visoke rezolucije može biti difrakcija na malim otvorima blende, odnosno razlaganje svetlosnih talasa na komponente, usled zaklapanja preoštrog ugla u odnosu na ravan senzora. Ona u teoriji počinje da se javlja privrtanjem blende već na f/11, a u realnim uslovima, njen jači uticaj možemo je uočiti tek na f/16:

Primer pada oštrine usled difrakcije na blendi f/16

Jasno, većina fotografa neće imati problema sa difrakcijom na malim blendama, osim ako se posmatranje ne svodi na gledanje 100% uvećanja. Opet, ako insistirate na izvlačenju maksimalne količine detalja, trebalo bi se držati privrtanja do f/8, eventualno f/11, posebno pošto je potreba za izrazito malim blendama retka.

Rezime je, začudo, vrlo jednostavan – EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS zaslužuje preporuku za ulogu standardnog zuma, a velika je verovatnoća da ga potencijalni vlasnik neće zameniti čak ni kada nabavi neko bolje staklo, prvenstveno zbog odličnog raspona kojim raspolaže i optičkim performansama, koje možda ne možemo nazvati izuzetnim, ali iznenađujućim svakako da. Manji kit objektiv, EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS ne može ostati bez preporuke, pošto je njegov udeo u ceni kit kompleta već godinama gotovo simboličan, a kao takav vam itekako može pružiti zadovoljstvo fotografisanja, barem do nabavke boljeg komada optike. Mali raspon ga diskvalifikuje od bezuslovne preporuke u konkurenciji većeg 18-135 kita, ali ako veći objektiv nije na raspolaganju, bilo iz tehničkih, bilo iz finansijskih razloga, nema razloga da od ovog popularnog „plastikanera“ bežite. Pogotovo ako se priklonite obradi RAW snimaka, kada ćete iz bilo kojeg od ova dva objektiva moći da izvučete dosta veći optički potencijal. U odnosu na isečke iznad, možete računati na barem 30% bolji kvalitet, što možete videti i na primerima u nastavku.

Da ne ostane sve samo na monotonim test scenama, sledeći primeri vam mogu makar površno dočarati mogućnosti dva pomenuta objektiva:

Nekoliko primera sa Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS (klik za fotografiju u punoj rezoluciji)

Nekoliko primera sa Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS (klik za fotografiju u punoj rezoluciji)