Canon EOS 550D Test

5. DINAMIČKI RASPON

Sledeći test na redu vezan je za izvlačenje fotografija koje nisu imale sreću da budu propisno eksponirane. Nekada se to učini nehotice, a nekada i namerno, da bismo održali dovoljnu brzinu ekspozicije u lošim svetlosnim uslovima, te fotografiju kasnije povratili u postprocesu. Otpornost RAW materijala na ovu vrstu agresivnih zahvata, sve je bitnija stavka za zahtevne korisnike savremenih aparata. Mi smo na testu primenili ekstrem, podeksponiravši i preeksponiravši za čak četiri blende, znajući da – šta izdrži ovakav zahvat, uobičajene potrebe će bez problema ispratiti. Proba je vršena na najnižih ISO 100, a ponovljena na ISO 6400, čijim se podeksponiranjem radi tzv. „push“ - softversko simuliranje nedostajuće ISO vrednosti. Na ovaj način se može doći do opipljivih informacija o dinamici koju senzor može da isprati, jer maksimalni raspon između dva ekstrema defacto predstavlja i dinamički raspon, odnosno sposobnost senzora da zahvati što širi spektar tonova u tamnijim i svetlijim partijama kadra, po mogućstvu – istovremeno. Pored toga, moći ćemo da naslutimo i sposobnost senzora da se izbori sa tradicionalno najtežim uslovima, „natezanjem“ RAW fajla, koje može biti krupan zalogaj i za aparate mnogo više cenovne kategorije.

Najpre ćemo videti kako se senzor malog aparata snalazi u uslovima kada na ISO 100 ekspoziciju omašite za -4 blende (situacija koja je česta kada npr. blic „zaboravi“ da opali u odsudnom trenutku), a onda u postprocesu „izvučete“ snimak, tako da što bolje odgovara željenom rezultatu:

ISO 100, -4EV podeksponiran snimak

Podeksponirani snimak, naknadno izvučen u obradi, povećanjem za 4 blende

Na prvi pogled, situacija nije baš sjajna. S druge strane, ako znamo da nisu baš česte situacije gde će omašaj biti u rangu četiri blende, reklo bi se da je dinamika novog senzora ne samo zadovoljavajuća, nego čak zadivljujuća, posebno ako znamo sa kakvim se problemima nosi ovako gusto napakovan. Najveći deo detalja je uspešno vraćen, a dodatnom obradom je moguće dobiti još bolji rezultat.

Obratni proces je izvlačenje preeksponiranog snimka. Opet je primenjen isti recept, samo što smo ovoga puta preeksponirali istu scenu za +4 blende i onda je u postprocesu „izvukli“, vrativši je za odgovarajuću vrednost u minus:

ISO 100, +4EV preeksponirani snimak

Preeksponirani snimak, naknadno „izvučen“ u obradi, smanjenjem za 4 blende

Ranije je bilo neko pravilo da se digitalni senzori bolje nose sa očuvanjem tonova u svetlijem delu spektra, dok se danas čini da se senzori više ne „stide“ ni tamnijih tonova. Štaviše, uprkos tome što su neki delovi kadra sačuvani, akvarel na primeru iznad pokazuje da se četiri blende viška svetla ni malo neće svideti senzoru EOS-a 550D (za razliku od podeksponiranja), pa gledajte da ne isprobavate ovo kod kuće, barem na bitnim fotografijama.

Drugi deo testa dinamike, namenjen fotografima koji stanuju u kafićima, barovima i sličnim mestima osvetljenim pomoću sveća, verovatno je zanimljiviji. Testiraćemo senzor „natezanjem“ (tzv. „push“) RAW snimka za dve, tri i četiri blende, radi simuliranja viših ISO vrednosti koje nisu na raspolaganju. „Push“ za jednu blendu ćemo preskočiti, pošto je ISO12800 softverski simuliran i na raspolaganju već u aparatu. Isti kadar, snimak hrama, iz RAW-a smo najpre dosvetlili za dve blende, čime smo dobili ISO 25600:

Softverski dobijenih ISO 25600, podeksponiranjem za 2 EV i i naknadnim izvlačenjem

(klik na fotografiju za punu rezoluciju bez uklonjenog šuma)

Različite rezolucije sa uklonjenim šumom (Imagenomic Noiseware NR): 18MP, 10MP, 6MP, 2MP

Sledeći u nizu je „push“ za 3 blende i ISO 51200:

Softverski dobijenih ISO 51200, podeksponiranjem za 3 EV i i naknadnim izvlačenjem

(klik na fotografiju za punu rezoluciju bez uklonjenog šuma)

Različite rezolucije sa uklonjenim šumom (Imagenomic Noiseware NR): 18MP, 10MP, 6MP, 2MP

Rezultat koji ćemo dobiti natezanjem za cele četiri blende, predstavlja softverski ekvivalent ISO 102400:

Softverski dobijenih ISO 102400, podeksponiranjem za 4 EV i naknadnim izvlačenjem

(klik na fotografiju za punu rezoluciju bez uklonjenog šuma)

Različite rezolucije sa uklonjenim šumom (Imagenomic Noiseware NR): 18MP, 10MP, 6MP, 2MP

Komentar skoro da nije potreban. Dok je neostvarenih ISO 25600 moglo sasvim lagodno biti ponuđeno kao H2 vrednost u aparatu, tri blende manjka – ISO 51200 je već prevelik zalogaj čak i za tako dobar senzor kakav je ovaj. Prosto, šum probija toliko da se ni najjačim alatima za uklanjanje ne može suzbiti, a dobar deo fotografije je nepovratno izgubljen.Izuzetno, ovakav snimak može biti upotrebljen u malom broju slučajeva, gde vam za prikaz u nižoj rezoluciji (npr. web) kvalitativni kriterijum nije visok i to isključivo ako u obradi primenite vrlo agresivno uklanjanje šuma.
Svakako pogledajte snimke u višoj rezoluciji, pre donošenja zaključaka.

A 4 blende manjka – ISO 102400? Zaboravite da smo i pokušali. Ovo ćemo ipak ostaviti većim senzorima, čiji je to teren, ali uz komentar da je dinamika novog Canon aparata za primer i da će ga vrlo malo iskušenja dovesti u situaciju bez rešenja.