Canon EOS 550D Test

2. ISO TEST, RAW+ JPEG

Rast rezolucije neizbežno vodi ka pitanju o negativnim uticajima na high-ISO performanse. Ovo pitanje posebno postaje aktuelno nakon ne baš zadivljujućih low-light performansi koje je demonstrirao Canon EOS 50D, sa svojih 15.1 MP. Iz tehničkog ugla je ovu bojazan vrlo lako objasniti – isti format senzora, uz drastično povećanje rezolucije, a usled veće gustine foto-ćelija, neumitno dovodi do pojačanja interferencije među elektro-vodovima i samim ćelijama, istovremeno i većeg zagrevanja, i samim tim – povećanja šuma. Stvari tako stoje u teoriji, a svi dosadašnji pokušaji su dokazali da ni praksa nije daleko.

Uprkos pomenutoj teoriji, prvobitni promoter 18 MP senzora o kojem ovde pišemo, Canon EOS 7D, pokazao je da se praksa može razlikovati od teorije, a mi ćemo u slučaju 550D pokušati da potvrdimo da se radi o istom senzoru. U tome će nam opet pomoći poznata test scena:

100% kropovi na svim ISO vrednostima, bez dodatne obrade i redukcije šuma (levo RAW konvertovan u JPEG, desno JPEG):

Kao i ranije, pored studijske, na uvid nudimo i scenu bližu realnoj upotrebi. Noćni kadar, koji provocira pojavu šuma na tamnijim partijama, dobar je pokazatelj onoga što od testiranog aparata možete očekivati:

100% kropovi na svim ISO vrednostima, bez dodatne obrade i redukcije šuma (levo RAW konvertovan u JPEG, desno JPEG):

Ako je suditi po onome što ovde možemo videti, priča o smanjenju zazora između mikrosočiva na senzoru izgleda ima osnova i čini se da je učinak ove tehnologije zaslužan za ISO performanse, koje na prvu loptu možda i ne izgledaju toliko uverljivo, koliko su upečatljive u realnosti. Ovde možemo primetiti i jednu specifičnost. Rast šuma je do pojave ovog senzora bio nelinearan – šum je blago rastao do vrednosti od ISO800, a onda se progresivno pojačavao sve do maksimalne ISO vrednosti. Načelno sa 7D, trend rasta šuma je drugačiji i više pravolinijski, a to znači da raste u ravnomernim koracima, blago, od najniže do najviše vrednosti. Ovakav način porasta količine šuma za neke namene predstavlja korak napred, a za neke čak i korak nazad. Nedostatak ovakve linije rasta je to što šum počinje da se javlja već na ISO200 i ISO400 (doduše u zanemarljivim količinama, obzirom na rezoluciju) i raste ravnomerno do krajnjih vrednosti, a prednost je u prilično upotrebljivom high-ISO rasponu, posebno u okvirima ISO3200-6400. Čak je i softverski dobijena vrednost, ISO12800 (H) upotrebljiva u zavisnosti od namene, uslova i rezolucije u kojoj se publikuje, što je uspeh za poštovanje.

Priču o pojavi šuma na nižim ISO vrednostima ipak treba uzeti s rezervom, jer je taj šum često teško primetiti, a na printovima standardnih formata ga neće biti ni u naznakama, čak ni na znatno višim ISO vrednostima. Isto važi i za posmatranje na ekranu, pa slobodno možemo reći da u tim uslovima Canon 550D pruža snimak sa manje šuma na ISO3200, nego što svojevremeni šampion, Canon EOS 40D, može da pokaže na ISO1600, što je sjajan rezultat. Kako se fotografije često koriste i za manje formate, u kakve spada i web prikaz, u nastavku možete videti nekoliko high-ISO primera, skaliranih u nekoliko rezolucija i obrađenih u Adobe Photoshop-u, pomoću Imagenomic Noiseware filtera:

Canon EF 100mm f/2.8 Macro USM @f/5.6, ISO 12800, (Imagenomic Noiseware NR): 18MP, 10MP, 6MP, 2MP

Canon EF 100mm f/2.8 Macro USM @f/5.6, ISO 6400, (Imagenomic Noiseware NR): 18MP, 10MP, 6MP, 2MP

Canon EF 135mm f/2L USM @f/2.5, ISO 3200, (Imagenomic Noiseware NR): 18MP, 10MP, 6MP, 2MP

Canon EF 135mm f/2L USM @f/2.8, ISO 1600, (Imagenomic Noiseware NR): 18MP, 10MP, 6MP, 2MP

Očekivano, kada high-ISO primere smanjimo, upotrebljivost je značajno povećana i bez ikakve dvojbe se može koristiti čak i ISO12800. Pogotovo ako, kao na prvom primeru, primenimo agresivnije čišćenje. Kao i u slučaju 5D Mark II i 7D, mnogo je bitnije od količine šuma je to što su i kolorit i kontrast očuvani, pa se šum lakše čisti u postprocesu, a na ovakvom formatu i bez EXIF-a, vrlo teško možete pogoditi koja je ISO vrednost korišćena.

Ako možemo reći da RAW omogućava bolju kontrolu šuma u postprocesu, onda se za JPEG slobodno može reći da omogućava bolju kontrolu šuma već u aparatu. Kada je unutrašnja redukcija isključena, količina šuma je vrlo bliska snimcima urađenim u RAW formatu, s tim što je nešto teže ukloniti ga u postprocesu, kako zbog artefakta izazvanih kompresijom JPEG algoritma, tako i zbog manje informacija koje komprimovani format pruža. Ukoliko težite maksimalnom očuvanju detalja, a nemate mogućnosti za korišćenje RAW-a, poželjno je da unutrašnja redukcija šuma bude isključena. S druge strane, ako imate češću potrebu za višim ISO vrednostima, vredelo bi razmisliti o uključivanju nekog od tri stepena redukcije šuma.

100% kropovi na svim ISO vrednostima, JPEG iz aparata, bez dodatne obrade (redom, s leva, na desno – bez redukcije šuma, NR Low, NR Standard, NR Strong):

Redukcija šuma u aparatu već u startu predstavlja kompromis. Čak i najniži nivo redukcije, uz šum neizbežno redukuje i detalje, pa i oštrinu. Poslednje dve ISO vrednosti su popeglane do te mere da nije sigurno da li redukcija služi uklanjanju šuma ili detalja. Iz tih razloga treba biti umeren u korišćenju unutrašnje redukcije i primenjivati je samo onda kada je neophodno i u kombinaciji sa višim ISO vrednostima. Srećom, redukcija može biti i vrlo korisna, ako ste prinuđeni na rad u lošim svetlosnim uslovima, a za obradu nemate dovoljno vremena.

Dostupna kroz dve opcije, može biti aktivirana kroz Custom Functions (C.Fn) odeljak. Prva opcija, „Long exposure noise reduction“ vrši uklanjanje šuma u zavisnosti od dužine ekspozicije, pošto se šum pojačava i usled duže eksponiranosti, a druga – „High ISO speed noise reduction“, primenjuje uklanjanje čiji smo efekat upravo predstavili. One mogu biti korišćene kombinovano ili pojedinačno, a kao i na ranijim aparatima, aparat ih primenjuje na svim ISO vrednostima, s tim što se redukcija na nižim ISO vrednostima bazira uglavnom na tamnijim delovima scene, radi očuvanja detalja.

Što se samih ISO performansi novog aparata tiče, one su očekivane i sasvim u skladu sa viđenim u slučaju EOS-a 7D. Nominalni ISO raspon je za celu blendu širi u odnosu na onaj u starom aparatu (500D), što povoljno utiče na prisustvo šuma i čini da (pomalo apsurdno) Canon 550D na istim vrednostima ima manje šuma u odnosu na prethodnika (500D), uprkos višoj rezoluciji i teoretskim predispozicijama za lošije ISO performanse. Kao i u slučaju RAW-a, i kod JPEG formata šum kreće nešto ranije i može se uočiti već na ISO400. Povećanjem ISO vrednosti, šum nastavlja da raste ravnomerno i takav trend se održava sve do maksimalnih ISO6400. Softverski dobijena H vrednost – ISO12800, očekivano je nešto „šumovitija“, ali ne i potpuno neupotrebljiva.

No, JPEG ili RAW, high-ISO kvalitet ovog senzora predstavlja jedan od njegovih jačih aduta i bez ustezanja možemo reći da uz 7D, imamo novog dvostrukog šampiona APS-C familije senzora, koji pruža do danas najbolji balans između rezolucije i količine šuma, bez bitnijih nedostataka ni na jednoj strani.