Fuji X-Pro3, Test

 

 

DETALJI, JPEG

Fuji-jev pristup po pitanju JPEG konverzije je s jedne strane izvrstan i dobrodošao, a s druge strane, ako mu se preterano prepustite, rizikujete da potencijal svog aparata koristite samo delimično. Takva mogućnost je sasvim moguća, jer finoća kojom JPEG algoritam konvertuje sirovi snimak, lako prevazilazi mogućnosti proste konverzije, kojoj pribegava najveći broj amatera, ali i jedan deo profesionalaca, koji koriste RAW tek toliko da imaju rezervu u slučaju da neki snimak ne zadovoljava kriterijume kvaliteta, onakav kakav je već iz aparata. Fujifilm vas stavlja u poziciju da lako zaboravite na RAW ili ga čak u potpunosti eliminišete, što mi ipak ne smatramo mudrom idejom, ako ni zbog čega drugog, ono zbog veoma limitiranog potencijala za naknadnu obradu. Ukoliko je sve savršeno, JPEG će biti takav da zaista nećete imati preteranih potreba za obradom. Međutim, u uslovima koji provociraju (pre)širok dinamički raspon, velike kontraste i pregorele, odnosno zapušene partije, JPEG neće imati odgovor i to je ono što morate imati na umu, ukoliko se odlučite da umesto RAW ili RAW+JPEG, aparat prebacite samo na JPEG.

No, pogledajmo šta X-Pro3 može da ponudi u ovom formatu. Iskoristićemo istu scenu, a snimci su nastali u istom paketu kada i RAW:

Snimci u punoj rezoluciji: X-Pro3, X-Pro2

JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:

 

Situacija je praktično preslikana iz RAW poređenja. Minimalne razlike, tek tolike da bi se mogle uočiti nakon pažljive analize, više su posledica eventualnih promena u JPEG algoritmu, nego li simboličnog rasta rezolucije. Nije kompenzovan čak ni blagi zaostatak u osetljivosti novog senzora, iako smo to ranije viđali u sličnim situacijama. Kako god, izlazni kvalitet je izvrstan – onakav na kakav nas je Fujifilm i navikao od predstavljanja X sistema. Lepo balansiran kolorit, fina gradacija nijansi, solidno dobra očuvanost detalja u senci, oštrina i mikrokontrast – sve je tu. Ono čega nema je šum. U nekoj uobičajenoj situaciji, to bi bio plus. Kod Fuji-ja to često ume biti posledica intenzivnog „peglanja“ šuma, čak i onda kada za tim realno nema potrebe.

Uglavnom, kada još jednom uporedimo RAW i JPEG, ovaj put u kontrolisanim uslovima, dobijamo ono što većina ljubitelja Fuji sistema uzima i kao jedan od glavnih aduta prilikom izbora – izvrstan JPEG, koji potrebu za učestalom konverzijom RAW snimaka (a bez dodatne obrade), svodi na minimum. Naprosto, kada imate ovakav JPEG, za RAW-om posežete samo kada obrada zahteva nešto više angažovanja i kada JPEG predstavlja ćorsokak, a ne izlaz:

 

Oštrenje u slučaju Fuji aparata i dalje predstavlja pomalo kontroverznu priču. Umesto da kao i svi, nude opciju podešavanja od 0 do neke proizvoljne vrednosti, autori softverskog dela aparata su se radije odlučili da nulta pozicija bude na pola između maksimuma i minimuma, time sugerišući da je oštrenje isključeno, onda kada je ono zapravo na polovini skale. Ne nalazimo nijedno logično objašnjenje za ovakvu skalu, osim da je to verovatno sugerisano iz marketinške kuhinje. Evo kako to izgleda:

Na većini drugih aparata je podrazumevana vrednost uglavnom dosta uzdržana, pa se često čak i minimalno pojačanim oštrenjem mogu dobiti bolji rezultati. Kod Fuji-ja je stvar malo drugačija. Njegova podrazumevana vrednost oštrenja (0) je malo jača nego što bismo želeli, iako se ovo može podvesti pod kategoriju subjektivnog. Pošto Fuji u startu već izvodi pojačanje mikrokontrasta, čak i na RAW snimku, efekat oštrenja je još jači, pa se čak i minimalnim smanjenjem postiže umereniji i na oko prijemčiviji rezultat. Ukoliko preferirate očuvanje veće količine detalja, na uštrb glatkih, uniformnih površina, od srca vam preporučujemo da oštrenje redukujete na -1 ili možda čak -2, kako bi domet senzora bio maksimalno iskorišćen. Ukoliko češće radite u uslovima koji forsiraju visoke ISO vrednosti (6400 i više), onda je podrazumevana vrednost (0) više nego dovoljna. Za pojačanje oštrenja (+1 do +4) ne nalazimo nikakve razloge, jer je u takvim situacijama ipak bolje angažovati RAW format i obradu obaviti naknadno, pažljivo se fokusirajući na pojedinačne snimke.