Fuji X-Pro3, Test
SOFTVER
Intuitivnost Fuji softvera nikad nije bila upitna – nje naprosto nema. Opcije su često locirane na neodgovarajućim mestima, stranice se nekad nekonzistentno ređaju jedna za drugom, ali kada jednom naviknete, u principu vam neće biti preterano teško i da se snađete. Problem je jedino u tome što je taj period prilagođavanja, a upravo zbog pomenute „intuitivnosti“ jasno duži nego u prvom kontaktu sa proizvodima drugih brendova.
Sistem menija je podeljen na šest sekcija, a sasvim dole je i jedna korisnička, koja vlasniku dozvoljava da po želji izdvoji najbitnije opcije. Odozgo na dole, ponuđene su sekcije Image Quality Setting, AF/MF Setting, Shooting Setting, Flash Setting, Movie Setting i Set Up, a njihov sadržaj možemo videti na sledećim ilustracijama:
Pregled osnovnih stranica menija: grupe Image Quality Setting, AF/MF Setting, Shooting Setting, Flash Setting, Movie Setting i Set Up
REZOLUCIJA SNIMANJA
Definisanje kvaliteta snimanja je moguće u nekoliko nivoa. Jedan je stepen kompresije, drugi rezolucija, a treći proporcije kadra. RAW je ograničen na izbor stepena kompresije, između nekompresovanog i kompresovanog zapisa (ali bez gubitaka u kvalitetu), pri čemu je njihov međusobni odnos u zauzeću prostora prosečno 2:1. JPEG se takođe može snimati u maksimalnom (Fine) i standardnom kvalitetu (Normal), a pored stepena kompresije nudi i tri rezolucije. Najveća (L) je jednaka maksimalnoj rezoluciji senzora – 26 MP (6240 x 4160), dok su dve manje – srednja M od 13 MP (4416 x 2944) i mala S od 6.5 MP (3120 x 2080).
Osim ovoga, X-Pro3 nudi i dva dodatna formata, tj. odnosa stranica. Osim podrazumevanog 3:2 formata, aparat nudi kvadratni 1:1 i ultraširoki 16:9, pri čemu se i njihove rezolucije proporcionalno smanjuju.
KOREKCIJE OPTIČKIH ANOMALIJA
Ova funkcija je na Fuji aparatima od samih početaka X sistema praćena izvesnim kontroverzama. Dok drugi proizvođači nude opcije koje vlasnik može dobrovoljno da koristi, nezavisno od kategorije korekcija optičkih anomalija, Fuji insistira na korekcijama čak i onda kada ih fotograf ne želi. Nejasno je da li Fuji time nastoji da od korisnika sakrije neke optičke anomalije pojedinih objektiva ili prosto insistira na maksimumu koji je moguće dobiti. Koji god da je razlog, ne smatramo dobrom odluku da kontrola ovakvih parametara bude van domašaja vlasnika opreme, a posebno ne kada se ona forsira i u RAW formatu, što je do danas i dalje aktuelno.
Jedina opcija koju je Fuji obezbedio je Lens Modulation Correction. Njena namena nije baš najbolje objašnjena u zvaničnoj dokumentaciji, ali u najkraćem, služi da se kod Fuji objektiva u JPEG formatu postigne bolja periferna oštrina, čak i kod objektiva koji se odlikuju određenim padom performansi na periferiji kadra, tako što se zamućenje koriguje naročitim algoritmom, koji je sposoban da anulira deformacije izazvane optičkom nesavršenošću.
U pogledu onoga što aparat automatski koriguje, obuhvaćene su sve vrste hromatskih aberacija, kao i veoma dobre geometrijske korekcije. Šteta je što stepen ovih korekcija nije pušten korisnicima na volju, budući da bi onda one mogle biti izvođene ciljano, onda kada za tim zaista ima potrebe.
BRZINA
Mislimo da nema potrebe naglašavati činjenicu da je X-Pro3, po svojoj definiciji, model koji nipošto ne pretenduje na bilo kakvu ozbiljnu akciju. Umesto toga, težište njegove eksploatacije će biti mahom nekakva spontana, ulična fotografija, sa tu i tamo primesama ostalih žanrova. Iako je njegova orjentacija takva, da akciju stavlja po strani, sasvim je izvesno da će u nekim momentima angažman tog tipa biti neminovan. Ako ne namenski, ono barem usputno, kada se javi potreba da se isprati i nešto brže od pejzaža. U takvim situacijama, važno je poznavati brzinske limite aparata, kako dobra fotografija ne bi izostala zbog puke nemogućnosti da tehnika isprati želje fotografa.
Zahvaljujući veoma brzom centralnom procesoru, preuzetom iz X-T3 modela, X-Pro3 je veoma brz. Ne na način koji će vam omogućiti bezbrižno praćenje sportskih događaja (uglavnom zbog ergonomskih začkoljica), ali dovoljno da obezbedi izvrstan autofokus i dovoljno veliki memorijski bafer kako bi i veoma dug niz uzastopnih snimaka bio zabeležen na prikladan način i bez pada aparata u kliničku smrt.
Performanse autofokusa su poslednja stvar koja bi vas trebala brinuti, ukoliko poželite malo akcije. X-Pro3 raspolaže veoma dobrim autofokusnim sistemom, čiju agilnost ne treba dovoditi u pitanje. Druga je stvar što će bilo kakvo opštenje sa optikom u tele-zum području, biti veoma izazovno sa ergonomijom kakvu X-Pro3 nudi, a to podrazumeva ozbiljan bol u šakama i večitu borbu sa prebacivanjem težišta iz jedne u drugu ruku.
Performanse rafalnog okidanja su, s druge strane, totalno drugačija priča. Iako će nakon punjenja memorijskog bafera aparat ostati neupotrebljiv neki period, sve do tog trenutka biće u stanju da vas počasti neverovatnom količinom snimaka u nizu – 36 RAW, 145 JPEG ili 28 RAW+JPEG kombinovano, brzinom od 11 fps, što je maksimum za mehaničku zavesicu. Ukoliko se poslužite elektronskom verzijom zavesice i brzinu rafala postavite na 20 fps, bafer ima tek nešto manji kapacitet – 34 RAW, 79 JPEG ili 25 RAW+JPEG kombinovano. Maksimalna brzina rafala je 30 fps i postiže se elektronskom zavesicom u 1.25x krop modu.
Power management je unapređen u odnosu na prethodnika, pa sada bolje štedi energiju i omogućava dugotrajniji rad sa jednom baterijom. Kada se aktivira Boost režim rada, EVF komponenta tražila prelazi u osvežavanje od 100fps, što garantuje veoma fluidan prikaz. Ukoliko se radi o akcionom fotografisanju, ovo može biti značajno pomagalo, ali uz primedbu da je neophodno obezbediti i rezervnu bateriju. Problem kojim nas je X-Pro (i ne samo on) nekada morio… buđenje iz sleep statusa, ovaj put je rešeno, te će na zadršku okidača aparat biti spreman za rad za par sekundi, nasuprot nekadašnje potrebe da čekate i po 20-30 sekundi, ne bi li vas aparat udostojio prisustva.
S obzirom na ciljnu grupu i koncept ovog modela, možemo slobodno reći da smo impresionirani performansama.
