Fuji X-Pro3, Test
fotoTEST
Sada kada smo X-Pro3 obradili iz čisto tehničkog ugla, red je da pređemo i na onaj bitniji, fotografski. Senzor ovog aparata smo već imali prilike da vidimo kod X-T3 i X-T30, tako da s te strane ne očekujemo neka naročita iznenađenja. Isti senzor smo poredili i sa konkurencijom, pa se kao osnovna tema praktičnog testa nameće napredak koji novi model ostvaruje u odnosu na prethodnu generaciju – X-Pro2, jer prirodno je da će ovakva komparacija interesovati pre svega postojeće vlasnike X-Pro2, ali i one koji vagaju između još uvek dostupne stare i nove verzije.
U poređenju sa 24MP senzorom koji nudi prethodnik, teško možemo govoriti o nekoj upečatljivoj rezolucijskoj prednosti. Ni ovaj put senzor ne poseduje AA filter, a četvrta generacija X-Trans kolorne matrice na papiru nudi još bolje rezultate po pitanju reprodukcije boja i borbe sa moiré-om. Da li je tako, videćemo u nastavku.
Kao i uvek, sučeljavanje ćemo izvesti u skoro celoj seriji testova, korišćenjem RAW i JPEG formata snimanja, kako u studijskim, tako i u vanstudijskim uslovima. Kako bismo uticaj optike sveli na najmanji mogući nivo, koristili smo referentni prajm objektiv iz reda „normalaca“ – Fujinon XF 56mm f/1.2R. Na taj način je uticaj optike na konačne rezultate i praktično irelevantan za međusobno poređenje, pa se sve svodi samo na domet senzora. Na samom kraju testa je i galerija semplova u visokoj rezoluciji, pa... krenimo redom!
DETALJI, RAW
Prvi na redu je test detalja. Počinjemo sa RAW formatom, kao neprikosnovenim i primarnim na aparatima sa izmenjivim objektivima. Ovaj format je nezamenjiv u situacijama koje nisu limitirane u smislu brzine isporuke fotografija. Kao sirov oblik zapisa, RAW je zanimljiviji za analizu, jer je najbliži onome što je senzor „video“, bez uplitanja (ili barem bez preteranog uplitanja) interne obrade koju aparat sprovodi.
Studijska scena koju smo eksploatisali u prethodnim testovima, poslužiće nam i ovaj put, a isečci su dobijeni razvijanjem u Adobe Camera RAW-u (u daljem tekstu ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (zbog uticaja na detalje), i primenjen istovetni stepen oštrenja. Temperatura svetla je ručno merena (izvorno ~2800K), izlazni kvalitet je maksimalan (12, na skali od 1-12), a upotrebljen je lossless krop, kako bi bilo kakvi gubici bili potpuno suzbijeni.
Kao što smo u uvodu već napomenuli, Fuji X-Pro3 ćemo ukrstiti sa istovetnim snimcima sa prethodnika.
Naredni snimak predstavlja test scenu, a fajlove u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod naredne fotografije:
Snimak u punoj rezoluciji: X-Pro3, X-Pro2
100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, istovetno oštrenje:
Razlika u rezoluciji je minimalna, pa nije za očekivati ni neku naročitu razliku po pitanju količine zabeleženih detalja. Nijedan od senzora ne poseduje AA filter, pa je i oštrina maksimalna moguća, oslabljena tek toliko, koliko na nju utiče X-Trans matrica, četvrte generacije kod X-Pro3 i treće kod X-Pro2. Upotreba istog objektiva garantuje da ni iz tog ugla nema uticaja, koji bi omeli ravnopravno poređenje, pa se sve razlike svode isključivo na senzor. Vidimo i to da je rezolucijska prednost više matematička, nego praktična prednost, budući da čak ni dodatno uvećanje nije tako očigledno. Konturna oštrina je uporediva, mikrokontrast čak malo na strani X-Pro2, a osetljivost nešto slabija kod novijeg Fujifilm senzora. Taj zaostatak je zaista minimalan i odokativnom metodom ga je jako teško primetiti.
Kratak zaključak kaže da ako ste u novi model gledali kroz prizmu rasta rezolucije, možete smatrati da je to doslovno poslednji adut novog aparata. Iako na papiru razlika postoji, u praksi je jedva primetna, što govori u prilog ideji da X-Pro3 svoje argumente nudi u nekim drugim domenima.
Pogledaćemo i kako se situacija razvija kada senzor izložimo svakodnevici:
Snimak u punoj rezoluciji: RAW (konvertovan) i JPEG
100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG iz aparata, u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):
Nije prvi put da nas Fujifilm oduševljava izvrsnim JPEG algoritmom, čija konverzija uspeva da se nametne kao sasvim prikladna za neke svakodnevne potrebe, čak i ispred bazične RAW konverzije. Ali, za to imamo celo poglavlje, pa ćemo se u nastavku posvetiti baš detaljima u JPEG formatu.