Fuji X-Pro3, Test
ISO TEST, JPEG
Za JPEG u ISO testu važi isto što smo naveli i u testu detalja – nekada za pažljivu obradu u RAW-u nema vremena, a nekada ni volje. U takvim trenucima je dobro znati koji su limiti aparata koji posedujemo, kako bismo parametre prilagodili situaciji, ali ne dovodeći se u poziciju da konačni rezultat bude neprihvatljiv.
ISO test u JPEG formatu uvek daje drugačije rezultate. Čak i kada je međusobni odnos nekih modela sličan RAW komparaciji, JPEG u jednačinu unosi i element kompresije, koja se na svojevrstan način manifestuje kao oblik redukcije šuma. Tako se može desiti da se aparati potpuno drugačije pokažu u JPEG, što može biti veoma bitno za sve one koji svakodnevno i rado koriste ovaj format.
Pogledaćemo kakve rezultate X-Pro3 nudi na celom ISO rasponu, ovaj put u JPEG formatu, u poređenju sa istim suparnikom, modelom prethodne generacije. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:
100% kropovi sa oba tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez dodatne obrade i redukcije šuma (levo X-Pro3, X-Pro2):
U početku simbolična, na višim ISO vrednostima razlika među konačnim rezultatima postaje dramatična! Ponavlja se odnos iz komparacije RAW isečaka, gde su senzori veoma slični do ISO 1600, da bi se razlika javila na ISO 3200, a u korist X-Pro2 i onda progresivno pojačavala sve do maksimalne vrednosti, gde na ISO 6400 ona dostiže nekih 1.5 EV, a na maksimalnih 51200 celih 2 EV. Ipak, pošteno je reći da se razlikuje i pristup internoj konverziji i tretiranju šuma, pa je X-Pro2 forsirao dosta jaku redukciju čak i kada je ona naizgled isključena, dok je kod X-Pro3 to vidljivo uzdržanije, pa se u redukciji uklanja samo kolorni šum. Otud ovako značajne razlike po pitanju prisustva monohromatskog šuma. S druge strane, X-Pro3 zaostaje i po pitanju očuvanja detalja na najvišim ISO vrednostima, što će reći da je balans ipak morao biti nešto bolji.
Kada govorimo o redukciji šuma, ona se može kontrolisati samo za JPEG format, a dostupna je u, za Fujifilm uobičajenih, 9 nivoa, u rasponu od -4 do +4, sa nultom pozicijom, kao podrazumevanom. Test scena je, naravno, ista:
100% kropovi sa X-Pro3 – sasvim levo je -4 (isključena redukcija), a dalje desno u gornjem redu su -3, -2, -1 i podrazumevana vrednost (0), dok su dole vrednosti od +1 do +4, kao najsnažnija redukcija:
Ovde uvek ponavljamo isti niz opservacija, kada su u pitanju Fujifilm aparati, a budući da se u međuvremenu ništa nije promenilo, učinićemo to i ovaj put. Redukcija šuma je predmet kontroverzi u vezi sa većinom Fuji modela. Razlozi za to nisu tajna – Fuji nikad nije ni demantovao, a većina iskusnih fotografa je primetila da čak ni RAW fajlovi nisu u potpunosti pošteđeni redukcije šuma, čak ni kada je ona naizgled isključena. Doduše, i pitanje „isključenosti“ nije sasvim jasno na Fuji aparatima. Uobičajeno je da pozicija 0 označava da je neka funkcija isključena. Ne i kod Fuji-ja! Baš kao i sa oštrenjem, redukcija šuma se prostire na skali od -4 do +4, gde je -4 najmanji stepen redukcije, a +4 najveći. 0 je samo sredina između ta dva, pa je i simbolika potpuno pogrešno interpretirana od strane korisnika, pogotovo onih koji ne poznaju logiku Fuji softvera.
Kada je sama tehnika redukcije u pitanju, Fuji je primenio dobro oproban recept, koji je tržište dobro prihvatilo, pa se ista na nižim stepenima bazira većinom na uklanjanje kolornog šuma, dok se monohromatski čisti daleko manje agresivno, čime se izbegava bespotrebno uništavanje detalja. Nivo -4 je veoma sličan, čak možda i istovetan sa -3, dok se na -2 i -1 već vide tragovi redukcije, ali sa dovoljno dobrim stepenom očuvanja detalja i konturne oštrine. Podrazumevani nivo (0) već vidno agresivan i ne baš lep za oko u svakoj situaciji, dok su intenziteti redukcije iznad nule (od +1 do +4) po našem mišljenju dovoljno loši da bi bilo zgodno kada bi softver omogućavao da budu skroz ukinuti iz ponude. Akvarel je suviše dobra formulacija za ono što se događa kada redukciju šuma, nehotice ili namerno, namestite na neku od + vrednosti. Zatiranje detalja, pa i čitavih objekata na snimku, zagarantovano je, a teksturu možete dobiti jedino ako takav JPEG obradite dodavanjem veštačkog šuma. Ovakvo upozorenje ne bi bilo neophodno da Fuji softver nema običaj da sa -4 pređe na +4, ako slučajno kontrolni točkić malo više zavrtite i ne primetite da se umesto isključene redukcije, istu stavili na maksimum koji podseća na vid dioptrije -16, ali bez naočara. Pogled kroz peskirano staklo je vašar detalja i perfekcionizma naspram vizuelnog doživljaja koji nastaje nakon što fotografiju snimite na +4 poziciji redukcije. Naprosto, celi snimak deluje kao akvarel, te gubi bilo kakvu upotrebnu vrednost. Ukoliko je jača redukcija neophodna za date uslove fotografisanja, onda JPEG definitivno nije prikladan i treba se okrenuti RAW formatu.