Canon EOS 5Ds i 5Ds R, Test

REZIME

Tokom pisanja testa i analiziranja aparata, više smo puta pominjali 7D Mark II, vršeći neka poređenja internih sistema. U tim pričama smo se često dotakli pomalo neobične dileme - 7D Mark II ili 5Ds? I zaista, koliko god čudno delovalo, kada u nekim međusobnim komparacijama zaključite da je 7D Mark II gotovo neprikosnoveni lider po mnogim parametrima, postavljate sebi i sasvim logično pitanje - a zašto bi iko želeo 5Ds, pored takvog 7D Mark II i zašto 5Ds nije tip „lidera“ u svojoj klasi, kao što je 7D Mark II u sopstvenoj. Posebno što cena 5Ds sugeriše da nema baš previše modela koji su rangirani više na lestvici.

Format senzora - kao prvo. Kao drugo... e tu već nastaje problem. 5Ds nije aparat koji je osmišljen da bi se takmičio sa 7D Mark II. Osim toga, kako smo u toku samog obrazlaganja "novina i starina" u aparatu, izneli sumnju da je 5Ds kao model projektovan PRE EOS-a 7D Mark II, nismo to učinili bez jasnih razloga. A razlozi za te sumnje su veoma prosti - ako je 5Ds noviji model, nije li logično da neka rešenja na njemu budu prosto preuzeta sa veoma uspešnog 7D Mark II? Ne govorimo tu samo o AF sistemu čije bi prilagođavanje možda i bilo dovoljno komplikovano, da ga nije moguće tek tako implementirati u FF telo. Ali onda, tu postoje i nedoslednosti koje su naprosto neobjašnjive - jedna od njih je i rotaciona polugica kojom smo na 7D Mark II mogli činiti neke veoma zanimljive stvari, a koja je sa takozvanog "novijeg" aparata naprosto nestala. Nekako deluje da je 5Ds samo iskoristio kostur EOS-a 5D Mark III, te ga prilagodio novom okruženju i dodao neke novine, kako sličnosti sa 5D Mark III ne bi bile baš previše upadljive.

Budući da Sony sa svojom A7 serijom i dalje ne predstavlja ozbiljniju pretnju za Canonovu dominaciju na polju zabeleženih finansijskih rezultata, nije bilo ni očekivano da novi senzor pokaže javnosti Canon korporaciju u nekoj novoj svetlosti. Najzad, projektovanje senzora, a posebno izrada u preciznijem procesu proizvodnje, zahteva veoma velika ulaganja i isto tako veoma opipljive gubitke, koje period prvobitnog uhodavanja donosi sa sobom. Canon je odlučio da igra na sigurno, da još malo odloži trenutak kada će morati da pokaže sve karte i - ili potuče konkurenciju do nogu ili bude potučen. Dalji status quo predstavlja nemoguć scenario - jednostavno, svaka sledeća iteracija Sony senzora, bilo u okviru Nikon, bilo u okviru samih Sony aparata, još će se više udaljiti od konkurencije iz Canona, barem po pitanju dinamičkog raspona i ISO performansi. A dve od tri kategorije su više nego dovoljne za apsolutnu dominaciju.

Ako vas finansijske i tehnološke analize ne zanimaju preterano, te fotografiju posmatrate kao priliku da zabeležite trenutak, bez naročitog zamaranja korišćenom opremom, 5Ds bi mogao biti vaš verni pratilac u godinama ispred nas. Bez obzira što neke njegove funkcije gotovo vrište za upotrebom u akcionim situacijama, to je aparat kojem je spor rad gotovo uslov za tehnički dobre rezultate.

Ovde ćemo napravićemo mali predah, pa rezimirati malo taktičnije…

Svako zlo rađa neko dobro… i obratno! Izreka „od viška glava ne boli“ definitivno je smišljena bez konsultacija sa fotografima! Rast rezolucije se nekad posmatrao kao nužnost… jedno vreme kao bespotrebno pokazivanje mišića i marketinška trka, da bi u nekom trenutku ponovo postao potreba. U svim tim previranjima, kada je svaki proizvođač baš svoju perspektivu pokušavao da predstavi kao ispravnu, izrodile su se neka druga unapređenja i saznanja o problemima koji se javljaju u paketu sa tim unapređenjima.

Kada smo, pre tačno 10 godina, dobili mogućnost da se prvi put oprobamo u digitalnoj varijanti 35mm formata, uz pomoć EOS-a 5D, bili smo prezadovoljni viđenim i opšte mišljenje je bilo da je 12 MP čak i previše za većinu. Ovo je odlična ilustracija kako marketing oblikuje svest i kako je čovek kao biće sposoban da istu stvar percipira dijametralno drugačije, ukoliko mu se da određena vremenska distanca i usadi ideja da mu iz nekih razloga treba više i bolje.

Tranzicija ka višim rezolucijama je u narednim godinama išla relativno postepeno, da bi se pre par godina Nikon/Sony tandem odvažio da, u cilju zauzimanja tržišta koje je Canon odavno rezervisao za sebe, javnosti predstavi novi senzor od čak 36 MP i tako izazove veoma veliko interesovanje. Bez obzira što je limit najboljeg analognog filma izračunat na otprilike 39 MP, neko je mislio da nam i od toga treba više, pa su ubrzo nakon predstavljanja Nikona D800, počele glasine o nekim novim senzorima, sa rezolucijama od 40, 50, pa i više megapiksela. Gotovo da smo došli do fotografskog tumačenja Murovog zakona iz IT sfere, koji kaže da se svake dve godine neki tamo element mora udvostručiti (uzgred, radi se o broju tranzistora u procesoru). Mora? Naravno da ne mora, ali svet ne bi funkcionisao kada bismo došli do rešenja pitanja mogućnosti i potreba. Konačnog rešenja. Paralelno sa tim, trajala je i trka u dinamičkom rasponu (istina sa Sony-jem koji se uglavnom trka sam sa sobom), ISO performansama i raznim drugim elementima, od kojih nijedan (po našem skromnom mišljenju) ne uzima u obzir suštinu. A suština je da se čak i laicima nameće potreba da jure opremu, umesto svetlosti i senki.

I tako, malo po malo, dođosmo i do senzora koji u 35mm formatu nudi čak 50 MP (!) – rezoluciju koja je do juče bila ozbiljan faktor čak i u svetu srednjeformatnih aparata! Da li nam je potrebno? Nekima sigurno jeste. Većini ne, ali kako je u ljudskoj prirodi da teži boljem čak i onda kada mu bolje realno ne treba, valjalo je sagledati kakve su posledice besomučne rezolucijske trke, koja je nastavljena onda kada je već izgledalo da je utihnula.

Canon EOS 5Ds, odnosno Canon EOS 5Ds R, aparati bez premca u svojoj kategoriji, tehničkoj ili cenovnoj, sjajno podržavaju izreku s početka iznošenja ovog zaključka. Da li od viška glava boli ili ne, na svakome od nas je da proceni. Objektivno, 5Ds jeste aparat čiji senzor po pitanju rezolucije u ovom trenutku nema pravu konkurenciju u DSLR klasi, mada ga Sony A7R II provocira iz MILC lože. Nakon testiranja D800 i D800E, a zatim i D810, nismo verovali da će se pojaviti aparat koji će ih zaseniti po pitanju detalja. Ne zbog toga što je Nikon baš toliko superioran, nego zbog limita optičkih sklopova kojih smo još tada bili svesni. Realnost je da 5Ds jeste podigao lestvicu i zadao konkurenciji ozbiljan zadatak za neke buduće proizvode. A7R II ga sustiže po rezoluciji, prestiže po dinamičkom rasponu, ali dobrano kaska po ukupnom efektu i sposobnostima koje aparat pruža korisniku. Naravno, dok god ne govorimo o gabaritima, jer u tom smislu 5Ds postaje balast koji je nemoguće posmatrati dovoljno kompaktnim, čak i kada biste eventualno bili džin.

Ipak, nije sve tako sjajno… rezolucija je često ranije posmatrana kao direktan krivac za loše ISO performanse, a mi smo takav rezon u par navrata pokušali da odbacimo, demonstrirajući suprotne efekte na modernim senzorima, koji rezoluciju upravo koriste kao jak adut u borbi protiv šuma. Canon, s druge strane, i dalje nije promenio proces proizvodnje (litografski, prim.aut.), pa je i brutalno povećanje plaćeno i određenim zaostatkom u ISO performansama. Zaostatak nije strašan, ali se itekako može registrovati. S druge strane, tokom testiranja smo utvrdili da je limit od ISO 6400 baznog raspona i tek 12800 softverskog, definitivno nametnut u želji da se zaštiti prodaja EOS-a 5D Mark III. „Push“ procesom smo ustanovili da ovaj aparat bez većih poteškoća može da iznese ISO 25600, a interpolacijom se šum može svesti na nivo najkonkurentnijih, ukoliko je ISO osetljivost uopšte bitna nekome ko se odluči za 50 MP aparat. Dinamički raspon je i dalje glavna slabost u odnosu na konkurenciju, s tim da je ovaj put situacija nešto povoljnija po Canon, pa će snimci na kojima se tamne partije ne mogu nedestruktivno povratiti, biti mnogo ređi slučaj.

AF sistem, kao kritična karika u sistemu zaduženom za formiranje konačnog rezultata, u startu nas je razočarao jer nije preuzet sa 7D Mark II. U eksploataciji se, s druge strane, pokazao više nego kompetentnim da na kraj izađe sa monstruoznom i veoma zahtevnom rezolucijom. Malo je reći da nas je lako ubedio serijom pogodaka na blendi f/1.2, pa ako sumnji i dalje ima, definitivno ih ne bi trebalo biti. Slični utisci prate i sistem merenja svetla, pa ono što je započeto sa 7D Mark II, nastavljeno je sa 5Ds i čini se dodatno ispolirano, pošto novi aparat nije pokazao slabost ni u jednoj jedinoj situaciji.

Tražilo je izvanredno – veliko, svetlo, prepuno korisnih informacija i parametara koji omogućavaju izuzetno lak i brz rad, bez skidanja aparata s očiju. Ovo možda deluje trivijalno, ali nas na određeni način fokusira na samu kompoziciju i sagledavanje kadra, umesto na preturanje po sistemu menija i promenu parametara gledanjem u statusni ili glavni ekran. Iskustvo takvog rada je, nakon određenog perioda privikavanja, jednostavno neopisivo, a praktična dobit nemerljiva!

Sve ostalo je mahom preuzeto sa 5D Mark III, pa nije čudno što se nema šta zameriti – zaptivenost, programabilnost komandi, izvrsna ergonomija, dobro organizovan sistem menija i sveukupna pouzdanost, karakteristike su koje često uzimamo „zdravo-za-gotovo“, a čine da ukupno iskustvo rada bude baš onakvo kakvo treba biti – neprimetno. Dok god fotograf nije opterećen samim kontrolama i podešavanjima parametara, dotle je i rad lišen nepotrebnog gubljenja vremena i može biti fokusiran na ono što mu je posao. Ili hobi.


Pitanje je, dakle, kome je 5Ds primarno namenjen?

Jedno smo sigurni – možemo slobodno reći kome NIJE namenjen. A nije namenjen laicima, vikend fotografima koji nisu skloni proučavanju uputstva i generalno nemaju ambicije za učenjem i iskorišćavanjem maksimuma koji aparat može da pruži. Svi ostali, a posebno oni koji su kao ozebli sunce čekali ovaj aparat posle 5D Mark II, mogu mirne duše da izvrše prelazak, bez da se ijednog trenutka osvrću za sobom, s pitanjem da li su možda pogrešili.

S druge strane, ukoliko se nalazite među vlasnicima EOS-a 5D Mark III, veliko je pitanje da li je 5Ds ono što vam treba. Aparat jeste veoma dobar u onome čemu je namenjen, ali je pitanje da li je to čemu je namenjen, ono što prosečnom vlasniku 5D Mark III treba. Razočarani senzorom slične rezolucije, mnogi vlasnici 5D Mark II nikada nisu prešli na novi model, jer im svi drugi njegovi benefiti, poput bolje zaptivenosti, bržeg rada i autofokusa, jednostavno nisu bili bitni. Oni koji su se u svemu tome pronašli, senzor definitivno nije sputao, pa bi bilo nelogično da im upravo taj element, kao jedna od retkih promena koje 5Ds donosi u odnosu na 5D Mark III, naprasno postane veoma bitna stavka. Bez obzira na to, oni koji se plaše da bi ta tranzicija mogla doneti više negativnog, nego pozitivnog, u principu nemaju razloga za strah, uz uslov da im je sporiji rad i kvalitet na nižim ISO vrednostima najvažniji. Širok izbor formata i rezolucija snimanja, koji pokrivaju ponudu praktično svih mogućih i nemogućih senzora, dozvoljava fleksibilan pristup i mogućnost da (pre)visoku rezoluciju držite po strani. I opet – OSIM ukoliko vam akcija i reporterski rad nije primarno zvanje.

Vlasnici suparničkog tabora nemaju razloga da o prelasku razmišljaju, osim ukoliko im količina detalja nije apsolutno primarni cilj. Sigurni smo da će određeni deo bivših Canon vlasnika sasvim sigurno čežnjivo gledati ka bivšem taboru, ali za njih nemamo odgovarajući savet. Prelazak sa sistema na sistem je, uprkos stavovima nekih pojedinaca, ipak skup posao. Uopšte nije nemoguće da Nikon u nekom trenutku predstavi svog naslednika D810 i time ponovo zauzme tron. Sony je aparat slične rezolucije već predstavio, pa imamo osnovan razlog da se tome nadamo.

I za kraj, ostalo je još samo jedno pitanje bez odgovora - 5Ds ili 5Ds R?

Canon je, baš kao i Nikon sa D800 svojevremeno, ponudio dve verzije istog modela upravo iz razloga jer je projektni tim do kraja ostao neodlučan da li vredi rizikovati sa 5Ds R ili igrati na sigurno sa 5Ds. 5Ds R postiže za nijansu više detalja u identičnim uslovima, upravo jer eliminiše uticaj AA filtera. To svoje negativne implikacije ima u reprodukciji monotonih i pravilnih tekstura, pri čemu se kao nusprodukt javljaju kolorne devijacije u vidu moiré-a. Ako ste u grupi onih koji ne fotografišu u studiju, ne fotografišu pretežno tkanine ili izuzetno čak i arhitekturu (pošto ona ume izazvati pojavu moiré-a), a ljubitelj ste pejzaža ili makro fotografije, 5Ds R može biti aparat za vas. Produkt fotografija takođe može profitirati od R verzije, ali je za većinu drugih namena, obični 5Ds jednostavno sigurnije rešenje. Ne dajte da vas cenovna razlika zavara – sve ostalo je u potpunosti isto, a ona potiče od nešto komplikovanijeg procesa izrade senzora na R verziji.

Očekivali ste neku bezrezervnu preporuku za kupovinu? Konačnu reč koja opravdava investiciju? Nema takve! Ovakav aparat se kupuje samo ako tačno znate zašto ste baš njega čekali. Za veliku većinu prosečnih korisnika, a posebno laika, sprava poput ove može biti samo teret i pored svih, bez sumnje, izuzetnih odlika koje poseduje.



Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo izneti najbitnije pozitivne i negativne utiske:

DOBRO:

-Ekstremna količina detalja za senzor van kategorije srednjeformatnih aparata;
-Izuzetno precizan i veoma brz AF;
-Inteligentno i verno merenje svetla;
-Svetlo i veliko tražilo sa dinamičkim prikazom kontrola i parametara;
-Mogućnost kontrole skoro svih parametara bez odmicanja aparata od očiju;
-Izuzetna ergonomija i prilagodljivost komandi;
-Brzina i agilnost komandi;
-Mehanizam zatvarača sa ublažavanjem trzaja;
-Potpuna kontrola dugih (bulb) ekspozicija i intervalometra u samom aparatu;
-Veliki memorijski bafer;
-Mogućnost prilagođavanja Quick Control Screen-a do najsitnijih detalja;
-Kvalitetna izrada i zaptivenost;
-Dva memorijska slota;
-Odličan displej 3:2 formata;
-Elektronska libela u obe ose;
-Procesiranje RAW-a u aparatu;
-Real-time korekcija optičkih anomalija objektiva u JPEG formatu;
-Preciznije definisanje internog oštrenja;
-Širok izbor formata i rezolucija i za RAW i JPEG formate;
-USB 3.0 konekcija sa zaštitom konektora;

MOGLO JE BITI BOLJE:

-fullHD video zapis bez 50/60fps;
-Mono interni mikrofon;
-Izostanak 3.5mm izlaza za slušalice;
-CDAF nedovoljne brzine za bilo kakav oblik kontinualnog praćenja;
-Ne poseduje nekomprimovan i čist izlaz preko HDMI konekcije;
-Dinamički raspon je mogao biti nešto bolji;
-Zumiranje prikaza jednim tasterom;
-Nedostatak IC prijemnika i sa zadnje strane;
-Voleli bismo da vidimo Wi-Fi i GPS u ovoj cenovnoj kategoriji;
-Bežična kontrola bliceva?
-Spot merenje i dalje vezano samo za centralnu tačku;

U prilogu pružamo originalno uputstvo za Canon EOS 5Ds i 5Ds R na engleskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:


Canon EOS 5Ds i 5Ds R Uputstvo na engleskom: LINK (PDF; 29 MB)