Canon EOS 5Ds i 5Ds R, Test

TEST AF SISTEMA

Zbog izrazito velike rezolucije, AF sistem postaje kritična tačka sistema, pa nas je naročito interesovalo kako se EOS 5Ds/5Ds R snalazi sa fokusiranjem, kako u lošim, tako i u dobrim uslovima, budući da je na snimcima tog formata mnogo lakše uočiti grešku. Tokom perioda testiranja smo uočili da se greške zaista lakše uočavaju, ali i dešavaju. Potrebno je uložiti mnogo više pažnje i velike otvore blende koristiti samo onda kada imate dovoljno vremena da smirite ruku, usporite disanje i budete koncentrisani. Naravno, odabir pravog metoda izbora tačaka i odgovarajućih pratećih podešavanja se podrazumeva.

Za početak smo analizirali jednu uobičajenu situaciju – relativno sitnu metu za koju je klasična AF tačka Single metoda jednostavno prevelika. Umesto njega, izabrali smo Single-point Spot, kojim je znatno lakše nanišaniti sitne objekte u kadru. Tačnost je veoma visoka, te su i greške izuzetno retke uprkos visokoj rezoluciji. Međutim, čak i kada imate potpunu kontrolu, moguće je da fokus ne bude tamo gde ste želeli – prosto zato što nijedno tražilo nije dovoljno veliko da se ovako precizno nišanjenje može 100% kontrolisati. U praksi smo pak promašaje imali veoma, veoma retko:

One-Shot/Single-Spot AF, fokusni metod za veću preciznost;
(Canon EF 300mm f/4L IS @300mm f/4)

Čak i onda kada se greška dogodi, smanjenje fotografije na neku nižu rezoluciju uglavnom rešava problem, što upravo upućuje na onu pretpostavku da jako visoke rezolucije definitivno nisu prednost same po sebi – jedno čulo izoštrite, drugo postaje slabije. Ispalo je da je naš žal za AF-om iz 7D Mark II neosnovan, jer je ovaj koji potiče iz 5D Mark III sve, samo ne nepouzdan. Više uzastopnih ponavljanja pokazuje da je osećaj bio na mestu – 5Ds je precizan tačno onoliko koliko mu svojom tehnikom fotografisanja dozvolite. Ukoliko konačne fotografije planirate da koristite u punoj rezoluciji, budite spremni i na više angažovanja za tačan fokus.

Idemo dalje… AI-Servo, mod kontinualnog fokusa, kritična je funkcija za većinu aparata. Akciji okrenuti modeli ovaj posao rade gotovo savršeno, ali šta je sa onima koji nisu „sportisti“?

Proverili smo to u nizu karakterističnih situacija, korišćenjem raznih kombinacija metoda izbora tačaka i scenarija koje 5Ds nudi. Rezultat je ispao mnogo bolji nego što smo očekivali, uprkos rezoluciji koja potencira jasnu vizuelnu projekciju čak i minornih grešaka:

AI-Servo/AF Point Expansion, fokusni metod sa jednom glavnom i 4 pomoćnih tačaka;
(Canon EF 300mm f/4L IS @300mm f/4)

Čak ni uslovi koji kombinuju jake senke i sunčevu svetlost blizu horizonta, nisu uspeli da ometu 5Ds u nameri da fokusnu ravan održi na željenoj tački. Ponekad je neophodno angažovati i dodatne AF tačke, kao na primeru iznad, a kada to nije dovoljno i njihov broj se može proširiti:

AI-Servo/Zone AF, zonski fokusni metod za lakše pokrivanje mete
(Canon EF 70-200mm f/2.8L IS II USM @200mm f/2.8)

Problem svetlosti se u ovim uslovima upravo može videti na primeru iznad. Iz veoma duboke senke, meta je izašla na veoma jaku svetlost. Zonski fokus se nije dao zbuniti, mada je zbog nespretno izabrane zone, fokus pozicioniran tamo gde nije planirano. Zato je jako bitno sve vreme vladati situacijom i korigovati podešavanja u skladu sa potrebama. Na nekoj nižoj rezoluciji, problem malih promašaja dobijenih greškom fotografa, mahom ne bi bio primećen. Ovde to nije slučaj. Svaka nepažnja se plaća.

Oni koji su pratili prethodne testove, znaju da nismo ljubitelji automatskih fokusnih metoda, pošto retko mogu prozreti želju fotografa i uglavnom rade vodeći se nekim vidom mehaničke analize. Ipak, još sa 7D Mark II, Canon je napravio značajan korak u unapređenju sprege između autofokusnog sistema i sistema merenja svetla, tako da se ova dva elementa efikasno dopunjuju i omogućavaju da od aparata dobijete željeni rezultat, nekada i sa veoma malo truda:

AI-Servo/Auto Selection AF, fokusni metod sa automatskom selekcijom tačaka i prepoznavanjem mete;
(Canon EF 300mm f/4L IS @300mm f/4)

Kada je potencijalna meta sama u kadru, kao što je ovde suštinski slučaj (imajući u vidu da je druga osoba u kadru van fokusnog polja), procenat pogodata je prilično visok. Aparat je ovde imao i dodatnu pomoć, jer je objekat fotografisanja bio praktično usamljen pred objektivom. Da je u kadru bilo više osoba na sličnoj distanci, te da je korišćen mod pojedinačnog umesto kontinualnog fokusa, prioritet bi bio dat najbližoj od njih. Međutim, u AI-Servo modu je priča sa automatskom selekcijom tačaka slična onoj kao kada se na Nikon aparatima angažuje 3D-Tracking metod – inicijalno izabrana meta će pošto-poto biti praćena, dok god je u fokusnom polju, čak i kada u prvi plan izbije objekat koji delimično pokriva željenu metu ili joj je vizuelno veoma sličan:

AI-Servo/Auto Selection AF, fokusni metod sa automatskom selekcijom tačaka i prepoznavanjem mete;
(Canon EF 300mm f/4L IS @300mm f/4)

Korišćenjem raznih scenarija praćenja, ovakvo ponašanje je moguće korigovati u skladu sa potrebama, a podrazumevano je da će aparat na iznenadne upade u fokusno polje reagovati ignorisanjem i pokušajem da fokus održi na inicijalnoj meti. Lični utisak je da ovo i dalje pomalo zaostaje za Nikonovim 3D-Tracking metodom fokusa, prvenstveno zbog nedovoljno jasnog načina izbora inicijalne mete kod Canona. Ali realno, ovakav napredak je itekako vredan pomena!

Sve u svemu, AF sistem novog aparata možda jeste istovetan onome koji smo imali na 5D Mark III, i premda smo svojevremeno ostali najblaže rečeno oduševljeni pouzdanošću fokusa dotičnog aparata, 5Ds je bolji, zahvljajući EOS-iTR tehnologiji, koja spregu AF sistema i svetlomera podiže na nivo iznad. Uprkos činjenici da 5Ds nije aparat koji prvenstveno namenjen akciji, on taj posao odrađuje više nego korektno. Za pretežno studijske i aparate okrenute pejzažnom fotografisanju, AF sistem najčešće nije krucijalan element. Međutim, nas je iskustvo sa 5Ds ubedilo u suprotno, jer rezolucija kojom raspolaže veoma lako dovodi do grešaka, koje bi sa slabijim AF sistemom bile gotovo neizbežne van centralne tačke. Ovako, sve je na svom mestu.

A CDAF? E tu već dolazimo do ne baš sjajnog zaključka. Tačan je, u to nema sumnje. Ali, po koju cenu? Ako radite sa stativa i mahom statične kadrove koji su skloni dugotrajnom mirovanju, CDAF vas neće izneveriti, mada je u tim situacijama moguće koristiti i potpuno ručno fokusiranje. Sporadično fotografisanje s rukama iznad glave ili u žabljoj pespektivi funkcioniše, ali realno zbog brzine kojom CDAF postiže fokus, nećete biti sigurni da li je na konačnoj fotografiji fokus tamo gde je trebao biti ili je omašen, pošto se u periodu koji protekne od početka fokusiranja do potvrde, aparat prirodno može pomeriti u proizvoljnom smeru i time izazvati netačno fokusiranje. Da je hibridni fokus na raspolaganju, sva je prilika da se to ne bi događalo, jer bi za postizanje tačnog fokusa bio potreban samo delić sekunde. Ovako, CDAF je limitiran performansama, što na ovoj rezoluciji itekako ima negativne posledice. Kontinualan fokus u LV-u? Što pre zaboravite, to bolje.