Canon EOS 5Ds i 5Ds R, Test

fotoTEST

Momenat kada sa reči prelazimo na dela, dugo nije bio uzbudljiviji, kada se radi o testovima Canon opreme. Posebno što se ovakav aparat iz Canona čeka barem dve-tri godine.

Praktični deo testa je najčešće najzanimljiviji, jer otkriva realnu upotrebnu vrednost nekog aparata. Istina, teško je danas naći aparat koji nije upotrebljiv. Mnogi od njih daleko prebacuju potrebe svojih vlasnika, ali u prirodi je čoveka težnja ka najboljem (a pogotovo najboljem za određenu svotu novca), bez obzira da li je to racionalno ili ne.

U nedostatku sempl primerka EOS 5Ds R verzije, morali smo se zadovoljiti samo konvencionalnom verzijom EOS 5Ds, koji će u prodaji verovatno biti i popularniji, baš kao što je to bio i Nikon D800, spram svoje D800E podverzije. Pošto je u međuvremenu predstavljen i Nikon D810, koji je u potpunosti izostavio AA filter, smatrali smo prikladnim da Canon uporedimo upravo sa tim, poboljšanim i aktuelnim Nikon modelom. Najzad, biće to i najveća rezolucijska dilema u kategoriji FF DSLR-ova.

Kao i uvek, sučeljavanje ćemo izvesti u skoro celoj seriji testova, korišćenjem RAW i JPEG formata snimanja, kako u studijskim, tako i u vanstudijskim uslovima. Kako bismo uticaj optike sveli na najmanji mogući nivo, koristili smo referentne prajm objektive iz reda „normalaca“ – Canon EF 50mm f/1.4 USM i Nikon AF-S 50mm f/1.4. Svakako bi korišćenje optički superiornijih modela objektiva moglo doneti još koji detalj više, ali na ovaj način uticaj optike na konačne rezultate postaje irelevantan, jer se isti primerci objektiva koriste iz testa u test, pa i međusobno poređenje biva realnije.

DETALJI, RAW

Prvi na redu je test detalja. Počinjemo RAW formatom, kao neprikosnovenim i primarnim na DSLR aparatima. Ovaj format je nezamenjiv u situacijama koje nisu limitirane u smislu brzine isporuke fotografija. Kao sirov oblik zapisa, RAW je zanimljiviji za analizu, jer je najbliži onome što je senzor „video“, bez uplitanja (ili barem bez preteranog uplitanja) interne obrade koju aparat sprovodi.

Studijska scena koju smo eksploatisali u prethodnim testovima, poslužiće nam i ovaj put, a isečci su dobijeni razvijanjem u Adobe Camera RAW-u (u daljem tekstu ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (zbog uticaja na detalje), i primenjen istovetni stepen oštrenja. Temperatura svetla postavljena na približno ~2800K (direktnim merenjem), izlazni kvalitet je maksimalan (12, na skali od 1-12), a upotrebljen je lossless krop, kako bi bilo kakvi gubici bili potpuno suzbijeni.

Kao što smo u uvodu već napomenuli, Canon EOS 5Ds ćemo ukrstiti sa istovetnim snimcima sa konkurentskog Nikona D810, koji će verovatno biti i najveća dilema u izboru među top FF modelima oba brenda.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a fajlove u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod naredne fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: 5Ds, D810

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, istovetno oštrenje:

Kada rezoluciju posmatramo u apsolutnim okvirima, onda razlika između 50 i 36 deluje mnogo veća nego što zapravo jeste. Linearno, odnosno gledano prema povećanju X/Y osa, rezolucija 5Ds je od D810 veća tek 18%. Iz ovoga sledi zaključak da se efekat apsolutnog povećanja rezolucije smanjuje obrnuto proporcionalno kako odmičemo ka većim rezolucijama, što naročito nepovoljno utiče na efikasnost senzora. Zbog toga rast rezolucije i napreduje relativno stidljivo, poslednjih godina.

Što se samih isečaka tiče, situacija je relativno očekivana. D810 poseduje izvanrednu oštrinu i mikrokontrast, zahvaljujući potpunom odsustvu AA/LP (Anti-aliasing/Low-Pass) filtera, istovremeno unoseći jasno vidljivu količinu moiré-a, nepoželjne pojave koju provocira formiranje slike sa RGB matrice Bayer-ovog tipa senzora. Ova pojava se, kao što se može videti, ispoljava u vidu pojaseva kolornih devijacija, najčešće u zeleno-magentnim nijansama, a karakteristična je za partije koje kombinuju uniformne teksture visoke rezolucije, poput tkanine, guste šrafure ili, kao što je na konkretnom primeru slučaj, kao proizvod ofset štampe. Ista ova pojava bi bez sumnje bila vidljiva i na EOS-u 5Ds R, pa ćemo se potruditi da u dogledno vreme test dopunimo i tim primerom. Važno je naznačiti da ovaj efekat nije uvek lako ukloniti, pa ukoliko fotografisanje kojim se bavite podrazumeva česte kadrove koji uključuju ovakav tip tekstura, preporučljivo je zaobići EOS 5Ds R i ići na sigurno, kupovinom EOS 5Ds. Ovo je ujedno i razlog zbog kojeg Canon nudi konvencionalnu verziju aparata, baš kao što je i Nikon svojevremeno nudio D800 i D800E.

U svakom slučaju, visoka oštrina i količina detalja koje demonstrira D810 u ukupnom skoru ipak nije dovoljna da parira količini korisnih detalja koje ispoljava senzor EOS-a 5Ds. I pored postojanja klasičnog AA filtera, Canon ovde izvlači jasno više detalja, što se naročito može videti na gornjem, ali i na donjem isečku. Na srednjem situacija nije tako čista, jer pored i dalje nešto veće količine finih detalja, 5Ds unosi i jednu slabost, a to je blagi pad oštrine. Pokušaćemo da da demistifikujemo ovu pojavu i u startu odbacimo pretpostavku da je u pitanju optika, tj. performanse objektiva. Naime, krivac za ovaj blagi pad oštrine je plitak DOF u kombinaciji sa malo drugačijom pozicijom ovog isečka po dubini scene u odnosu na ostala dva. On je smešten veoma malo iza fokusne ravni, a to je ovom senzoru dovoljno da prikaže tu blagu tranziciju ka polju neoštrog. Napominjemo da nipošto ne insinuiramo da rezolucija direktno utiče na dubinsku oštrinu (tzv. DOF), jer ta fizička mera zavisi pre svega od otvora blende i izražava se u metričkom sistemu mera, već da se u uslovima većeg realnog uvećanja, lakše može prepoznati pad oštrine kako se od fokusne ravni odmiče po dubini kadra, nebitno da li u smeru ka objektivu ili od njega. Ovo je jedan sasvim novi momenat i premda smo slično mogli da iskusimo još sa Nikonovim D800, ovaj put je pojava bitno uočljivija. Pored već poznatog problema stresanja i maksimalnog trajanja ekspozicije kojim se ono može izbeći, ovaj problem na većim uvećanjima u određenim trenucima može postati merljiv. Ništa suviše ozbiljno, ali ovoga definitivno treba biti svestan, pogotovo ako se često praktikuje radu u makro ili close-up području.

Da je u pitanju problematika direktno povezana s rezolucijom, lako ćemo proveriti vodeći se sledećim delom ovog poglavlja testa – normalizacijom. Naime, kako bismo rezolucijsku prednost jednog nad drugim aparatom ipak stavili po strani, isprobaćemo tehniku normalizacije, svođenjem snimaka na istu rezoluciju. Najpre smanjenjem snimka 5Ds sa 50 MP na rezoluciju konkurentskog D810:

Kao što se ovde može videti, efekat umekšavanja srednjeg isečka je izostao i sva eventualna neoštrina u odnosu na isečak sa D810, potiče od prisustva AA filtera. Ako to zanemarimo, 5Ds jeste izgubio dosta od svojih aduta, ali je i dalje veoma ubedljiv, kako na prvom, tako i na druga dva isečka. Pogotovo ako uzmemo u obzir i moiré kojem je sklon suparnički model.

U nastavku ćemo isprobati i obratni proces, uvećanjem snimka sa D810 na rezoluciju EOS-a 5Ds:

Protiv fizike se ne može – ekstrapolacija ili uvećanje bez odgovarajućeg seta dodatnih informacija, neminovno utiče na krajnji vizuelni efekat. Sirova rezolucija je postignuta, ali efektivno to izgleda lošije nego ranije, pa je prednost Canona čak i uvećana. Interesantno je da je D810 opet bolji na srednjem isečku, gde se pokazalo da visoka rezolucija 5Ds ne pogoduje efektu pada oštrine usled prostiranja dubinske oštrine, dok na D810 taj efekat ne može da utiče naknadno. Jednostavne konture, kakve imamo na donjem isečku, pogoduju ovakvoj tehnici naknadnog „razvlačenja“ fotografije, pa D810 uopšte ne zaostaje previše za 5Ds. S druge strane, prvi isečak je otrežnjujući – 5Ds je na njemu izrazito superioran, pogotovo uzevši u obzir veoma agresivni efekat moiré-a, koji je uvećanjem snimka sa D810 dodatno naglašen.

U nastavku ćemo pogledati kako se Canon 5Ds snalazi u uslovima koji nisu kontrolisani. Bez obzira što ni ovde ne očekujemo bilo kakva iznenađenja, iskoristićemo priliku da uporedimo RAW i JPEG format:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW (konvertovan) i JPEG

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG iz aparata, u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

Dobro je poznato da RAW i JPEG nisu uporedivi, ali je evidentno da se proizvođači uglavnom trude da JPEG maksimalno približe RAW kvalitetu, barem u nivou onoga što se iz RAW-a može dobiti prostom konverzijom. Moramo priznati da se po ovom pitanju u praksi ne može prepoznati neki šablon, jer se situacija razlikuje od modela do modela. Nekada imamo JPEG koji je detaljima i mikrokontrastom veoma blizak RAW-u dobijenim prostom konverzijom, a nekada deluje kao da isti snimak u različitim formatima nije načinjen istim aparatom. Sa 5Ds je načinjen neki pomak u smeru bolje kontrole mikrokontrasta i oštrine, ali do boljih efekta tih poboljšanja nije moguće doći bez ulaženja u detalje. Prostom konverzijom, EOS 5Ds je otprilike na nivou onoga što nam je svojevremeno demonstrirao EOS 7D Mark II. Snimci su pristojni, ali ne i izuzetni. Fali im prvenstveno mikrokontrasta i finih detalja, a oštrine nešto manje. Više o JPEG-u u sledećem bloku...