Canon EOS 5Ds i 5Ds R, Test

SOFTVER

Sistem menija je oduvek bila jaka strana Canon aparata. Dobro organizovane i logično podeljene, opcije u uglavnom lako naći, jer je skrolovanje elegantno izbegnuto, ograničavanjem broja opcija po stranici. Najčešće korišćene opcije je moguće izdvojiti u zasebnu sekciju i tako formirati više dodatnih stranica proizvoljnog sadržaja. Osnovnih sekcija inače ima 5, a sadržaj svake od njih možemo videti na sledećim ilustracijama:

Pregled osnovnih stranica menija: grupe Shooting, AF, Playback, Setup i Custom Functions

Pristupa im se pritiskom na Menu taster, a navigacija se vrši kako 8-smernim džojstikom, tako i kontrolnim točkićima. Različito obojene sekcije je moguće listati pritiskom na Q komandu, a za veći deo opcija čije ime ne sugeriše dovoljno precizno o čemu se radi, postoji kratak opis koji se može dobiti pritiskom na Info taster.

REZOLUCIJA SNIMANJA

Rezolucija snimanja je jedna od kompleksnijih opcija novog aparata. Osim što u startu nudi direktan upis u nekoliko različitih rezolucija, kako za RAW, tako i za JPEG, pored toga nudi i krop modove, koji simuliraju manje formate i razmere senzora.

U punom formatu i odnosu 3:2 proporcijama, EOS 5Ds/5Ds R nudi tri RAW rezolucije. Najveća je, naravno, 50.3 MP (8688 x 5792 piksela), srednja mRAW je i dalje visokih 28 MP (6480 x 4320 piksela), dok je najmanja više nego pristojnih 12.4 MP (4320 x 2880). Iz navedenog je jasno da ne postoji opravdana bojazan od (pre)visoke rezolucije EOS-a 5Ds, jer u slučaju da 50 MP smatrate viškom, uvek se možete osloniti na i dalje nadprosečno visokih 28 ili solidnih 12MP. Naravno, gubitak detalja i potencijala za naknadno isecanje se podrazumeva, ali se isto tako i dobija prednost u high-ISO performansama. Kolika, videćemo u praktičnom delu testa.

Spisak JPEG rezolucija je malo opširniji i komplikovaniji. Iz samo njima znanih razloga, momci iz Canona skoro nikad ne nude identičan set nižih rezolucija u JPEG formatu, kao što nude u RAW-u. Maksimalna rezolucija je naravno jednaka, ali niže već nisu. Osim što ih ima znatno više, između maksimalnih 50 i nižih 12.4 MP, imamo dve srednje, pa konačni spisak glasi: Large - 50.3 MP (8688 x 5792); Medium1 - 39.3 MP (7680 x 5120); Medium2 - 22.1 MP (5760 x 3840); Small1 - 12.4 MP (4320 x 2880), Small2 - 2.5 MP (1920 x 1280) i Small3 - 0.35 MP (720 x 480). Poslednje dve (S1 i S2) nam nikada nisu bile jasne, ali je Canon istrajan u njihovom nuđenju, pa je izližno i navoditi sav besmisao njihovog postojanja. Kvalitet JPEG-a se dodatno može definisati i kroz stepen kompresije: Fine za maksimalni kvalitet i Normal za nešto jaču kompresiju. Međusobno se razlikuju po veličini izlaznog fajla i krajnjem kvalitetu snimka, a ponuđeni su za sve osim (pogađate) dve najmanje rezolucije.

Osim ovoga, 5Ds i 5Ds R nude još nekoliko varijanti nižih rezolucija, pa postoje i 4:3, 16:3, kao i kvadratni 1:1 format, a tu su i krop formati koji oponašaju 1.6x APS-C, odnosno 1.3x APS-H krop senzore. Budući da raspolaže ogromnom rezolucijom, 5Ds će s lakoćom iskoristiti situacije u kojima bi vam ovakvi formati mogli zatrebati, a jedino ograničenje u glumljenju APS-C tela je u tome što je kompatibilnost sa Canon EF-S objektivima i dalje isključena. Ipak, u slučaju da u posedu imate objektiv poput Sigme 18-35mm f/1.8 Art, po svoj prilici ćete moći da ga upotrebite na celom rasponu u APS-C modu i na jednom dobrom delu raspona u APS-H, bez vinjetiranja. Na žalost, 5Ds ne snima i RAW fajlove u ovim dodatnim formatima, već samo JPEG, dok se u RAW samo upisuju potrebne informacije, radi kasnijeg korišćenja tokom konverzije u Canon Digital Photo Professional aplikaciji.

KOREKCIJE OPTIČKIH ANOMALIJA

Canon 5Ds i 5Ds R nude dva tipa korekcija optičkih karakteristika objektiva – vinjetiranja i hromatskih aberacija. Moguće je pojedinačno isključiti bilo koju od ovih korekcija, a da bi snimci mogli biti korigovani, neophodno je da aparat poseduje profil za korišćeni objektiv. U startu, aparat poseduje upisane profile za neke od najpopularnijih objektiva, a ukupan zbir profila koji se pomoću priložene EOS Utility aplikacije može uneti je 30.

Geometrijske korekcije su ovaj put izostale sa liste ponuđenih, a kao što je i očekivano, nijedna od ovih korekcija nema svoju funkciju u RAW formatu, već isključivo u JPEG-u. Ukoliko RAW snimke razvijate korišćenjem Canon softvera (DPP), korekcije je moguće izvesti korišćenjem identičnih profila koje je obezbedio proizvođač.

AUTO LIGHTING OPTIMIZER

Auto Lighting Optimizer je opcija koja služi očuvanju balansa između senki i jače eksponiranih delova fotografije, tako da se prosvetljavanje tamnijih partija fotografije obavlja bez narušavanja detalja u svetlijem delu spektra. Nivoa optimizacije ima tri, a primenjuje se na snimke u JPEG formatu. Ukoliko snimate u RAW-u, naknadna primena ove opcije je moguća korišćenjem priložene aplikacije Digital Photo Professional. Njen učinak smo analizirali i na primeru ranijih aparata, a ponovićemo i sada:

Demonstracija Auto Lighting Optimizer opcije, s leva na desno: isključena, low, standard i strong intenzitet

Kao što se iz priloženog može videti, uticaj algoritma je mahom okrenut delovima snimka koji su u senci. Oni bivaju prosvetljeni tako da se uz vrlo malo truda mogu dobiti rezultati koji već iz aparata pružaju dojam šireg dinamičkog raspona, uprkos činjenici da je originalni snimak rađen u vrlo nepovoljnim uslovima (jak kontrast). Na ovaj način se mogu izbeći i poznate situacije sa „pregorelim“ (preeksponiranim) nebom, zbog merenja čije je težište bilo na tamnijem delu kadra, tako što se merenje obavlja na bolje osvetljenim delovima, a tonalitet celog snimka ostaje u balansu.

ALO je sasvim korisna funkcija, ali uz umereno, posebno ciljano korišćenje. Ukoliko njene usluge koristite prečesto i u neadekvatnim uslovima, velika je verovatnoća da od zicer situacija dobijete tek prosečne fotografije, gledano u strogo tehničkom smislu. Kao i do sada, opcija Auto Lighting Optimizer se ne može koristiti u kombinaciji sa Highlight Tone Priority opcijom, budući da su im funkcije u nekoj vrsti kolizije.

HDR

High-Dynamic-Range ili HDR, kako ga većina zna, predstavlja efekat dobijanja širokog dinamičkog raspona, kombinovanjem kritičnih tonova sa najmanje tri snimka. Do pre nekog vremena, ovaj zahvat je bio moguć isključivo u naknadnoj obradi snimaka koji su snimljeni u većem rasponu blendi. Danas takva opcija, istina – i dalje na rudimentarnom nivou, postoji i u internoj obradi novijih DSLR-ova. Canon ovu opciju nudi u nekoliko različitih izvedbi, zavisno od kategorije aparata. 5Ds poseduje najbolju verziju sa širim spektrom podešavanja, kao što su raspon blendi, mogućnost upisa originalnih RAW snimaka, pa čak i neke efekte. Raspon blendi obuhvata od ±1 do ±3 EV raspona, u koracima od 1EV, a može biti prepušten aparatu, kada automatika određuje najpovoljniji raspon, u zavisnosti od izmerenih kontrasta na sceni. Na raspolaganju je i automatsko poravnanje HDR niza snimaka, zbog kojeg je ovu funkciju moguće koristiti i iz ruke, ali uz obavezno isecanje oboda konačnog snimka, kako bi efekti tog poravnanja i blagih rotacija ostali nevidljivi. Pogledajmo jedan klasični primer HDR-a kakav možete očekivati od EOS-a 5Ds, tj. 5Ds R:

Snimak načinjen na klasičan način (levo) i rezultat HDR funkcije sa maksimalnom (3EV) razlikom u ekspoziciji (desno)

Svima je verovatno jasno da se od ovoga ne može očekivati rezultat u rangu specijalizovanih alatki, ali da tu i tamo može poslužiti svrsi. Pored ovog standardnog (Natural) HDR profila, Canon nudi još nekoliko predefinisanih: Art Standard, Art Vivid, Art Bold i Art Embossed. Međusobno se razlikuju intenzitetu saturacije, naglašenosti kontura, osvetljenju i tonalitetu scene. Svakome od njih se možda može naći primena, ali jedino Natural deluje približan realnoj situaciji. HDR funkcija može biti podešena tako da bude aktivna samo za naredni snimak ili da bude kontinualno aktivna, sve dok je korisnik ručno ne isključi. HDR se ne može kombinovati sa Auto Lighting Optimizer i Highlight Tone Priority opcijama, a isto tako, nakon aktiviranja HDR-a, van funkcije će biti stavljena i korekcija geometrijskih izobličenja objektiva. Za razliku od aparata niže klase, EOS 5Ds/5Ds R nudi opciju upisivanja originalnih RAW snimaka od kojih je HDR dobijen, što znači da rizika prilikom korišćenja ove funkcije praktično nema, pa je korisniku ostavljena mogućnost uobičajene obrade.

BRZINA

Kao aparat veoma visoke rezolucije, namenjen pretežno studijskoj i pejzažnoj fotografiji (naravno, bez striktnog ograničenja na pomenute žanrove), EOS 5Ds, odnosno 5Ds R u principu nije namenjen akcionoj fotografiji, odnosno bilo kakvom vidu brzog rada, koji uključuje duge serije uzastopnih snimaka, dosta kontinualnog fokusiranja i tome slično. Bez obzira na to, karakteristike koje nudi i koje centralni procesor stavljaju na svojevrstan test, čine da brzina itekako može biti kritičan faktor.

Samo korišćenje dva Digic 6 centralna procesora umesto jednog, dovoljno govori u korist priče da je novi senzor izuzetno zahtevan u smislu neophodnih performansi pratećih sistema aparata. Naravno, ne završava se sve na procesoru, pa je tu još nekoliko važnih elemenata, poput memorijskog kontrolera, ali i softvera koji će sve to koordinisati i dovesti do poslednje faze, kada na memorijskoj kartici imamo gotove fajlove.

S obzirom na mamutsku zahtevnost pojedinačnih fajlova, a pogotovo kada se vrši simultani upis RAW+JPEG, jasno je da je 5Ds veoma gladan sirove snage i brzine. Kontinualno okidanje od 5 fps odavno ne smatramo spektakularnim, ali ako napravimo prost račun, to znači da se od senzora do glavnog procesora isporučuje ni manje, ni više, nego 250 MP čistih informacija, u jednoj sekundi! Ista količina podataka koju jedan EOS-1D x isporučuje iz 14 snimaka! Zatim sledi upis prosečno 300 MB podataka na karticu ili čak preko 400, ukoliko je odabran RAW+JPEG. Zato je potpuno očekivano da u takvim okolnostima memorijski bafer može predstavljati usko grlo, koje će odrediti upotrebljivost aparata u širem dijapazonu žanrova. Srećom, 5Ds ovaj deo zadatka odrađuje više nego dobro, pa je sposoban da bez usporenja isprati upis 14 RAW snimaka maksimalne rezolucije, 31 JPEG i više nego impresivnih 12 snimaka u kombinovanom RAW+JPEG načinu snimanja. Da bi navedene performanse bile moguće, od ključnog je značaja korišćenje najbržih kartica na tržištu. U slučaju Compact Flash standarda, to bi značilo neke modele iz UDMA ponude, odnosno UHS-I klasu Secure Digital kartica. Ipak, primetili smo da i 5Ds, kao i neki drugi aparati, radije sarađuje sa CF karticama, pa se nekad može desiti da aparat i po više sekundi ne reaguje na komande, zauzet upisom, da bi ta pojava nestala čim se iz aparata ukloni SD kartica. Ovo treba imati na umu ukoliko niste zadovoljni performansama upisa snimaka, pritom ne zaboravljajući da rad memorijskog kontrolera ne može imati uticaj na internu obradu koja sama po sebi oduzima vreme, kao što je redukcija šuma. Verujemo da nije potrebno posebno naglašavati kakav uticaj takav algoritam može imati na ogromnu rezoluciju kakvu EOS 5Ds/5Ds R poseduje.

Ostali aspekti rada su, posebno imajući u vidu megalomanske okvire koje unosi senzor, prilično iznad očekivanja. Aparat je izuzetno agilan, nije sklon neočekivanim zastojima, na komande reaguje trenutno, a otprilike je isto tako trenutno spreman za rad nakon uključivanja. Organizacija menija, sistem kontrola i niz informacija kojima je korisnik izložen sve vreme, čine aparat veoma lakim i udobnim za rad. Baš kao i kod EOS-a 7D Mark II, situacije kod kojih je neophodno aparat skinuti sa lica su veoma retke. Posvećenim fotografima je na taj način omogućeno da se potpuno fokusiraju na rad, umesto na navigaciju kroz sistem menija i skrivene opcije.

Ono gde je 5Ds zasigurno podbacio je kontrastni fokus u LV modu. Bez obzira što nam je u potpunosti jasna pozadina izostavljanja Dual-pixel CMOS AF ili Hybrid CMOS AF III tehnologije iz ovog modela, nismo sigurni da je to dovoljno opravdanje za CDAF performanse koje su jednostavno nekonzistentne. U 75% slučajeva će raditi sasvim pouzdano i prihvatljivo brzo, ali će u nekim situacijama umeti da vas propisno iznervira. Nekad se, u želji da se korisnicima izađe u susret na jednoj strani, često zapostavi neka naizgled bitna funkcija. CDAF je očigledno jedna od takvih.