Canon EOS 5Ds i 5Ds R, Test

DETALJI, JPEG

Primarni format je obično diktiran fotografskim žanrom, ali se generalno RAW smatra osnovom u DSLR svetu. Kad god ima dovoljno vremena za obradu, bolje je osloniti se na RAW. Međutim, šta raditi kad vremena nema? To su generalno sve one situacije koje zahtevaju brz rad, obradu gotovo u potpunosti isključuju i ne štede memorijski bafer. Ukoliko resursa za obradu manjka, što u kombinaciji sa 5Ds/5Ds R naročito može biti slučaj, JPEG postaje jedini izbor!

Baš zbog takvih scenarija, sprovešćemo i mali test detalja u JPEG formatu, poredeći iste modele aparata. U prethodnom bloku smo videli da JPEG iz 5Ds nije loš, mada i ne briljira kvalitetom da bi se u nekom momentu mogao porediti sa RAW-om. Ipak, ako je JPEG jedino rešenje, dobro je znati koji su dometi aparata kojim se radi.

Iskoristili smo istu scenu, a snimci su nastali u istom paketu kada i RAW:

Snimci u punoj rezoluciji: 5Ds i D810

JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:

Ovde je situacija pomalo drugačija u odnosu na ono što smo videli u RAW testu, a najveće razlike su u gubitku prednosti koju ima 5Ds. Ona je sada relativno mala u odnosu na situaciju u RAW-u, što i nije čudno, s obzirom da u prostoj konverziji senzor bez AA filtera lakše održava nivo detalja, a pritom je i JPEG Nikonovog aparata očigledno bolji u očuvanju detalja. Njih i dalje ima više na Canonu, ali ne u količini koja je tako impresivna kao u slučaju RAW-a.

Uporedićemo još jednom RAW i JPEG, ovaj put u studijskim uslovima:

Kontrolisani uslovi potenciraju malo očiglednije kvalitativne razlike među formatima, sa nedvosmislenom prednošću RAW-a u pogledu detalja, oštrine, mikrokontrasta i kolornog balansa. Verujemo da bi pažljivim korekcijama parametara kolornih stilova, jaz između proste RAW konverzije i JPEG-a iz aparata mogao biti manji, ali ne i drastično.

Canon 5Ds na raspolaganju ima klasično interno oštrenje, ali i dodatne opcije Fineness i Threshold, kojima se prvi put može podesiti radijus i uticaj na naglašavanje kontura. Korišćenjem samo osnovnog setovanja na skali od 0 do 7 (podrazumevani stepen je 3), uticaj internog oštrenja je kao na isečcima u nastavku:

U prošlosti smo mnogo puta navodili da algoritmi internog oštrenja, usled nemogućnosti preciznijeg definisanja parametara, umeju da nanesu više štete, nego koristi na višim nivoima. U slučaju 5Ds, očigledno zbog uticaja visoke rezolucije, zamerke koje obično iznosimo nemaju istu težinu. Drugim rečima, nuspojave su teže uočljive, a samim tim se i stepen oštrenja može (u slučaju potrebe) pojačati koji nivo više, uz manju verovatnoću da isplivaju negativne strane tog zahvata. Podrazumevani nivo (3) oštrenje vrši veoma konzervativno, bez ikakvih tragova koji bi ukazivali na neke negativne efekte. Slično se može reći za nivo 4, pa čak i za 5, da bi se tek na šestom podeoku javile nepoželjne konture koje naglašavaju granice između dve susedne površine. Nivo 7 je već previše, ali za razliku od mnogih dosadašnjih situacija, verovatno se i njemu ponekad može naći namena. Kao i za sve druge zahvate, princip umerenog je ipak univerzalan.

Veliku razliku u odnosu na sve dosadašnje Canon aparate, čini mogućnost da se oštrenje preciznije odredi, ali s obzirom na broj kombinacija, smatrali smo da bi detaljno testiranje novih mogućnosti bilo suvišno za test.