Canon EOS 7D TEST

7. DINAMIČKI RASPON

Test dinamičkog raspona, kao kategorije čiju je važnost vrlo teško opisati bez konkretnih primera, sprovešćemo na način kako smo to već radili u prethodnim testovima.

Prosečan fotograf je vrlo često u prilici da fotografiše svakodnevne, kontrastne scene, na kojima se istovremeno nalaze veoma tamni i veoma svetli tonovi, a ponekad se u žurbi može dogoditi slučajno podeksponiranje ili preeksponiranje snimaka. I dok je u nekim situacijama moguće ponoviti pokušaj, nekada vremena za popravni nema, pa je neophodno spasiti snimak u obradi.

Sposobnost senzora da se izbori sa ovim krajnostima zavisi pre svega od dinamike, odnosno – raspona najsvetlijih i najtamnijih tonova koje senzor može da zabeleži. Druga primena (često popularna među fotografima kojima je high-ISO isto što i pejzažnim fotografima ISO 100) se uglavnom ogleda u zahvatu poznatijem kao „push“ – softverskom simuliranju nedostajuće ISO vrednosti u postprocesu, nakon što je fotografija snimljena uz određeno podeksponiranje na maksimalnoj vrednosti osnovnog raspona. Na ovaj način se može postići dovoljna brzina zavesice u lošim svetlosnim uslovima i time nadomestiti ISO vrednost kojom aparat ne raspolaže. Konkretno, kako 7D raspolaže baznim ISO rasponom od 100 do 6400, podeksponiranjem za jednu blendu i softverskim dosvetljavanjem za 1 EV se dobija ISO 12800, koja je već realizovana u aparatu na sličan način. Ukoliko vam ponestane svetla, tako da ni 12800 ne bude dovoljno, poslednja linija odbrane od strešenih fotografija je podeksponiranje za dve blende, nakon čega je u postprocesu potrebno uraditi softverski „push“ za 2EV i time dobiti ISO 25600. Iako ovakvi rezultati svakako neće moći da budu štampani na većim formatima, za dobar deo publikacija (pogotovo elektronskih), takva fotografija može biti upotrebljiva. Posebno ako primenite i nešto agresivnije čišćenje šuma. „Natezanje“ RAW fajla je, s toga, jedan od bitnijih zahvata na snimcima sa aparata ove klase, a nije ni ograničeno na cele blende, pa će posebno biti zanimljivo kako će se Canon 7D snaći na ovom testu.

Najpre ćemo videti kako se senzor EOS-a 7D snalazi u uslovima kada na ISO 100 ekspoziciju omašimo za -4 blende (situacija koja je česta kada npr. blic „zaboravi“ da opali u odsudnom trenutku), a onda u postprocesu pokušamo da „izvučemo“ snimak, tako da što bolje odgovara željenom rezultatu:

ISO 100, -4EV podeksponiran snimak

Podeksponirani snimak, naknadno izvučen u obradi, povećanjem za 4 blende

Iako su, po definiciji, senzori bolji u borbi sa svetlijim delom spektra, rezultati najčešće govore suprotno, što ćemo u nastavku i videti. Podeksponiran snimak je, u najvećem procentu, sasvim korektno očuvan i pored izuzetno agresivnog dosvetljavanja. Šum je dosta pojačan na tamnijim partijama, ali se da dobro kontrolisati u naknadnoj obradi.

Obratni proces je izvlačenje teško preeksponiranog snimka. Opet je primenjen isti recept, samo što smo ovoga puta preeksponirali istu scenu za +4 blende i onda je u postprocesu „izvukli“, vrativši je u minus za odgovarajuću vrednost:

ISO 100, +4EV preeksponirani snimak

Preeksponirani snimak, naknadno „izvučen“ u obradi, smanjenjem za 4 blende

Kao što smo konstatovali u prethodnom delu, izgleda da je senzoru ipak lakše da očuva podeksponirane, radije nego preeksponirane površine. Konture se razaznaju, ali je na žalost vrlo malo toga očuvano na pregorelim partijama. Treba imati u vidu da su ovakve situacije u realnom životu veoma retke, a opet u test uslovima dovoljno dobar reprezent toga koliko RAW nekog aparata može da istrpi. Opet, ni svaka scena nije ista, pa se u realnosti mogu javiti i situacije iz kojih će RAW-om biti izvučeno daleko više, ili daleko manje, kako se zalomi. Konkretan primer je tzv. „ekstrem“, jer kombinuje najnepovoljniju moguću situaciju (izuzetno jak kontrast) i velike omaške u eksponiranju.

U uvodu ovog dela testa smo pominjali ISO „push“. On je bitan za sve fotografe koji pretežno fotografišu u izuzetno lošim svetlosnim uslovima, nebitno da li su loši uslovi konstantni ili su uzrokovani čestom promenom osvetljenja (kafići, barovi, koncertne sale i slična, uglavnom slabo osvetljena mesta). Testiraćemo senzor „natezanjem“ (tzv. „push“) RAW snimka na maksimalnoj baznoj ISO vrednosti (ovde je to ISO 6400) za dve, tri i četiri blende, radi simuliranja viših ISO vrednosti koje nisu na raspolaganju. „Push“ za jednu blendu ćemo preskočiti, pošto je ISO12800 softverski simuliran i na raspolaganju već u aparatu. Isti kadar, snimak hrama, iz RAW-a smo najpre dosvetlili za dve blende, čime smo dobili ISO 25600:

Softverski dobijenih ISO 25600, podeksponiranjem za 2 EV i i naknadnim izvlačenjem

Različite rezolucije sa uklonjenim šumom (Imagenomic Noiseware NR): 18MP , 10MP , 6MP i 2MP

Sledeći u nizu je „push“ za 3 blende i ISO 51200:

Softverski dobijenih ISO 51200, podeksponiranjem za 3 EV i i naknadnim izvlačenjem

Različite rezolucije sa uklonjenim šumom (Imagenomic Noiseware NR): 18MP , 10MP , 6MP i 2MP

Rezultat koji ćemo dobiti natezanjem za cele četiri blende, predstavlja softverski ekvivalent ISO 102400:

Softverski dobijenih ISO 102400, podeksponiranjem za 4 EV i naknadnim izvlačenjem

Različite rezolucije sa uklonjenim šumom (Imagenomic Noiseware NR): 18MP , 10MP, 6MP i 2MP

Suvišno bi bilo komentarisati nešto što svako može videti svojim očima. Za svaki senzor, ma koliko dobar bio, softversko natezanje za četiri blende predstavlja pravo mučenje, pa od simuliranih ISO 102400 ne treba očekivati skoro ništa. U slučaju da vam je potreban snimak čisto informativnog karaktera, u nekoj stvarno maloj rezoluciji, možete posegnuti za softverski simuliranih ISO 51200, jer ovako napravljen snimak obiluje šumom, koji je teško suzbiti čak i najboljim specijalizovanim alatima, sve i da na tren zaboravimo da je dobar deo detalja nepovratno izgubljen.

S druge strane, softverski postignutih ISO 25600 je moglo sasvim lagodno biti ponuđeno kao H2 vrednost u aparatu (kao i kod 550D uostalom), posebno ako ekspoziciju odredite pravilno i potrudite se prilikom razvijanja. Svakako pogledajte rezultate u većim rezolucijama (linkovi dostupni ispod fotografija), kako biste stekli dojam o uspešnosti ovakvog zahvata.