Canon EOS 7D TEST

3. ISO TEST, RAW

Svedoci smo da poslednjih godina senzori značajno napreduju na svim poljima, a to naravno obuhvata i ISO performanse. Bojazan koja je pratila razvoj senzora poslednjih generacija, uzrokovana pojačanim prisustvom šuma koji se javlja usled povećanja rezolucije, odnosno gustine piksela na senzoru istog formata, pokazala se kao relativno nepotrebna.Teorija je zasnovana na pojačanoj interferenciji među susednim ćelijama i zagrevanja koje se javlja usled veće gustine. Prvi put je teorija „oborena“ u slučaju Canona EOS 5D Mark II, a kasnije i sa drugim aparatima visoke rezolucije, pre svih ovde testiranim 7D, ali i izdankom poslednje generacije trocifrenih tela, 550D. Zasluga za ovo najverovatnije pripada izmenjenom profilu senzora, čija konstrukcija radije žrtvuje međusobni razmak između foto-ćelija i mikrosočiva, nego njihovu veličinu.

RAW, kao osnovni format snimanja, u startu daje snimke evidentno jačeg šuma u odnosu na JPEG, zauzvrat nudeći mogućnost znatno lakšeg uklanjanja, uz bolje očuvanje detalja. Analiza high-ISO performansi „sedmice“ prosto vapi za poređenjem sa 40D, ali i sa 550D, radi utvđivanja istovetnosti senzora, pa ćemo tako i učiniti.

Za početak, poznata studijska scena, 100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade. Uvrštene su i međuvrednosti preko ISO 800, radi sagledavanja upotrebljivosti (levo 7D, u sredini 40D i desno 550D):

Rezultati možda ne predstavljaju spektakl, ali jesu nešto što navodi na razmišljanje. Može se primetiti da sve do, za 40D maksimalnih ISO3200, 7D i pored veće rezolucije uspeva da održi korak, uprkos znatno većoj rezoluciji kao nepovoljnom faktoru. Odlično držanje na nižim ISO vrednostima je već dovoljan uspeh, ali je mnogo bitnije što 7D daje na raspolaganje bitno širi ISO opseg, uz postepen rast šuma, koji ga čini prilično upotrebljivim. Da podsetimo, Canon EOS 40D raspolaže rasponom od 100 do 1600, a vrednost 3200 je postignuta softverskim putem. Posmatrajući isečke sa EOS-a 550D, možemo samo konstatovati da isti (ili tek blago modifikovani) senzor krasi oba aparata. Ako izmena i ima, one su minorne i praktično ne utiču na svakodnevni rad.

Isto poređenje ćemo napraviti i na noćnoj sceni, koja provocira jaču pojavu šuma:

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade. Uvrštene su i međuvrednosti preko ISO 800, radi sagledavanja upotrebljivosti (levo 7D, u sredini 40D i desno 550D):

Sudeći po priloženim rezultatima, tehnologija smanjenog zazora među mikrosočivima pokazuje svoje realne prednosti. Specifični trend rasta šuma, koji smo pokazali kod 550D, u istom je obliku (naravno) prisutan i na 7D – rast šuma je linearan i ravnomerno se pojačava do maksimalne osnovne vrednosti ISO 6400. Ranije je rast bio umeren do ISO 800, a relativno oštriji od 800 do maksimalne vrednosti. Nedostatak nelinearnog rasta je primetno više šuma na visokim ISO vrednostima, ali prilično čiste niže vrednosti. Kod krive rasta kakva je karakteristična za senzor „sedmice“, šum kreće da se pojavljuje nešto ranije (ukoliko ga tražite, u nekim situacijama se može videti čak i na ISO 200-400), ali to kompenzuje izuzetno kontrolisanim rastom, koji će i ISO6400 učiniti vrlo upotrebljivim. Čak je i softverski dobijena vrednost, ISO12800 (H) upotrebljiva u zavisnosti od namene, rezolucije i uslova u kojima se publikuje, što je uspeh za poštovanje. Istovremeno, ponovo možemo potvrditi da 7D i 550D dele isti senzor. Ako izuzmemo nijanse u eksponiranosti, koje su najverovatnije rezultat različitih vremenskih prilika u kojima su primeri sa ova dva aparata rađeni, količina šuma je jednaka, što u nekoj krajnjoj liniji znači da je izbor sada ponuđen između tela koja nude različit dijapazon funkcija po različitim cenama, bez žrtvovanja kvaliteta snimka.

Priču o pojavi šuma na nižim ISO vrednostima ipak treba uzeti s rezervom, jer je taj šum često teško primetiti, a na printovima standardnih formata ga neće biti ni u naznakama, čak ni na znatno višim ISO vrednostima. Isto važi i za posmatranje na ekranu, pa slobodno možemo reći da u tim uslovima Canon 7D pruža snimak sa manje šuma na ISO3200, nego što svojevremeni šampion klase, Canon EOS 40D, može da pokaže na ISO1600, što je sjajan rezultat. Kako se fotografije često koriste i za manje formate, u kakve spada i web prikaz, u nastavku možete videti nekoliko high-ISO primera, skaliranih u par nižih rezolucija i obrađenih u Adobe Photoshop-u, pomoću Imagenomic Noiseware filtera:

Canon EF 100mm f/2.8 Macro USM @f/4, ISO 5000, (Imagenomic Noiseware NR): 18MP , 10MP , 6MP i 2MP

Canon EF 100mm f/2.8 Macro USM @f/3.5, ISO 12800, (Imagenomic Noiseware NR): 18MP , 10MP , 6MP i 2MP

Canon EF 100mm f/2.8 Macro USM @f/11, ISO 12800, (Imagenomic Noiseware NR): 18MP , 10MP, 6MP i 2MP