Canon EOS 7D TEST

2. DETALJI, JPEG

Iako JPEG iz aparata slovi za manje bitan format na aparatima ove klase, jedan deo fotografa (a posebno foto-reporteri) će obilato koristiti i JPEG. Ako ni za šta drugo, ono bar u kontrolne svrhe ili onda kada izvlačenje maksimuma nije od posebnog značaja. Procesiranje JPEG-a u aparatu povereno je algoritmu koji sprovodi uniformnu obradu, bez obraćanja posebne pažnje na pojedine delove snimka, što je uobičajeno kod ručnog razvijanja „digitalnog negativa“. Zbog toga će JPEG iz aparata uvek biti kompromis između količine detalja, dinamike i odnosa oštrina/šum, jer će svaki zahvat biti primenjen jednako, bez obzira na sadržaj i parametre kojima je fotografija snimljena..

Test scena je i u ovom slučaju ponovljena, u identičnim uslovima na oba tela, a naredni 100% kropovi ilustruju kvalitet JPEG-a iz aparata u poređenju sa 40D, ali i 550D:

JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade (levo 7D, u sredini 40D, a desno 550D):

U testu 5D Mark II svojevremeno smo mogli videti da JPEG baš nije bio na nivou onoga što nova „petica“ omogućava korišćenjem RAW-a. Pošto je takav zaključak bio jednoglasan širom planete, Canon ovaj put nije situaciju prepustio slučaju. JPEG je na 7D dosta približniji RAW-u, baš kao što smo to mogli da primetimo i kod najnovijeg izdanka ovog senzora – Canona 550D, čiji JPEG je čak i za nijansu bolji od ovog sa 7D. Ovakav epilog je zapravo sasvim logičan. Iako nije pohvalno to što 5D Mark II ne pruža dovoljno ubedljive rezultate u prilog korišćenja u ma kojoj situaciji, na njemu je RAW gotovo jedini potreban format, dok se od 7D, kao aparata okrenutom bitno drugačijem profilu korisnika, očekuje da iz JPEG-a izvuče sam maksimum. Nevezano za kvalitet, dâ se primetiti da postoje izvesne razlike u interpretaciji „Tungsten“ profila za balans bele, između 7D i 550D. Razlike između RAW i JPEG formata „sedmice“, možete videti na sledećim isečcima (levo RAW, desno neobrađeni JPEG, snimljen Standard stilom):

Kada međusobno uporedimo RAW i JPEG rezultate 7D, možemo videti da su odstupanja otprilike slična onome što smo mogli videti u testu 550D. Detalja definitivno ima manje, ali su razlike uočljive isključivo ako snimke posmatrate na 100% uvećanju. Ukoliko ih puštate na štampu ili koristite za web-prikaz, sva je prilika da razliku između RAW-a i JPEG-a nećete moći da uočite, izuzev u slučaju potrebe obradom, gde nije potrebno navoditi prednosti RAW formata. Mnogo uočljivija je razlika u obradi, gde je JPEG očigledno „ispeglaniji“ po pitanju kontrasta i saturacije boja. Nažalost, time je i dobar deo detalja u tamnijim partijama bespovratno izgubljen.

Pošto se jasnoća snimka jednim delom postiže i oštrenjem, pogledaćemo koliki je intezitet i kvalitet oštrenja koje 7D primenjuje na JPEG. Nivoa oštrenja ima sedam, a podrazumevani nivo je treći:

JPEG iz aparata, bez oštrenja

Nivo oštrenja 1

Nivo oštrenja 2

Nivo oštrenja 3 (podrazumevana vrednost za Standard stil)

Nivo oštrenja 4

Nivo oštrenja 5

Nivo oštrenja 6

Nivo oštrenja 7

Dooštravanje može doneti vizuelno prijemčiviji prikaz, ali ne treba preterivati, pošto će agresivno oštrenje u nekom trenutku izazvati pojavu „korone“ – karakteristične zasenčene „senke“ duž svih kontrastnih linija. Podrazumevani nivo (3) je u najvećem broju slučajeva više nego dovoljan nivo oštrenja, bez neželjenih posledica po kvalitet, a bez bojazni može biti pojačan do nivoa 5.