Canon EOS 7D TEST

fotoTEST

Znajući da je Canon 7D praktično sve ono što je 40D svojevremeno trebalo da bude, te da je samo telo tehnički dovedeno do nivoa čak i iznad očekivanja, posebno smo bili znatiželjni da vidimo kako se isti snalazi u poslu kome je primarno namenjen – fotografisanju.

U suštini, iako se tehnički kvalitet fotografije vezuje isključivo za senzor, u praksi je činilaca znatno više. Ako zanemarimo objektiv, kao jedan od najbitnijih faktora u pogledu dostizanja visokog tehničkog nivoa fotografije, ali čiji se uticaj dâ korigovati prostom zamenom, u kreiranju generalnog utiska kvaliteta svog udela ima i procesor, odnosno algoritam kojim se on služi prilikom snimanja, a tu je i svetlomer, čiji je zadatak odavno prevazišao bazičnu potrebu za određivanjem ekspozicije na osnovu ukupne količine upadnog svetla. I reprodukcija boja je jedan od bitnih faktora prilikom donošenja konačne ocene kvaliteta, a sve to ćemo, u nekom obliku, što bližem realnoj upotrebi, pokušati da razjasnimo u ovom poslednjem, praktičnom delu testa.

Kao i do sada, ovaj deo testa je grubo podeljen na dva dela: jedan studijski (ili „laboratorijski“), koji kombinuje skoro idealne uslove i odličnu optiku, kako bi dometi aparata došli do izražaja, a drugi u realnim uslovima, sa akcentom na raznovrsnost motiva i fotografskih disciplina. Sa telom poput 7D, poslednja stavka je od najvećeg značaja, jer je to višenamensko telo, sa težištem na strani sportske, akcione ili generalno – reporterske fotografije, ali čiji se vlasnici neće libiti da ga upotrebe i u turističke ili druge komercijalne svrhe.

RAW format i ovaj put ostaje najbitniji za sumiranje konačnih utisaka. Što zbog činjenice da će ovaj aparat uglavnom biti korišćen na taj način, što zbog nemogućnosti aparata da se prilagodi konkretnoj situaciji prilikom interne konverzije RAW-a u konačni JPEG. To naravno ne znači da ćemo JPEG zanemariti, jer ni baza onih koji su prinuđeni da ga koriste, nije zanemarljiva.

1. DETALJI, RAW

Kao što smo rekli u uvodnom delu ovog poglavlja, RAW će, kao primarni format korišćenja tela ove klase, biti obrađen sa nešto više pažnje, jer – upravo je taj format merilo mogućnosti aparata. Uticaj optike je teško zanemariti, ali ako pođemo od pretpostavke da optički kvaliteti Canona EF 50mm f/1.4 USM, popularnog „normalca“ pružaju gotovo referentne rezultate, možemo sa izvesnom dozom sigurnosti reći da je rezultat koji ćete u nastavku videti, vrlo blizak svakodnevnom maksimumu koji ovaj aparat može da pruži, barem do pojave nekih novijih i superiornijih objektiva.

Od ranije poznata studijska scena poslužiće i ovaj put, a poređenje ćemo izvršiti sa jednim od najpopularnijih aparata poslednjih godina, EOS-om 40D, čiji se vlasnici smatraju glavnom ciljnom grupom „sedmice“. Hronološki gledano, logičniji izbor bi bio 50D, ali kako je njegov prijem na tržištu bio u najmanju ruku mlak, šansu smo pružili aparatu čiji je prijem bio vrlo blizu najboljeg što jedan proizvođač može očekivati.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a snimke u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod same fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: EOS 7D i EOS 40D

100% kropovi sa oba tela, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, standardno oštrenje (levo 7D, desno 40D):

Kao što je i očekivano, Canon 7D je pobednik u ovom sučeljavanju, što nije čudno imajući u vidu čak 80% veću rezoluciju. Ipak, ne treba se prevariti u pogledu ove prednosti, jer je linearna razlika (gledano u odnosu na H/V rezoluciju 40D) mnogo manja i iznosi ~33%, što je mnogo bliže poboljšanju kakvo možemo videti na isečcima iznad. Ono se može videti, ali uz pažljivije zagledanje. Jedan razlog su definitivno uslovi (nekad će razlike biti nevidljive, a nekad i mnogo jasnije nego na priloženim isečcima), a drugi je najverovatnije optika, koja će morati da sačeka unapređenje kako bismo mogli da vidimo sve benefite senzora visoke rezolucije. Ono što je interesantno je činjenica da utisak nije ni najmanje narušen mekoćom na 100% uvećanju, koja se može javiti kao rezultat pojačanog „pritiska“ koji senzor vrši na optičku konstrukciju objektiva. Rekli bismo da 7D oštrinom na 100% uopšte ne zaostaje za 40D, premda su ovo kontrolisani uslovi koji nisu uvek reprezent svakodnevnog korišćenja.

Komparacija bi bila znatno lakša kada bismo mogli da rezoluciju jednog, dovedemo na rezoluciju drugog. To ćemo i učiniti. Najpre da pogledamo kako se ekstrapolirani (uvećani) snimak sa 40D, nosi sa nativnih 18 MP „sedmice“:

Možete videti da se u ovom slučaju prednost čak i pojačava, odnosno – utisak koji rezultat ostavlja na posmatrača. „Rastezanje“ 10.1 MP snimka sa 40D, na nivo od 18 MP ne donosi ništa osim gomile ekstrapoliranih piksela, a spoznaja detalja je čak i otežana zbog zamućenja koje ekstrapolacija unosi. Da vidimo kakva je situacija kada se 7D oproba u rezoluciji starijeg 40D, kada 18 MP interpoliramo (smanjimo) na 10.1 MP:

Sada je prednost 7D slabije uočljiva, ali i dalje postoji. Ovaj zahvat se može smatrati i nerazumnim, obzirom da senzor visoke rezolucije onda gubi poentu. Bez obzira na to, pitanje interpolacije na nižu rezoluciju nije samo teoretska pozicija, već i realan način upotrebe za fotografe koji svoje radove objavljuju u elektronskim, ali i štampanim publikacijama, gde uglavnom ne postoji preterana glad za visokom rezolucijom. Međutim, iako bismo u tom slučaju mogli konstatovati da „7D nije neophodan nekome ko izrađuje fotografije niske rezolucije“, u realnosti je bitno pokazati da se prelaskom sa 40D na 7D apsolutno ništa ne gubi, što se po internet diskusijama već mesecima provlači kao jedno od mišljenja.

Publika je u poslednje vreme posebno zaintrigirana razlikama između senzora 7D i 550D, pošto zvanično i dalje nema nikakvih informacija da li se radi o istom ili unapređenom senzoru. Uporedićemo ih na isti način:

Ako je ikakvih sumnji i bilo, sada ih više ne treba biti – RAW poređenje nedvosmisleno pokazuje da je u pitanju isti senzor što, obzirom na cenu 550-ice, može biti samo plus za manji aparat, ali ne i minus za 7D, jer je veći aparat i dalje u ogromnoj prednosti kada su ergonomija i mogućnosti u pitanju. Iako je ovakav zaključak možda trebalo izvesti još u testu 550D, mislimo da ni sada nije kasno, te da je 550D i po ovom pitanju opravdao nadimak „mini-7D“.

Pošto studijski rad nije jedina merodavna primena DSLR aparata, u sledećem primeru ćemo videti kako se 7D nosi sa detaljima na terenu, opet u kombinaciji sa Canon EF 50mm f/1.4 USM objektivom. Test kadar možete videti na sledećoj slici, a neposredno ispod njega i par 100% isečaka:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW konvertovan u JPEG

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno „default“ JPEG iz aparata):

Opravdanost visoke rezolucije 7D je od samog početka bila osporavana. Posebno kada znamo kakvu je tržišnu golgotu doživeo EOS 50D. Međutim, ako je do sada i bilo „nevernih Toma“, prikazani rezultati bi ih konačno trebali ubediti da korisnici itekako mogu profitirati od senzora veće rezolucije. Možda još uvek ne u rangu naznačenih 33%, ali se poboljšanja svakako vide i, kada posmatramo konačnu ocenu, definitivno pružaju više „mesa“ iz kojeg je moguće isecati kadrove po želji, a da oni i nakon toga zadrže pristojnu rezoluciju za štampu ili (što je stokerima bitno) prodaju.