Canon EOS 7D TEST

8. AF SISTEM

Za razliku od slučaja sa 5D Mark II ili 550D, Canon 7D kao punokrvni „low-budget“ reporterski aparat, zaslužuje AF test, bitno detaljniji od provizornog testiranja kakvo smo sproveli na pomenutim aparatima. Jer, 7D je, u ovom smislu, sve što pomenuta dva aparata nisu – okrenut je akcionoj, sportskoj, reporterskoj fotografiji, gde se svaka situacija stvara maltene iznenada, gde prostora za greške nekad ima više, nekad manje, a nekad ni malo. U takvim okolnostima, koje često kombinuju rovovsku borbu sa vanserijski lošim uslovima, imati AF koji je tačan i pouzdan, može značiti razliku između „imati“ i „nemati“ fotografiju.

Sa 7D je ovaj test utoliko zanimljiviji što je u pitanju premijera novog AF sistema, delom baziranog na AF-u serije EOS-1, kojoj je akciona fotografija primarna namena. Sa 7D, kao relativno jeftinim aparatom ovog ranga, možete sebi da dopustite mnogo više akcije nego ikada do sada na nekom jeftinijem Canonu. Nebitno da li pričamo o komercijalnom angažovanju na nekoj sportskoj priredbi, poseti nekom događaju ili „lovu“ na životinje u prirodi. Sve ove discipline ne zahtevaju nužno AF ove klase, ali ga svakako mogu iskoristiti, te ćemo se potruditi da makar delimično dočaramo njegov kvalitet.

Kako u svakodnevnim situacijama koje uključuju korišćenje pojedinačnog fokusiranja jednom izabranom tačkom nismo imali problema, test ćemo pre svega okrenuti ka alternativnim AF modovima, koji se najčešće koriste na aparatima ove klase. AI Servo je primaran, a kako radi u realnim uslovima, možete videti na sledećim primerima:

AI-Servo, objektiv: Canon EF-70-200mm f/4L USM @200mm f/4

AI-Servo, objektiv: Canon EF-70-300mm f/4-5.6 IS USM @300mm f/5.6

AI-Servo, objektiv: Canon EF-70-200mm f/4L USM @200mm f/4 @70mm f/6.3

Bitno je ne smetnuti sa uma, da osim aparata, dobar deo zasluga ovakve tačnosti pripada i objektivima. Kako jedno bez drugog ne ide, moćni AF sistem „sedmice“ neće adekvatno ispratiti zahtevnu scenu, ukoliko ga sputava objektiv sporog AF-a. Primera radi, makro objektivi, kao objektivi specifične namene i optičke konstrukcije, potpuno su nepodesni za bilo kakvu vrstu fotografije koja uključuje česte promene fokusne distance. Da bi se AF mogao pokazati u pravom svetlu, neki uslovi moraju biti ispunjeni, a neki su poželjni, ali ne i neohodni. Pre svih, objektivi sa USM motorom u „ring“ izvedbi karakteristični su po vrlo brzom AF-u, a stabilizacija može biti dodatni plus, kao i fiksna blenda. Stabilizacija je posebno bitna pri većim žižnim daljinama, kada pomaže u održavanju fokusne tačke na željenom cilju, bez prevelikih amplituda koje, posebno u AI servo modu, mogu značajno pokvariti performanse ako fotograf nema mirnu ruku. Takođe, pravilan odabir odgovarajućeg AF moda može biti ključni faktor u dobijanju tačno fokusiranih fotografija. Primera radi, ukoliko za cilj, koji je nedovoljno veliki i čiji su pokreti ponekad neočekivani, izaberete jednu tačku u AI-Servo modu, a pritom koristite tele-objektiv bez stabilizacije, postoje šanse da ćete, u uslovima poput onih koji su vladali na snimanju ove scene, dobiti promašaj:

Promašen fokus usled ljudskog faktora (loš odabir AF tačke) i nedostatka stabilizacije

Razlog za ovo je AF tačka, čija površina značajno prevazilazi veličinu fokusiranog objekta, a u kombinaciji sa lošim vremenom i vetrom postaje bitan faktor remećenja ravnoteže objektiva bez stabilizacije (ovde smo koristili Canon EF 70-200mm f/4L USM) i samim tim – ne pruža dovoljno prostora za pravilnu ocenu daljine. Ukoliko se odlučite za adekvatniji način fokusiranja, Spot AF na bolje pozicioniranoj tački, možete se nadati gotovo nepogrešivim hitcima, čak i sa krajnje nepodnošljivim vremenskim uslovima (jak pljusak i vetar pokraj reke):

Savršeno pogođen fokus u AI-Servo modu, zaključanom na jednoj tački povećane preciznosti (SpotAF)

– korišćeni objektiv CanonEF 70-200mm f/4L USM

Kada je cilj jednoličnog izgleda, dodatnu podršku izabranoj tački mogu pružiti pomoćne, kao što to funkcioniše u AF Expansion modu. AF Expansion koristi jednu centralnu i četiri pomoćne tačke radi određivanja distance, onda kada centralna ne pruža dovoljno kontrasta ili postoji ometajući faktor, kao na sledećem primeru:

Po jakom pljusku: AI-Servo u kombinaciji sa AFexpansion načinom fokusiranja – korišćen je Canon EF 70-200mm f/4L USM

Već smo pomenuli da aparat raspolaže mogućnošću prilagođavanja brzine servo praćenja, koje balansira između oštrije reakcije na promenu distance i tačnosti. Što su uslovi bolji (pre svega vremenski, ali i tehnički, poput stabilisanog objektiva velike svetlosne moći i preciznog kadriranja), AI servo možete maksimalno ubrzati, bez preterane bojazni da će vas izneveriti, čak i kada se cilj približava brzinom od blizu 200 km/h:

AI-Servo u kombinaciji sa ZoneAF načinom fokusiranja;

Korišćeni objektiv – Canon EF 70-200mm f/4L USM @200mm f/4

Istovremeno, podešavanje brzine reakcije utiče i na kvalitet predikcije fokusne ravni, što može biti korisno u situacijama poput sledeće:

Serija od 11 snimaka u rafalu, u kombinaciji sa AI-servo modom fokusiranja i,

ne baš šampionom brzinskog AF-a, – EF 100mm f/2.8 Macro USM objektivom

Iako je na putanji fokusa bilo više prepreka, a bili su ispunjeni skoro svi uslovi za neuspele snimke (nepodesan objektiv, mala brzina zavesice...), AF sistem se nije zbunio i pravilno je ocenio prioritet, zadržavši fokusnu ravan na meti, bez obraćanja pažnje na prepreke koje su se isprečile između dva snimka u rafalu. Poseban je izazov pokušaj „paninga“, horizontalnog praćenja cilja, kada treba ukombinovati vrlo dugu ekspoziciju sa tačnim kadriranjem i odgovarajućom reakcijom AF sistema setovanog na AFExpansion:

AI-Servo i AFExpansion način fokusiranja, Canon EF 70-200mm f/4L USM

Ili isto to, ali u drugačijim, krajnje nepovoljnim uslovima (bela jednolična površina koja ume da zbuni AF sistem):

Ne dâ se zbuniti: AI-Servo i AFExpansion način fokusiranja jednolične površine;

opet smo koristili Canon EF 70-200mm f/4L USM

Naravno, sve ove situacije neizbežno moraju biti ispraćene određenim procentom omašenog fokusa, što je zasluga netačne ili neblagovremene reakcije AI servo moda, ljudskog faktora, ali i neodgovarajućih uslova (u ovom slučaju – nestabilisanog tele-objektiva i nekorišćenja monopoda). Procenat neuspešnih je teško proceniti, budući da je testiranje sprovedeno u više različitih prilika, mada se sa sigurnošću može tvrditi da Canon 7D važi za vrlo pouzdanog partnera, te da je procenat neuspešnih snimaka vrlo mali. Posebno ukoliko mu pružite adekvatne tehničke preduslove. Ukoliko najteže uslove iskombinujete sa brzim rafalom, gotovo da bez dileme možete biti sigurni da će dobar deo snimaka biti tačno fokusiran, što je za svaku pohvalu. Najveći oponent dobrom fokusu je automatski AF na svim tačkama, koji pokušava da „razmišlja“, čineći fotografu „medveđu uslugu“ i mašeći fokus na gotovo 30% snimaka. Problem sa ovim načinom fokusiranja je čisto konceptualne prirode. Dok AI focus sa jednom zaključanom tačkom nastavlja da prati cilj ukoliko registruje promenu distance, automatski fokus na svim tačkama radi dosta drugačije, ocenjuje najbliži cilj i pokušava da održi fokusnu distancu na njemu. Pravi recept za neuspeh, ali – ovaj način fokusiranja je i tako ostao reda radi, kao i na svim drugim aparatima, nego što stvarno može biti koristan. Otud i adekvatna „upotrebljivost“.

Zaključak vezan za AF ne može biti povoljniji: na opšte zadovoljstvo pripadnika Canon tabora, koji su potajno oduvek želeli sistem autofokusa poput onog kojim se diči konkurentski D300(s), Canon je konačno prevazišao interne kočnice i svojim korisnicima po prvi put pružio napredni AF, van klase najskupljih high-end tela. Možda bi se moglo reći da neke sitnice zahtevaju dodatno peglanje, ali je bitno da je stvar maknuta sa mrtve tačke, pogotovo što je AF nekih aparata već generacijama prisutan u neizmenjenom obliku. Bilo je i vreme.