Canon EOS 7D TEST

5. RAW, mRAW, sRAW...

Kontinuirani rast rezolucije tokom godina, osim benefita donosi i neke negativne osobine. Jedna od njih je i prevelika glad za prostorom, koja od kartica nekada respektabilnog kapaciteta, od 4 ili 8GB, pravi tek prosečne kartice. Jedno od rešenja, ukoliko se možete zadovoljiti nižom rezolucijom, može biti i neka od nižih RAW rezolucija. Osim uštede na kapacitetu memorijskih kartica, RAW fajlovi niže rezolucije teoretski obezbeđuju i manju količinu šuma, koji se gubi usled interpolacije na nižu rezoluciju. Naravno, gubitak se nikako ne odnosi samo na šum, već i na detalje, a u kojoj meri, možemo videti na sledećim primerima:

100% kropovi, konvertovani u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade. S leva na desno, RAW (18 MP), mRAW (10.1 MP) i sRAW (4.5 MP):

Sudeći po priloženim isečcima, praksa se ovde sasvim poklapa sa teorijom. Manji fajlovi niže rezolucije daju nesumnjivo manje detalja i ne pokazuju Canon 7D u pravom svetlu, ali – u slučaju da vam toliko megapiksela zaista nije neophodno, te da aparat u nekoj prilici morate koristiti isključivo na najvišim ISO vrednostima, prednost neke od nižih rezolucija je evidentna. Posebno zanimljiva je mRAW rezolucija, koja se u piksel poklapa sa rezolucijom poslednjeg omiljenog dvocifrenog Canon tela – 40D. Kao i u slučaju redukcije šuma, ukoliko vam prostora ne manjka i imate vremena za samostalnu obradu, zasigurno bolje rezultate možete postići ručnom obradom, prilagođenom konkretnoj situaciji, mada to svakako ne znači da opcija snimanja u nižoj rezoluciji nije korisna.