Canon EOS 7D TEST

9. VIDEO

Na praktični deo video testa ćemo primeniti sličan recept kao i za fotografiju, mada u nešto rudimentarnijem obliku, budući da ipak testiramo foto-aparat. Kao i u slučaju Canona EOS 550D, test je podeljen na dva segmenta, jedan koji prikazuje studijsku test scenu sa različitim parametrima snimanja, a drugi koji pokazuje šta se od 7D može očekivati u nekim klasičnim uslovima snimanja.

I ovaj put smo koristili referentni test objektiv – Canon EF 50mm f/1.4 USM. Najpre, da vidimo kako klasična test scena izgleda kada je snimljena maksimalnim kvalitetom, u fullHD rezoluciji, 1920x1080 i 25fps (klik na sličicu za download; veličina po fajlu ~30MB):

Glavna prednost APS-C senzora u odnosu na onaj u konvencionalnim kamerama, vidi se već prilikom prvog snimanja u uslovima lošeg osvetljenja – dinamički raspon, kontrast, detalji, znatno su manje degradirani zbog odličnih ISO performansi. Uslovno rečeno „loši“ rezultati i obilje šuma se može primetiti jedino kada se aparat odluči na najvišu ISO vrednost (u AutoISO modu) ili je sami izaberete, u uslovima kada na sceni preovlađuju izrazito tamni tonovi.

Svakodnevni primeri pružaju bolji dojam kvaliteta, a jedan takav možete videti na sledećem linku:

Kvalitet snimka će vas, bez dileme, ubediti u napredak koji su DSLR-ovi pokazali na ovom polju. Kontrola DOF-a, dinamika, reprodukcija boja, a posebno performanse u lošim svetlosnim uslovima, same po sebi preporučuju ovaj aparat ispred neke klasične kamere.

Sve to – da nije glavnog kamena spoticanja – loše ergonomije, koja značajno zaostaje čak i u odnosu na klasične amaterske kamere (profesionalne da i ne pominjemo). Premda su tela ove klase izrađena kvalitetno, lepo leže u ruci i kontrole su im nadohvat ruke, oblik je ipak nepodesan za video snimanje, a pogotovo što je ono dostupno jedino u režimu „živog prikaza“, što je i tehnički jedini mogući način (barem do eventualne pojave nekakvih hibridnih tražila). To implicira držanje aparata u nivou očiju, ali na izvesnoj udaljenosti, zbog čega su stativ ili namenski „steady-cam“ skoro obavezan deo opreme. Operacije poput zumiranja, fokusiranja i promene raznih drugih parametara, takođe su otežane. Sve pobrojano može anulirati prednosti visokokvalitetnog senzora APS-C formata, a ukoliko ste planirali da ozbiljno „zagrizete“ u video vode sa DSLR-om, spremnost na investicije u dodatne namenske rekvizite bukvalno može značiti razliku između savršenog i potpuno neupotrebljivog.

I nedostatak (upotrebljivog) AF-a je ozbiljan problem za većinu amaterskih namena, ali treba znati da loše performanse CDAF-a u video modu nisu nametnute s namerom, već iz tehničkih razloga, uslovljenih veličinom senzora i dubinskom oštrinom koju isti donosi, koji skupa vrlo nepovoljno utiču na performanse CDAF-a. Iz tih razloga, preporuka iz Canona je da se unapred zadata meta fokusira pre započinjanja snimanja, što je u uslovima kada nema žurbe, sasvim upotrebljiva tehnika rada.

Na kraju, video ovog aparata vas sigurno neće razočarati.. Ako izuzmemo početne frustracije, koje način kontrole snimanja izaziva kod prosečnog amatera, nagrada u vidu vanserijskog snimka koji pleni svojom dinamikom i kvalitetom reprodukcije, prosto nema konkurenciju u video-opremi sličnog (pa i znatno višeg) cenovnog ranga. Da je potrebno pomučiti se – jeste. Ali to na kraju biva nagrađeno rezultatom koji će malo koga ostaviti ravnodušnim. S druge strane, ako niste spremni na žrtvu, a video upotrebu ste planirali za turističke svrhe, što pre zaboravite, to bolje. I za ruke i za budžet.

Izbor je za profesionalce mnogo jednostavniji. Već početno ulaganje je značajno niže u odnosu na namenske kamere sličnog kvalitativnog kalibra, a specijalizovana oprema za eliminisanje pomenutih ergonomskih problema je takođe dostupna. Uz malo (ili malo više?) volje, vrhunski video je konačno na dohvat ruke.