Canon EOS 7D TEST

10. KIT OBJEKTIVI

DSLR, kao deo sistema koji se neprekidno može proširivati, nije vezan za jedan ili dva objektiva, pa bi bilo nerazumno njegove performanse vezivati za performanse kit objektiva. S toga, kako ovaj test ne pretenduje da bude test kit objektiva, nećemo se previše baviti detaljima, posebno što optički (ne)kvaliteti jednog objektiva neće biti u istoj meri reflektovani na svim telima. Pošto se i Canon 7D nudi u kompletu sa nekoliko kit objektiva, od kojih su posebno zanimljivi novi EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM i EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS, stavili smo ih na test na osnovu kojeg ćete moći da zaključite da li vas optički kvaliteti ovih objektiva zadovoljavaju, te da li se isplati investirati u kit paket sa nekim od njih, imajući u vidu da je to bitno jeftiniji način nabavke.

Test scena nije studijska, jer je u studiju teško isprovocirati optičke anomalije objektiva. Pogovo onih koji se često koriste sa fokusom na beskonačno, kakvi su i pomenuti kit objektivi. S toga, poznata scena hrama će poslužiti i ovaj put:

Primeri za download u punoj rezoluciji, JPEG

Canon EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS

Za upoznavanje sa optičkim kvalitetima nekog objektiva uglavnom nije dovoljno pogledati rezultate dobijene na svega par snimaka, pošto se utisci značajno mogu razlikovati u zavisnosti od uslova u kojima su objektivi korišćeni, lokacije, a posebno aparata. Kako bismo mogli sažetije da iznesemo ono što čini konačne utiske o ovim objektivima, obratićemo pažnju na ono po čemu se oni ističu.

Najširi kraj je, po nekom pravilu, najslabija tačka kit objektiva. Pošto je na širem kraju u prednosti za čitava 3 milimetra (sa ekvivalentnih 24mm), posebno je intrigantan skuplji EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM. Na širem kraju je za slabije objektive karakteristično formiranje hromatskih aberacija (engl. chromatic aberrations), pojave koja nastaje usled nepovoljne disperzije svetlosti ka uglovima senzora. Hromatske aberacije, osim što kvare vizuelni utisak, nepovoljno utiču i na dojam oštrine, koja njihovim prisustvom delimično opada. Na najširem kraju raspona, ni jedan od testiranih objektiva nije imun na ovu pojavu:

...ali se može primetiti da je skuplji objektiv prosto oduvao 18-135 IS, obzirom da aberacija ima samo u tragovima, iako u JPEG formatu hromatske aberacije na Canon aparatima ostaju netaknute. U svakom slučaju, ovo je ekstreman primer, prikazan na 100% uvećanju. Prisustvo CA neće uvek biti vidljivo i njihova pojava je karakteristična naročito na perifernim delovima snimka i uglavnom provocirana na scenama jačeg kontrasta. Rezultati oba objektiva mogu biti „popravljeni“ naknadnom korekcijom u postprocesu, obradom RAW formata, što iz sveg srca preporučujemo:

Uporedićemo ih na istim (i sličnim) žižnim daljinama, na par karakterističnih otvora blende, koristeći isečke dobijene automatskim razvijanjem RAW snimka u Canon Digital Photo Professional softveru, oštrenjem na nivo 5. Širom otvorene blende, na f/3.5, 15-85 se jasno izdvaja kvalitetom, što je bilo i očekivano:

Nije doduše bilo očekivano da će 15-85 biti toliko bolji širom otvoren (ovo važi generalno, a ne samo u konkretnom poređenju) i na najmanjoj žiži. Privrtanjem blende već na f/4-4.5, oštrina i kontrast se primetno pojačavaju kod 18-135 IS, dok 15-85 ostaje na istom, odličnom nivou:

...a na f/5.6, u centru kadra, 18-135 već počinje da hvata korak sa skupljim kit objektivom, iako je i dalje nešto slabiji:

...što se, na žalost, ne bi moglo reći i za periferne delove snimka:

...gde se vidi da 15-85 IS nije izuzetan samo u smislu oštrine, već i kontrasta, a posebno reprodukcije boja, koja je izuzetna. Geometrijska izobličenja su takođe umerenija na 15-85 i to čak i na najširem kraju, gde je u prednosti za čitavih 3mm, što je značajna razlika. f/5.6 je otprilike i tzv. „sweet-spot“ za oba objektiva, jer tada pokazuju najbolje rezultate. Privrtanjem blende na f/8 se, s toga, ne dobija na oštrini, pa nema potrebe insistirati na manjem otvoru, ukoliko za tim ne postoji potreba (veća dubinska oštrina, tj. „DOF“). Optički kvaliteti jeftinijeg 18-135 počinju da rastu sa porastom žižne daljine. Na 24mm 15-85 i dalje (očekivano) pokazuje bolji kontrast i verniju reprodukciju boja, a oštrina je i dalje veoma dobra (mada ni 18-135 nije ni najmanje loš):

Veća razlika se vidi na perifernim delovima kadra, gde 15-85 (opet) pokazuje bolje rezultate, što i nije neočekivano, uzimajući u obzir gotovo dvostruko višu cenu. Daljim povećanjem žiže, na 35mm, u potpunosti nestaje problem slabije periferne oštrine, a i ona u centru skoro da briše razlike između ova dva objektiva:

Isto se može konstatovati i za 50mm – oba objektiva već prestaju da prave razliku među blendama, te je potpuno svejedno koliko su otvoreni:

Ista priča se ponavlja i na 70mm:

Ali i na, za 15-85 maksimalnih, 85mm:

Ako uporedite ove priložene isečke, kao i EXIF podatke snimaka u punoj rezoluciji, možete primetiti isto što smo u prethodnom testu (550D) konstatovali za 18-135 IS, a to je postojanje izvesnih odstupanja u žižnim daljinama, kao rezultata nedovoljno preciznog baždarenja skale na objektivima. No, da se vratimo na dalje testiranje - poslednji primer je rezervisan samo za duži kit objektiv, na maksimalnih 135mm:

Moglo bi se reći da je najdužih 135mm „sweet-spot“ jeftinijeg kit objektiva, što će posebno obradovati one koji često koriste tele-opseg. Na žalost, gornji rezultati će biti rezervisani isključivo za korisnike okrenute RAW formatu, pošto je razlika nešto veća u korist 15-85, kada se koristi JPEG iz aparata. Razlog tome je vidljivo prisustvo hromatskih aberacija kod 18-135 IS i to posebno na periferiji kadra, i to na svim žižnim daljinama do nekih 35mm, što možete videti i u prilozima, linkovanim na početku ovog poglavlja.

Jedna od negativnih strana visoke rezolucije može biti difrakcija na malim otvorima blende, odnosno – pad oštrine usled projekcije svetlosnih zraka pod oštrim uglom u odnosu na ravan senzora. Ona u teoriji počinje da se javlja privrtanjem blende već na f/11, a u realnim uslovima, njen jači uticaj možemo je uočiti tek na f/16:

Primer pada oštrine usled difrakcije na blendi f/16

Većini prosečnih korisnika difrakcija neće predstavljati problem ni na f/16, osim ako se ne insistira na 100% uvećanju. U svakom slučaju, osim ukoliko iz nekog razloga imate potrebu za najmanjim otvorima blende, korišćenje u rasponu od f/5.6 do f/8 bi bio neki optimum, kojim se izvlače najbolje performanse, uz najčešće dovoljnu dubinsku oštrinu.

Da ne ostane sve samo na monotonim test scenama, sledeći primeri (više informativnog karaktera) vam makar površno mogu dočarati mogućnosti dva pomenuta objektiva, ali i slabosti u pojedinim kritičnim momentima:

Nekoliko primera sa Canon EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM (klik za fotografiju u punoj rezoluciji)

Nekoliko primera sa Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS (klik za fotografiju u punoj rezoluciji)

Nije potrebno biti posebno mudar i konstatovati ono što je tako očigledno i na priloženim test primerima. EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM je po svim parametrima optički superiorniji objektiv. Gledano po ukupnoj upotrebljivosti, slobodno možemo reći da je 15-85 IS zauzeo poziciju najpoželjnijeg standardnog zuma za krop senzore, u okviru Canon brenda, zahvaljujući i optičkim, ali i mehaničkim kvalitetima. Za razliku od uobičajene pojave gde oštrina koju proizvode kit objektivi raste sa porastom žiže, kod 15-85 je situacija optički pristojna već na najširih 15mm i već na maksimalnom otvoru blende, što je retkost, posebno u ovom segmentu. Hromatske aberacije su dobro kontrolisane i lako se uklanjaju u postprocesu, a može se primetiti nešto jače vinjetiranje na najširem kraju i najvećem otvoru blende. Reprodukcija boja i kontrast su u rangu ostalih vrhunskih EF-S objektiva, koje često nazivaju „hidden-L“, zbog karakterističnih boja, po kojima su „L“ objektivi poznati. Bez obzira što se na reprodukciju boja sve više gleda kao na tek-korak manje u obradi, odlična polazna osnova se teško da nadoknaditi ukoliko objektiv ne pruža dobar kontrast i kolorit. Za najveći broj potencijalnih vlasnika EOS-a 7D, EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM predstavlja optimalan izbor, iako ne i jeftin. U kombinaciji sa telom je znatno povoljniji, a optički kvaliteti ga svrstavaju u vrlo poželjne objektive za svakodnevnu amatersku upotrebu, bilo da su u pitanju putovanja ili šetnja gradom. U kontrolisanim uslovima, a posebno ukoliko ste okrenuti RAW formatu, od njega možete očekivati i više.

EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS, poznanik iz testa 550D, potpuno istovetno se snašao i na 7D. Zadatak mu je u ovoj konkureciji (za razliku od poređenja sa EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS) bio mnogo teži, ali je opravdao svoju cenu i još jednom se pokazao kao validan izbor u slučaju da tragate za dužim rasponcem, namenjenom svakodnevnoj šetnji, a obrada snimaka vam nije strana. Veći raspon žižnih daljina pokazuje izvesne slabosti u odnosu na skuplji 15-85, a uporedno testiranje je pokazalo skoro konstantan zaostatak u odnosu na jači kit sve do 50mm, kada se 18-135mm IS ravnopravno drži i nastavlja da briljira do maksimalnih 135mm. Na žalost, zbog slabe oštrine i prisustva hromatskih aberacija na najširih 18mm, 18-135 nije baš poželjan izbor za fotografisanje arhitekture ili pejzaža, premda se ne može reći da je apsolutno neupotrebljiv u te svrhe. Već na 24mm daje bolje rezultate, koji konstatno rastu do 35-40mm. Kako se žiža približava maksimumu, EF-S 18-135mm postaje odličan i, gledajući samo cenu, teško bismo mogli pretpostaviti da će dati takav rezultat. Zbog toga će ga posebno ceniti ljubitelji tele-područja i close-up fotografije, gde je ovaj objektiv najjači i ne bi se postideo ni mnogo skupljih stakala. Ne bez kompromisa, ali sa dobro kontrolisanim anomalijama, čiji se uticaj u najvećem delu može eliminisati u postprocesu, ovaj objektiv zaslužuje preporuke za sve one kojima treba dobar raspon, a nisu spremni na kupovinu boljeg i dvostruko skupljeg EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM.