Nikon D7200, Test

DETALJI, JPEG

Ako RAW možemo smatrati dominantnim formatom u procesu snimanja fotografija, JPEG svakako važi za primarni kada su u pitanju izlaz i distribucija fotografija. Zbog toga, kada je potrebno imati snimke „za odmah“ ili kada namena ne opravdava upotrebu RAW formata (a time i njegovu obradu), kvalitet JPEG-a koji aparat može da isporuči, može biti vrlo visoko na lestvici bitnih osobina.

Zato ćemo u ovom delu testa pogledati šta se od Nikona D7200 može očekivati kada je JPEG u pitanju. U prethodnom bloku smo konstatovali da je JPEG novog aparata više nego zadovoljavajući, ali ćemo ipak detaljnije zaviriti u njegov potencijal. Test scena je istovetna, a snimci su napravljeni istovremeno kada i RAW:

Snimci u punoj rezoluciji: D7200, D7100, 7D mark II

Opet ćemo uporediti učinke oba tela. JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:

JPEG isečci potvrđuju sličan međusobni odnos aparata, ali sa očiglednom prednošću D7200 i vrlo neuverljivim detaljima na ostala dva aparata! Već iz ovog poređenja je jasno da je JPEG algoritam značajno napredovao na D7200, ali ćemo mi to još jednom proveriti, ovaj put poredeći isečke nastale u studijskim uslovima:

U kontrolisanim uslovima se razlike malo lakše uočavaju. Od oštrine, preko mikrokontrasta, finih tekstura i detalja u tamnim partijama, RAW je bolji. Međutim, zaostatak JPEG-a je mnogo manji nego što je to ranije bio, a pogotovo nego što je bio na prethodniku. Ne sviđa nam se to što JPEG opet potencira delimično desaturisane tamnije partije, verovatno u cilju efikasnije borbe sa šumom. Sve u svemu, JPEG za primer!
 
Prividno veća detaljnost JPEG-a. može se postići pojačanim oštrenjem u aparatu. Kada se radi o ovom tipu interne obrade, najbolji recept je držati se neke sredine. Ukoliko korisnik ima potrebu za jačim oštrenjem, bilo da je u pitanju nadoknada optičkih vrednosti jeftinijeg objektiva ili želja za isticanjem detalja, DSLR aparati obavezno nude mogućnost podešavanja internog oštrenja. Kod Nikon aparata, oštrenje je dostupno u devet koraka, a moguće je i isključiti ga. Podrazumevani nivo je treći (nekada je bio četvrti!), a kakav je krajnji efekat svake vrednosti, može se videti na sledećim isečcima:

Kao što možemo videti, Nikon D7200 ostvaruje pristojnu oštrinu JPEG-a već na drugom (a čak bismo se usudili reći i na prvom!) koraku, pa ju je moguće i oslabiti, bez da se izgubi na krajnjem kvalitetu. Povećanje se bez ozbiljnih posledica može vršiti do nivoa 5, ali nakon njega treba biti obazriv, jer preterano oštrenje fotografije može imati i svoje negativne implikacije. Prva, i najočiglednija, je pojava korone (svetlih senki na obodima različito obojenih površina; najizraženija je na poslednjem stepenu oštrenja), dok je druga čak i potencijalno nezgodnija, jer se tiče pojačanja izraženosti šuma. Zato, ukoliko imate potrebu da fotografije oštrite već u aparatu, dobro je prilagoditi ga konkretnom objektivu i konkretnoj situaciji, kako bi sve negativne strane bile svedene na minimum. Ukoliko se koristi RAW+JPEG zapis, oštrenje koje se primenjuje na JPEG nema nikakvih uticaja na RAW, pa se setovanjima u aparatu može pristupiti sa više slobode, bez bojazni da će snimci biti trajno upropašteni.