Nikon D7200, Test

SOFTVER

Uobičajeni sistem menija je i dalje tu, ali je sada ubačena još jedna sekcija, pa ih ukupno ima šest: Playback, Photo Shooting, Movie Shooting, Custom Setting i Setup, kako se može videti i sa sledećih ilustracija: 

Pregled osnovnih stranica menija: grupe Playback, Photo Shooting, Movie Shooting, Custom Setting, Setup i Retouch

KVALITET SNIMANJA

Snimci mogu biti upisivani u JPEG ili RAW formatu, kao i kombinovano RAW+JPEG. Definisanje kvaliteta snimaka je moguće nezavisno za RAW i JPEG formate. Kvalitet RAW snimka (inače, Nikon NEF verzije) je moguć u dva pravca. Jednim se definiše „dubina“ kolornog prostora, a ona može biti 12-bitna ili 14-bitna, dok se drugom određuje nivo kompresije. Nikon D7200 pruža mogućnost RAW zapisa u tzv. lossless compressed i compressed kvalitetu. Lossless compressed, iako komprimovan, isporučuje snimak bez ikakvih gubitaka u kvalitetu, budući da je korišćen reverzibilni algoritam kompresije. Rezultujući fajl je na taj način smanjen za oko 30% (u odnosu na materijal sa senzora), a kvalitet je očuvan. Druga varijanta kompresije ne uključuje reverzibilan algoritam, tako da je mali delić kvaliteta nepovratno izgubljen, ali uz 40-55% manji rezultujući fajl. Na žalost, za razliku od D810, koji je doneo Small RAW, D7200 raspolaže isključivo RAW-om maksimalne rezolucije. Jedini način da dobijete manji rezultujući RAW je korišćenje 1.3x formata. Rezoluciju NEF-a u DX formatu iznosi punih 24 MP (6000 x 4000), a u 1.3x je to 15.3 MP (4800 x 3200).

JPEG je po pitanju rezolucije i kvaliteta mnogo fleksibilniji. Ponuđen je u oba formata u po tri rezolucije i stepena kompresije. U DX formatu: Large od 24 MP (6000 x 4000); Medium od 13.5 MP (4496 x 3000) i Small od 6 MP  (2992 x 2000). U 1.3x krop formatu: Large u 15.3 MP (4800 x 3200); Medium u 8.6 MP (3600 x 2400) i Small u 3.8 MP (2400 x 1600). Drugi nivo kontrole kvaliteta JPEG-a je u prioritetu kompresije, koji može biti Optimal quality, kada je težište na višem kvalitetu, nezavisno od veličine izlaznog fajla ili Size priority, kada je težište na veličini fajla, nauštrb od kvaliteta. Definisanih stepena kompresije ima tri: Fine (stepen kompresije 1:4), Normal (1:8) i Basic (1:16).

KOREKCIJE OPTIČKIH ANOMALIJA

Najbolji efekat uklanjanja optičkih anomalija objektiva dobija se obradom RAW snimaka, u specijalizovanim aplikacijama. Međutim, procesori u aparatima su već duže vreme na nivou da se mogu izboriti sa ogromnom količinom materijala u realnom vremenu, pa i D7200, kao i većina drugih DSLR-ova, poseduje mogućnost korekcije optičkih i/ili geometrijskih nesavršenosti objektiva u realnom vremenu. Naravno, samo u JPEG formatu. Nikon je već godinama poznat po kvalitetnim algoritmima za korekciju, a obuhvaćene su korekcije „barelnih“ geometrijskih izobličenja (preporučena su za G i D klasu objektiva), kao i hromatskih aberacija. Korekcija hromatskih aberacija funkcioniše prilično dobro, pa i objektivi sa relativno izraženim hromatskim aberacijama bivaju odlično korigovani. U post-procesu ih je moguće ukloniti nešto preciznije i sa manje gubitaka u konturnoj oštrini, ali kako je takva obrada preporučena isključivo za RAW format (na koji korekcije i inače ne utiču), automatska korekcija je sasvim dobrodošla.

ACTIVE D-LIGHTING

Active D-Lighting algoritam je jedan od prvih pokušaja da se slabiji dinamički raspon digitalnog senzora nadomesti realtime softverskom korekcijom u aparatu, u toku snimanja, bez potrebe za intervencijom korisnika, osim u pogledu definisanja nivoa zahvata. Active D-Lighting (u daljem tekstu ADL) je vrlo sličan Shadows/Highlights opciji u grafičkim aplikacijama, gde se sužen dinamički raspon nadomešćuje prosvetljavanjem senki, odnosno potamnjivanjem jače eksponiranih delova snimaka, te na taj način – dovođenjem u balans. Prejak kontrast se smanjuje, ali bez negativnih posledica kakvo bi bilo klasično dovođenje kontrasta u minus. Po preporukama iz Nikona, ADL je najefektniji kada se koristi u kombinaciji sa Matrix modom merenja svetla. Nivoa korekcije ima četiri, a osim njih, tu je i Auto, kojim se potrebni nivo automatski određuje, neposredno pred okidanje (osim u manuelnom modu fotografisanja, kada se Auto mod ponaša kao Normal nivo). Na sledećem primeru možemo videti četiri nivoa u odnosu na snimak bez uključenog ADL-a:

Demonstracija Active D-Lighting opcije, s leva na desno: isključena, Low, Normal, High i Extra-high intezitet

Na snimku iznad se jasno može videti učinak ovog algoritma na celokupni tonalitet i balans senki i osvetljenih partija. Njegov uticaj neće biti jednako vidljiv u svim situacijama, a izražen je kada su u pitanju jaki kontrasti. Postoje i situacije u kojima nije poželjno potencirati upotrebu ADL-a, jer se jak intezitet prosvetljavanja senki može negativno ispoljiti, u vidu kolornog šuma i deformacija boja u tamnijim delovima snimka. Takođe, primetili smo da u određenim situacijama, baš kao i u slučaju ALO algoritma na Canon aparatima, ADL može biti kontraproduktivan, izazivanjem najblaže rečeno čudne reprodukcije boja, pa je njegova primena preporučena u slučajevima kada se koristi RAW+JPEG zapis, jer je narušen kolorit tada lakše popraviti. Eventualno, može se posegnuti i za bracketing-om, koji je ponuđen i u kombinaciji sa ADL-om. Tako će ADL Bracketing omogućiti snimanje serije fotografija, pri čemu se svaka odlikuje drugačijim stepenom ADL-a.

Iako ne sumnjamo da će određenom krugu korisnika ova funkcija biti i dalje zanimljiva, moramo da primetimo da ona poslednjih godina postaje suvišna, pošto je dinamički raspon Sony senzora koje Nikon koristi, toliko proširen da se mnogo efektniji rezultat mogu dobiti veoma jednostavnom naknadnom obradom. Ipak, ukoliko su potrebni instant rezultati, ADL može biti koristan.

HDR

U odnosu na na Active D-Lighting, HDR važi za sledeći nivo kompleksne obrade. HDR (High Dynamic Range) kao pojam, sam po sebi nije novost, pošto već godinama unazad važi za omiljeni zahvat u malo ekstremnijoj obradi fotografija, ali se na aparatima, kao zahvat koji se izvodi u realnom vremenu, pojavio tek pre par godina, a namenjen je prvenstveno početnicima i svima koji žele instant rezultate. Po definiciji, osnovna namena HDR-a nije „napucana“ obrada od koje na oči krenu suze, već savladavanje, tj. kontrolisanje jednog od najvećih nedostatka svih veštačkih receptora svetlosti, u odnosu na ljudsko oko – dinamičkog raspona. Korišćenjem HDR-a je u teoriji moguće obezbediti dinamički raspon vrlo blizak onome kojim raspolaže naš vid, tako da ekstremi (prejako osvetljene ili partije u potpunoj senci) budu dovedeni u balans sa ostalim tonovima na sceni. Ovo se u postprocesu postiže korišćenjem najmanje dva snimka (a poželjno barem 3-5) dobijenih različitim dužinama ekspozicije, kada se njihovi najbolji delovi sklapaju u celinu, te na taj način dolazi do svrhe HDR-a kao takvog. U praksi, HDR se često koristi nenamenski, te se njegovi efekti ističu do mere koja sam sadržaj fotografije stavlja u drugi plan.

HDR implementiran u D7200 funkcioniše sa malo više ograničenja, ali je krajnji cilj isti – dobiti fotografiju šireg dinamičkog raspona, bez dodatne obrade. Aparat ovo postiže sa dva snimka – jednim podeksponiranim, a drugim preeksponiranim. Njihovim kombinovanjem, dobija se konačni JPEG HDR. Ograničenja postoje, kao što je i uobičajeno za aparate ove klase. Najpre, HDR nije moguće snimati dok god je aktivan NEF format. Aparat se mora prebaciti isključivo u JPEG da bi HDR opcija uopšte bila dostupna. Poželjno je izabrati Matrix merenje i nije moguće koristiti blic. Takođe, nije moguće koristiti ni rafalno okidanje.

Aparat nudi mogućnost izbora intenziteta, pa je doziranim stepenom moguće postići umerene ili malo manje umerene rezultate. Interesantno je da će aparat dopustiti i kombinovanje HDR-a sa Active D-Lighting opcijom. Jedan niz različitih snimaka iste scene, urađenih sa različitim setovanjima HDR funkcije, možete videti na sledećem primeru:

Učinak HDR moda (s leva na desno): isključen, Low, Normal, High i Extra High intezitet

Svima je verovatno jasno da se od ovoga ne može očekivati rezultat u rangu specijalizovanih alatki, ali da tu i tamo može poslužiti svrsi. Pored predefinisanih nivoa, aparat nudi i automatski, kada se na osnovu informacija sa svetlomera, odnosa senki i osvetljenih površina, aparat odlučuje za potreban stepen. Ipak, zbog nametnutih ograničenja, preporučujemo da se u bitnim situacijama ipak držite RAW-a i naknadne obrade.

CUSTOM SETTING

Sastavni deo menija svih Nikon DSLR-ova više klase je i poseban Custom Setting odeljak, koji kombinuje opcije specifične za određeni deo operacija. Sekcija ima sedam, a podeljene su po slovima i bojama: Autofocus (a), Metering/Exposure (b), Timers/AE-Lock (c), Shooting/Display (d), Bracketing/Flash (e), Controls (f) i Movie (g). Sadrže praktično sve što bi vam ikada moglo zatrebati, a kao i za sve ostalo, pritiskom na Help komandu (dok ste u meniju), može se dobiti i kratak opis svake pojedinačne opcije, što zaslužuje posebnu pohvalu. Zamerku upućujemo jedino na pomalo konfuznu organizaciju, zbog čega ćete neke opcije konstantno tražiti na pogrešnoj lokaciji, a tome doprinosi i nedovoljno jasno odvajanje pojedinačnih sekcija. Tako je moguće otvoriti sekciju Shooting/Display (d) i završiti u Timers/AE Lock (c) opcijama, pošto je skrol beskonačan i ciklično izlistava ponuđene opcije svih sekcija u paketu. Letimičan uvid u opcije koje su na raspolaganju, možete videti na sledećim screenshot-ovima sa displeja: 

Sedam sekcija Custom Settings odeljka

BRZINA

Novi procesor uvek donosi veću teoretsku brzinu, mada u praksi često nije tako. Obično, kada razlike i ima, ona bude tek tolika da opravda predstavljanje novog aparata u odnosu na stari. Kada je rafal u pitanju, on je jednak onome što nam je nudio D7100. 6fps je standard za ovu klasu i u principu je za većinu potreba to sasvim dovoljna brzina okidanja. Mnogo je kritičniji onaj naizgled sporedni podatak – koliko dugo aparat može da izdrži okidajući tom brzinom? To je upravo onaj aspekt koji je drastično unapređen! Tako D7200 može da ispuca čak trostruko više snimaka u RAW formatu (precizno – 18), 100 u JPEG i više nego respektabilnih 11 kada vrši kombinovani RAW+JPEG upis. Naravno, u maksimalnom kvalitetu! Za nijansu brži rafal (7fps) se može izvući korišćenjem 1.3x krop moda, ali to ne smatramo naročito značajnim podatkom. Glavna zamerka prethodniku je upravo bio jako slab kapacitet memorijskog bafera, pa pozdravljamo odluku da se taj segment konačno popravi.

Govoreći o opštem utisku brzine, možemo reći da je novi aparat više nego pristojno brz – kontrole su agilne, sve funkcioniše bez zadrški, a jedino što nam se ne sviđa je ranije pomenuto kašnjenje prikaza u LV režimu, što (istina) i nije boljka vezana isključivo za Nikon D7200. Komande su raspoređene tako da posle određenog perioda privikavanja, sve deluje solidno koncipirano, osim ISO i WB komandi, koje zahtevaju ili remapiranje (ISO) ili privikavanje na činjenično stanje. Aparat je nakon uključivanja gotovo trenutno spreman za rad, a jedino ozbiljno usporenje se javlja ukoliko prepunite bafer nakon rafalnog okidanja. Pražnjenje ide relativno sporo i u tim trenucima je aparat praktično neupotrebljiv.