Nikon D5500, Test

 

REPRODUKCIJA BOJA

Pitanje reprodukcije boja uglavnom je vezano za JPEG, pošto se u RAW-u većina odstupanja može naknadno korigovati. „Doživljaj“ boja koji je „usađen“ u softver aparata može biti (i jeste) različit od brenda do brenda, pa čak i od modela do modela jednog istog brenda, a kako je percepcija boja individualna, tj. stvar ukusa, boje se fabrički profilišu tako da što većoj grupaciji korisnika budu prijemčive za oko. U slučaju RAW-a, kolorni stil postaje samo polazna osnova za obradu i premda može uticati na generalnu dopadljivost, mnogo veći faktor predstavlja u slučaju JPEG formata. JPEG je, kao što je opšte poznato, daleko slabijeg potencijala za obradu od RAW-a. Zbog toga je, barem onima koji pretežno koriste JPEG i oslanjaju se na njega kao na konačan rezultat ili materijal za prezentaciju, od izuzetnog značaja kako aparat reprodukuje boje.

Prvo ćemo pogledati kako se Nikon D5500 snalazi u nekim uobičajenim situacijama kada je u pitanju reprodukcija boja (primeri su samo smanjeni na web rezoluciju, bez ikakve dodatne obrade):

Kao i svi drugi proizvođači i Nikon nudi mogućnost finog podešavanja kolorita, ali i set od šest predefinisanih kolornih stilova (Picture Control), kojima se aparat u jednom koraku može prilagoditi određenoj nameni, odnosno prirodi scene koja se fotografiše. Njih je takođe moguće korigovati po sopstvenom nahođenju i eventualno sačuvati kao sopstvenu varijaciju. Od pojedinačnih parametara, dostupni su Sharpening, Contrast, Brightness, i Hue, a novinu u odnosu na stari model predstavlja novi parametar – Clarity, kojim se može korigovati mikrokontrast. Osim standardnog kolornog stila, koji je definisan tako da odgovara ukusu prosečne osobe, aparat nudi još pet predefinisanih stilova, a u nastavku ćemo pogledati uticaj svakog od njih:

Standard kolorni stil



Neutral kolorni stil



Vivid kolorni stil



Portrait kolorni stil



Landscape kolorni stil



Flat kolorni stil

Ukoliko to nije dovoljno, korisnik može definisati i sopstvene stilove, a na raspolaganju je i monohromatska konverzija. Može biti bazična, svedena na prostu desaturaciju:

Obična C/B („monohrom“) konverzija

...ili potpomognuta provlačenjem kroz simulirane kolorne filtere, kakvi su se nekad koristili u analognoj fotografiji:

C/B konverzija sa simulacijom dodatnih kolornih filtera

Ukoliko to nije dovoljno, monohromatska fotografija može biti provučena kroz neki kolorni ton po želji korisnika, a isti može biti po želji saturisan:

Tonirana monohromatska konverzija u 9 ponuđenih varijanti

Pitanje balansa bele već godinama nije na dnevnom redu kritičnih tačaka DSLR-ova, čak ni najjeftinijih, a kamoli naprednih. D5500 se ovde uklapa u neku sredinu. Većinu uobičajenih situacija će ispratiti više nego pristojno, nekad odstupajući manje, a nekad više u odnosu na idealne temperature. Veštačka rasveta sa užarenim vlaknima je oduvek pravila velike probleme algoritmima za kalibraciju temperature, ali to sada više nije slučaj. Nikon D5500 se u ovim uslovima snalazi solidno, mada je i dalje ručnim merenjem moguće postići bitno bolji rezultat. Što je temperatura svetla konzistentnija i bliža nekim referentnim vrednostima za date uslove, to je i procenat uspešnih pogodaka veći. Onda kada se aparat ne snađe baš idealno, uvek je moguće izvršiti dodatne korekcije.

Ukoliko fotograf raspolaže informacijama o ambijentalnoj svetlosti, preciznije određivanje balansa bele je moguće izvesti korišćenjem predefinisanih vrednosti. Njih ima ukupno šest: Incandescent, Flourescent, Direct Sunlight, Flash, Cloudy i Shade, s tim što je druga grupa (Fluorescent) dodatno podeljena na više različitih podvrsta, koje sve spadaju u fluo rasvetu, ali se po temperaturi i tonalitetu mogu bitno razlikovati. Ponuđena je i Preset Manual pozicija, kojom se vrši ručno merenje balansa bele, ali na žalost, na listi nije Kelvin skala, što je uobičajeno za aparate niže klase, kojoj pripada i Nikon D5500.