Za JPEG u ISO testu važi isto što smo naveli i u testu detalja – nekada za pažljivu obradu u RAW-u nema vremena, a nekada ni volje. U takvim trenucima je dobro znati koji su limiti aparata koji posedujemo, kako bismo parametre prilagodili situaciji, ali ne dovodeći se u poziciju da konačni rezultat bude neprihvatljiv.
ISO test u JPEG formatu uvek daje drugačije rezultate. Čak i kada je međusobni odnos nekih modela sličan RAW komparaciji, JPEG u jednačinu unosi i element kompresije, koja se na svojevrstan način manifestuje kao oblik redukcije šuma. Tako se može desiti da se aparati potpuno drugačije pokažu u JPEG, što može biti veoma bitno za sve one koji svakodnevno i rado koriste ovaj format.
Pogledaćemo kakve rezultate D5500 nudi na celom ISO rasponu, ovaj put u JPEG formatu, u poređenju sa prethodnom generacijom iste klase Nikon DSLR-ova. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:
100% kropovi sa oba tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez dodatne obrade i redukcije šuma (levo D5500, desno D5300):
Ako posmatramo samo prisustvo šuma, u JPEG ISO testu između ova dva aparata i nema previše razlika do ISO 6400. Na ovoj vrednosti se primećuje tek minimalna prednost D5500, da bi tek na ISO 12800 i na maksimalnih 25600 ona bila jasnija. Međutim, ono što se u prostom merenju količine šuma ne primećuje, vidi se na polju detalja – Nikon D5500 je zadržao bitno veću količinu detalja, a naročito konturnu oštrinu u odnosu na svog prethodnika, što nikako nije zanemarljivo. S druge strane, na poslednje dve vrednosti se može uočiti i agresivnija borba sa niskofrekventnim šumom, bez obzira što je ova opcija deklarativno bila isključena u aparatu. Nikon D5500 je na polju ISO performansi u JPEG formatu vidljivo podigao lestvicu i obezbedio bolju upotrebljivost u situacijama gde korišćenje RAW formata nije opcija.
Da bi se obezbedila još koja blenda upotrebljive osetljivosti senzora, može se iskoristiti i ponuđeni algoritam redukcije šuma. Kao i na većini aparata i na Nikonu D5500 je ova funkcija ponuđena u tri intenziteta koji se manje ili više uspešno bore sa šumom. U paketu sa šumom, prilikom ovakvih zahvata neminovno stradaju i detalji, pa je zgodno upoznati mogućnosti algoritma, pre nego što joj prepustimo brigu o bitnim fotografijama. Opet smo iskoristili poznatu scenu:
100% kropovi sa D5500, s leva na desno – NR isključen, low, normal i high:
S obzirom da je redukcija šuma destruktivan proces, poželjno je praktikovati ga u paketu sa RAW+JPEG upisom, ukoliko za to ima mogućnosti. Ukoliko ste iz nekog razloga ograničeni isključivo na JPEG, preporučljivo je držati se najnižeg stepena redukcije, koji je okrenut mahom na kolorni šum, bez preteranog čišćenja monohromatskog. Srednja vrednost je relativno prihvatljiva do ISO 6400, dok je najjači intenzitet najbolje izbegavati, pošto njegove pozitivne strane drastično zaostaju za negativnim – detalji su ispeglani već na ISO 1600, a od ISO 6400 fotografije postaju gotovo neprepoznatljive. Zbog toga prilikom korišćenja ovog algoritma treba biti naročito oprezan, jer baš kao i za oštrenje snimaka, važi pravilo da je proces nepovratan. Jednom uništen snimak zauvek ostaje takav.
Na ovoj stranici je prikazano poslednjih pet komentara.
Pratite kompletnu diskusiju o ovoj vesti i učestvujte u njoj na našem forumu:
Digitalni fotoaparati forum » Nikon D5500, Test
Da biste mogli da postavljate komentare morate prvo da se registrujete.