Nikon D5500, Test

 

TEST AF SISTEMA

Autofokusni sistem koji D5500 poseduje, već smo više puta imali prilike da testiramo. Zbog toga ćemo ovo testiranje iskoristiti za potvrdu onoga što znamo od ranije. Fokusiranje statičnih meta nikad nije bio problem sa moderni DSLR. Pokretne mete su, pak, nešto sasvim drugo. Čak i odlično osvetljeni objekti mogu biti problematični, ako im je trajektorija takva da se AF sistem ne može prilagoditi njihovoj brzini. Mete u dolasku/odlasku su posebno nezgodne, pa smo novi mali Nikon probali upravo u takvim uslovima.

Najpre smo isprobali klasično praćenje sa jednom izabranom AF tačkom:

AF-C/Single-Area AF, kontinualni fokusni mod sa jednom izabranom tačkom;
(Tamron SP 70-200mm f/2.8 Di VC USD@ 200mm f/2.8)

Iznenađenjima nije bilo mesta. Aparat je čitavu seriju pokrio sa relativno malim brojem promašaja, čime se uklapa u prosek svoje klase. Isprobali smo i dinamičke zone sa više aktivnih tačaka. Prvo onu sa 9:

AF-C/Dynamic-Area9, kontinualni fokusni mod sa dinamičkom zonom od 9 tačaka;
(Tamron SP 70-200mm f/2.8 Di VC USD@ 200mm f/2.8)

Zone pomažu kada se fotografišu uniformne površine iz kojih AF sistem ne može da prepozna kontrast. Tada okolne tačke asistiraju primarnoj i brinu se da distanca bude valjano određena. Ovakvi metodi fokusiranja mogu biti zgodni i onda kada se u kadru nalaze veoma brzi objekti, čije je kretanje teško ispratiti jednom AF tačkom. Tada se zona može po potrebi i proširiti:

AF-C/Single-Area AF, kontinualni fokusni mod sa dinamičkom zonom od 21 AF tačke;
(Nikon AF-S 70-300mm f/4.5-5.6G ED VR @ 260mm f/5.6)

Tada je mnogo lakše osloniti se na zonu, jer je veoma mala verovatnoća da će meta uspeti da pobegne tako da ne bude pokrivena ni jednom od 21 tačke zadužene za fokus. Iz ranijih testova ste mogli da zaključite da nismo fanovi automatskog metoda izbora tačaka. Međutim, u nekim situacijama je i od njega moguće dobiti korektan rezultat. Uslov je da dobro poznajete aparat i način rada automatske selekcije AF tačaka:

AF-C/Auto-Area AF, kontinualni fokusni mod sa automatskim izborom tačaka;
(Nikon AF-S 70-300mm f/4.5-5.6G ED VR @ 300mm f/5.6)

Ukoliko je meta pozicionirana tako da je najbliža aparatu, algoritam neće pogrešiti. Sve druge situacije mogu biti lutrija i bolje je osloniti se na ručni izbor tačaka. Ukoliko je baš neophodno da deo posla prepustite aparatu, bolje je to učiniti metodom 3D-Tracking selekcije, koja će metu, nakon inicijalne selekcije, dinamički pratiti u kadru, dok god se ona nalazi u zoni pokrivenoj fokusnim poljem sa 39 AF tačaka:

AF-C/3D Tracking, kontinualni fokusni mod sa dinamičkom promenom aktivnih AF tačaka;
(Tamron SP 70-200mm f/2.8 Di VC USD@ 200mm f/2.8)

Ne treba preterivati i od algoritma očekivati čuda. Ukoliko se u kadru nađe više identičnih meta (uzmimo kao primer fotografisanje jata ptica), sva je prilika da će aparat u nekom trenutku pogrešiti, jer mu izmerene vrednosti sa svetlomera ne daju dovoljno prostora da odredi koja je meta prava. Zato treba biti realan i ne očekivati nemoguće od aparata.

Za AF sistem Nikona D5500 možemo ponoviti isto ono što smo ranije naveli u slučaju prethodnika, pa i prethodnikovog prethodnika – preciznost je na visokom nivou, kao i brzina, ali da bi vas služio onako kako je predviđeno i kako biste najverovatnije želeli, neophodno je da mu posvetite dovoljno pažnje, upoznate ga i brižljivo odmerite koji je metod najadekvatniji za koju namenu. Brzina je usko povezana sa korišćenim objektivima, ali je sigurno da na tom planu nećete biti iznevereni, čak i kada koristite jeftinija rešenja. Jednostavno, sve što je do njega, D5500 će ispratiti kako i dolikuje! Ostaje samo da se i vi potrudite da mu ne otežavate situaciju. Ukoliko u početku imate dilema oko toga koji je metod izbora tačaka najadekvatniji za neki zadatak, posezanje za klasičnom AF-A Single-point AF će sigurno biti dobitna kombinacija. Možda ne idealna, ali sasvim dovoljna dok ne naučite kako AF sistem „diše“, ne bi li ste ga iskoristili do maksimuma.

CDAF sistem fokusa, budući da je nezavistan od faznog, karakteriše sasvim drugačiji način rada i skoro pa fascinantna imunost na greške. Iako i dalje nedovoljno brz za uobičajeno, svakodnevno fotografisanje (pogotovo pošto je nefunkcionalan za rad pomoću tražila), većini prosečnih korisnika neće biti smetnja, dok će tačnost biti njegov primarni adut, čak i u uslovima relativno lošeg svetla. Ipak, ne treba očekivati magiju od njega. Opet ćemo reći – Nikon bi konačno mogao da poradi na ovom segmentu svojih aparata. U trenutku kada video zapis diktira trendove u industriji, ostati u zapećku samo zbog algoritma fokusiranja u LV režimu, nije baš logično za vrhunskog proizvođača.