Canon EOS 100D, Test

fotoTEST

Stigli smo i do praktičnog dela ovog testa. Bez obzira što ovaj deo članka u većini slučajeva predstavlja i njegov najzanimljiviji segment, ovaj put to možda nije slučaj, budući da aparat o kojem pišemo može da ponudi vrlo malo novina kada je u pitanju kvalitet fotografija. Sve što je njegov senzor u stanju da postigne, već smo videli sijaset puta, praktično u svim klasama APS-C Canona. Sve ono po čemu se Canon 100D izdvaja, kako od ostalih Canona, tako i od konkurencije, već smo videli u prethodnom delu.

Ako je neko u bilo kom trenutku pomislio da ne postoji senzor sa kojim nismo poredili već „dosadni“ 18 MP Canon CMOS, evo prilike da se uveri u suprotno! Pošto je u pitanju aparat koji važi za začetnika sopstvene kategorije, poređenje realno nemamo sa čime da izvedemo, pa ćemo se umesto toga poslužiti isečcima načinjenim sa dosadašnjom najnižom klasom – EOS-om 1100D.

Tradicija je tradicija, pa ćemo je i ovaj put ispratiti nizom test snimaka i njihovih isečaka. Kao i uvek, koristili smo referentni objektiv u Canon gami – EF 50mm f/1.4 USM, a set test snimaka obuhvata i studijske i snimke nastale u spoljašnjim uslovima.

Krenimo redom...

DETALJI, RAW

Test detalja je prvi na redu. Pošto se radi o senzoru čije domete odavno znamo, ovde ne očekujemo neke preterane oscilacije u odnosu na do sada zabeležene rezultate, ali ćemo, poštujući uhodan ritam, staviti novi aparat na test, kako bi teoretski deo dobio svoje uporište u praksi.

Standardna studijska scena poslužiće nam i ovaj put, a isečci su dobijeni razvijanjem u Adobe Camera RAW-u (u daljem tekstu ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (kao faktor narušavanja detalja), i primenjen istovetni stepen oštrenja (50), a temperatura svetla postavljena na 2850K. Izlazni kvalitet je maksimalan (12, na skali od 1-12), a upotrebljen je lossless krop, kako bi bilo kakvi gubici bili potpuno suzbijeni.

Uprkos činjenici da EOS 1100D nije prethodnik novom malom Canon DSLR-u, ovde ćemo ga staviti kao kontratežu, jer postoje opravdane indicije da će 100D biti jako zanimljiv i ciljnoj grupi okrenutoj xxxxD Canon DSLR-ovima. S druge strane, poređenje sa višom kategorijom u koju spada istovremeno predstavljeni EOS 700D, nema naročitog smisla, jer se osim spiska karakteristika ništa drugo ne razlikuje. Konkurencija? Pa, recimo da je Canon 100D prilično usamljen u svojoj loži gde gravitiraju ovako mali DSLR-ovi.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a snimke u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod same fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: 100D, 1100D

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, istovetno oštrenje:

50% prednosti u ukupnoj rezoluciji očekivano donosi i jasnu prednost po pitanju detalja. Možda ne onoliku koliko same cifre sugerišu, ali treba imati u vidu da ukupna rezolucijska razlika često ne ilustruje realno stanje. Prednost u detaljima 100D se najlakše može videti na donjem setu isečaka, a nešto manje na srednjem. Gornji isečak ne obiluje tako jasnom prednošću novog aparata, iako se pažljivim posmatranjem može videti da ona ipak postoji.

Neravnopravan položaj senzora niže rezolucije možemo donekle dovesti u ravan procesom “normalizacije”. U prinicpu, radi se o tehnici izjednačavanja rezolucije radi izjednačavanja i lakšeg poređenja. Najpre ćemo pogledati kako se senzor starijeg aparata snalazi u uslovima kada se njegov snimak uveća na 18MP:

Sada je prednost 100D izraženija, budući da je stepen uvećanja sada istovetan, pa je i lakše registrovati razlike u reprodukciji. Senzor EOS-a 100D ima jasnu prednost, što i nije čudno, s obzirom da se ekstrapoliranjem sa 12 na 18MP ne dobijaju praktično nikakve nove informacije, već stare drugačije prezentuju.

Sledeća na redu je interpolacija, kada ćemo snimak sa 100D svesti na rezoluciju 12MP:

Sada je prednost EOS-a 100D manja nego ranije i skoro da je teško razlikovati isečke.

Kako su studijski snimci urađeni u strogo kontrolisanim uslovima, isključuju čitav jedan dijapazon sporednih uticaja, koji nepovoljno mogu uticati na razlučivost senzora i/ili objektiva. Pogledaćemo kako se novi Canon snalazi u jednoj svakodnevnoj situaciji, koja nije kontrolisana i koja podrazumeva niz potencijalnih problema – od nepovoljnog svetla do slabe atmosferske prozračnosti. Zatim ćemo uporediti istovetne isečke razvijenog RAW-a nasuprot JPEG-a iz aparata, što će ujedno biti i uvertira za sledeće poglavlje testa:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW konvertovan u JPEG

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

Kako JPEG format na aparatima i nastaje iz RAW-a, nije čudo što potonji demonstrira uglavnom superioran rezultat. To se odnosi kako na detalje, tako i na mikrokontrast, reprodukciju boja, oštrinu, a posebno na render tamnih partija, koje zbog bolje očuvanosti informacija deluju daleko uverljivije. Na prvi pogled, kvalitet JPEG-a na EOS-u 100D ne zaostaje previše za RAW-om. To je u principu dobro, jer manje iskusnim i/ili nestrpljivim korisnicima pruža rezultat „za odmah“. Međutim, ukoliko je u bilo kojem trenutku neophodno posegnuti za obradom, tada JPEG lako gubi dah i posustaje prilikom iole težih zahvata.

S druge strane, JPEG će i dalje biti izbor jednog dela korisnika, pa tom formatu posvećujemo sledeće poglavlje testa.