Canon EOS 100D, Test

REZIME

Dugo na testu nismo imali aparat koji prosto zbunjuje svojom pojavom. Utisak koji ostavlja na posmatrača koji ga nije video sopstvenim očima, ukratko se može opisati mlakim. Međutim, nakon prvog susreta i uzimanja u ruke, doživljaj se iz korena menja. Canon EOS 100D je možda i jedini DSLR iz Canona (i ne samo iz Canona!) koji zaista morate probati, ne biste li ga doživeli na pravi način. Dimenzije koje ruše sve rekorde, najmanja masa koja je viđena u kategoriji DSLR-ova i ergonomija koja u skoro neverovatnoj meri amortizuje te male dimenzije, nisu nešto što viđamo svaki dan!

Obično se u aparatu dobrih fotografskih osobina može naći sijaset nedostataka estetske ili funkcionalne prirode, a sa 100D je upravo suprotno. Cela koncepcija se nakon testiranja čini daleko boljom nego što smo mogli i da naslutimo, a jedine stvarne zamerke tiču se podsistema koji jednostavno traže unapređenje. Ne zbog toga što su loši, već zato što su već predugo na tržištu i zato što ih je konkurencija jednostavno potisnula u drugi plan.

Senzor, stavka koja je u startu okružena kompromisima, praćen je utiscima koji vuku od toplog ka hladnom. “Hladno” bi predstavljalo sve ono zbog čega ovaj senzor smatramo jednostavno – dosadnim. Pogrešno bi bilo reći da je loš, jer vas nipošto neće sprečiti u pravljenju dobrih fotografija. Ali zastareo ipak jeste. U to nema sumnje! Nivo detalja – sjajan, ali takve u Canon porodici imamo još od pre pet godina! Dinamički raspon? Nipošto loš, ali vrlo daleko od onoga što danas postiže konkurencija! Ona “topla” strana senzora, vezana je za inovaciju koja doživljava svoju drugu iteraciju, a poznata nam je pod nazivom Hybrid CMOS AF II. Iako ne baš revolucionarnih performansi, pristup rešavanju problema autofokusa u LV modu u neku ruku jeste nesvakidašnji. Imali smo prilike da sličnu tehniku vidimo i ranije, ali nikad sa performansama koje 100D nudi. Sve dodatno dobija na težini zbog činjenice da Canon sve do skoro nije pridavao previše značaja ovom aspektu upotrebe. Uz STM objektive i mali period prilagođavanja, ovo bi moglo dovesti do ispisivanja nove stranice u domenu amaterske upotrebe video zapisa na aparatima sa velikim senzorom. Sam video segment nije bitnije unapređen. Zadovoljni smo što konektor eksternog mikrofona nije eliminisan, a jedino što bi moglo popraviti upotrebljivost je obrtni displej.

Brzina aparata je zadovoljavajuća, čak i nešto veća nego što bismo očekivali, a tražilo je identično onome na EOS 700D. Da li je to dobro ili loše, zavisi od ugla posmatranja. EOS 700D poseduje solidno tražilo, ali se mora priznati da takva izvedba polako gubi dah u konfrontaciji sa elektronskim tražilom naprednih MILC modela, jer ne nudi konfor koji naprednije optičko tražilo podrazumeva po definiciji, a opet – i sam aparat je suviše mali da bi bolji (tj. veći) sklop pentaogledala bilo moguće ugraditi.

Izrada je ni manje, ni više nego izuzetna. Jeste da se aparat ne može pohvaliti magnezijumskom konstrukcijom, zaptivenošću i nekom naročitom robusnošću, ali ćete već nakon prvog uzimanja u ruke, shvatiti da aparat ni izbliza nije neudoban kako to sugerišu dimenzije. Jednostavno, oblikom je izvajan tako da čak i u krupnijim šakama neće biti neudoban. Čak i kada bi teoretski mogao biti, ta neudobnost bi bila maksimalno kompenzovana veoma malom masom. E tu dolazimo i do jednog problema – ovaj aparat neće biti dobar kompanjon nekoj kolekciji objektiva više težinske kategorije. U startu treba zaboraviti bilo kakve f/2.8 zumove, jer osim što težište aparata pomeraju suviše ka prednjem kraju, svojom širinom prilično efikasno sabotiraju i način držanja samog aparata. Dakle, ukoliko se set objektiva kreće u okvirima razumnog, što podrazumeva objektive poput kratkih kitova i malih prajmova (EF 40mm f/2.8 STM, EF 50mm f/1.8 II ili maksimalno EF 85mm f/1.8 USM), sa lošim rasporedom mase nećete imati problema. Može se računati i na zumove poput EF 10-22mm f/3.5-4.5 USM ili EF 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM, eventualno i neke modele poput Tamronovog AF SP 17-50mm f/2.8 XR Di II, ali o nečem krupnijem ipak ne treba razmišljati. U klasi telezumova je izbor mnogo jednostavniji. Iako gabaritniji i masivniji, neki telezumovi su veoma udobni za korišćenje na ovom malenom telu. Pre svih, tu je mali EF-S 55-250mm f/4-5.6 IS II, a ni EF 70-300mm f/4-5.6 IS USM nije problematičan. Pravo iznenađenje predstavljaju objektivi visoke klase poput EF 70-200mm f/4L IS USM, koji su zbog svog dizajna više nego lagani za korišćenje u kombinaciji sa EOS-om 100D! Sve u svemu, nabavka objektiva za ovaj aparat predstavlja određeni izazov, ali ništa veći nego što je to slučaj na APS-C baziranim MILC modelima.


I... kome je namenjen?

Pitanje od milion dolara! Svi znamo da generalizacija retko ima veze sa istinom, ali Canon 100D prosto ne deluje kao aparat koji će imati stabilnu bazu korisnika. Svaki minut druženja s njim pretače se u zadovoljstvo zbog osećaja svestranosti za koji je zadužena njegova DSLR priroda, a minijaturne dimenzije kao da likuju nad ranijim pretpostavkama da zaista mali DSLR nije moguće napraviti. Za korisnike, EOS 100D može biti idealno rešenje za sve neobavezne foto-šetnje ili putovanja sa lakšim prtljagom, a ipak bez kompletnog odbacivanja postojećeg DSLR sistema. Takođe, i oni koji su neodlučni oko prelaska na MILC, mogu se pronaći u grupi budućih kupaca ovog aparata. Ipak, jedno treba imati na umu – male dimenzije tela ne diktiraju konačan izgled, a EF bajonet nipošto ne podrazumeva mahom male objektive. Ovo je objektivno i najveći potencijalni neprijatelj najmanjeg DSLR-a u pogledu dokazivanja da DSLR može biti mali. Može, ali uz tačno određeni set objektiva. Druga strana medalje je upadljivost. Mali ili ne, 100D je ipak samo DSLR. Kao takav, teško može ostati neprimećen, na način kako kompakti ili MILC aparati ostaju neprimećeni u situacijama kada ne želite da svi znaju da fotografišete, ma koji razlozi bili.

Sjajan aparat i sjajna izvedba. A da li će to biti dovoljno da ozbiljniji nastup Canona na tržištu MILC-eva odloži do daljnjeg? Iskreno – sumnjamo. Ovo je sprava čije je postojanje komplementarno i sa DSLR-ovima i sa MILC-evima. U svakom slučaju, prodaja u predstojećem periodu će zacementirati sudbinu ovog modela. Ako ona bude zadovoljavajuća, biće i naslednika, ali sasvim izvesno u periodu koji je duži od tradicionalnog godišnjeg predstavljanja klasičnih Canon „Rebel-a“. Ako dobar tržišni rezultat izostane, a to se može desiti samo usled neobaveštenosti potencijalnih kupaca, 100D ima velike šanse da ostane prvi i poslednji izdanak novoustanovljene klase. A to bi zaista bila šteta!


Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo izneti najbitnije pozitivne i negativne utiske:

DOBRO:

-Solidan senzor;
-Konkurentne ISO performanse;
-Pristojno tražilo;
-Kvalitetna izrada i pored plastične oplate;
-Rekordno male dimenzije;
-Hibridni fokus u LV modu;
-Kvalitetan fullHD video;
-Dobra autonomija;
-Procesiranje RAW-a u aparatu;
-Real-time korekcija hromatskih aberacija i vinjetiranja u JPEG formatu;

MOGLO JE BITI BOLJE:

-Dinamički raspon je mogao biti širi;
-Izostanak direktne WB komande i nemogućnost mapiranja na funkcijske tastere;
-slabiji interni blic nego obično;
-Većinom neupotrebljiv ISO 25600;

U prilogu pružamo originalno korisničko uputstvo za Canon EOS 100D, na engleskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:

Canon EOS 100D Uputstvo na engleskom: LINK (PDF; 48 MB)