Canon EOS 100D, Test

KIT OBJEKTIV

Za tela niže i srednje klase (a ponekad čak i više) karakteristično je da su ponuđena u tzv. „kit“ varijantama, koje uključuju jedan ili više objektiva. Obično su to „standardni zumovi“, koji svojim rasponom pokrivaju širok spektar potreba fotografa-amatera, a nude prosečan optički kvalitet, uz sasvim pristojnu cenu. Kada se kupuju u paketu sa aparatom, njihova cena je bitno niža, pa je to odličan način za nabavku, ukoliko već nemate neki standardni zum, za svaki dan.

Najmanji Canon i najmanji DSLR uopšte, nudi se u paketu sa relativno krupnim kit objektivom... naravno – „krupnim“ samo u komparativnom smislu. Pošto je EOS 100D zaista malih gabarita, čudi nas da se Canon nije odlučio da jedan ovakav aparat ponudi u paketu sa minijaturnim EF 40mm f/2.8 STM.

Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM

Nova inkarnacija kratkog standardnog zuma, premijerno dolazi u paketu sa 100D i 700D. Pošto je i Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II svojevremeno protumačen tek kao kozmetičko unapređenje u odnosu na prvobitnu verziju, STM smo dočekali bez nekog naročitog entuzijazma. Uglavnom zbog toga što je Canon mnogo toga podredio videu u svojim aparatima, pa je i implementacija STM motora u ovaj najjeftiniji model objektiva, nekako prirodan sled događaja. Ipak, nakon osnovne provere i uvida u zvaničnu dokumentaciju, zaključili smo da su promene više od kozmetičkih, jer je i cela optička konstrukcija potpuno promenjena. Simbolično, novi objektiv je dobio i prednji poklopac iz novije serije, koji je znatno lakše skinuti i vratiti na objektiv čak i kada je na njemu zonerica.

Novi „standardni zum“ je zadržao isti raspon od 18 do 55mm, odnosno ekvivalentnih 29-88mm na 35mm (full-frame) senzoru, dobijenih množenjem raspona sa 1.6x krop faktorom. EF-S oznaka i bela tačka kraj bajoneta ukazuju na to da je objektiv namenjen isključivo krop telima sa APS-C formatom senzora. Ugao koji ovaj raspon zahvata, kreće se od maksimalnih 74.2° na najširih 18mm, do 27.5° na najdužih 55mm.

Dimenzije su nešto veće nego ranije, pa je sada dužina 75.2, a prečnik 69mm. Masa od 205 grama ga i dalje čini jednim od najlakših objektiva. Zum prsten je napravljen od gume, odgovarajućih je dimenzija i pristojno finog hoda za cenovni rang u kojem gravitira. To znači da ne treba očekivati čuda, ali ni probleme prilikom rada. Konstrukcija zum mehanizma je ista kao i ranije, što podrazumeva pomalo arhaično rešenje da je objektiv fizički najkraći na približno 24mm, dok maksimalnu dužinu postiže na graničnim vrednostima od 18, odnosno 55mm. Fokus je sada internog tipa, što je svojevrstan nusprodukt STM (Stepper Motor) fokusnog motora, pa prednji element prečnika ø58mm više ne rotira zajedno sa plastičnim fokusnim prstenom. Fokusni prsten sada nije sužen u odnosu na korpus objektiva, već je istog prečnika, šireg je promena i bolje nazubljenosti. Sveukupno, sada je znatno zahvalniji za rad, a posebno u kombinaciji sa polarizacionim (CPL) filterima, koji su na starim verzijama bili pravo mučenje za koristiti. Kako je autofokus sada pogonjen modernim STM motorom, obezbeđen je i FTM (full-time-manual) fokus, pa prekidač nije neophodno prebaciti na MF u slučaju da poželite da izoštravate ručno. Za ovaj aspekt korišćenja vezana je i jedna osobenost. STM objektivi podrazumevaju da direktne fizičke veze između fokusnog prstena i fokusnog mehanizma u objektivu nema, pa se svaki pomeraj ostvaruje elektronskim putem – tzv. „focus-by-wire“. U praksi, to znači da će svako manuelno pomeranje fokusnog prstena, rezultovati simultanim pomeranjem fokusnog polja, ali pomoću koračnog (stepper) motora. To takođe znači i da pomeranje fokusnog prstena na objektivu skinutom s aparata neće uroditi plodom, kao ni u situaciji kada je aparat isključen ili u „sleep“ modu. Na ovo se treba navići, ali za uzvrat – fokus će biti brži, tačniji i nemerljivo tiši nego ranije. Iako je ovo poboljšanje okrenuto pre svega videografima, sigurni smo da će mnogi pozdraviti u celini bolju izvedbu malog kit objektiva.

Na žalost, skala distance i dalje nije na raspolaganju. Minimalna fokusna distanca od 25cm (meri se od ravni senzora) obezbeđuje prilično veliki faktor uvećanja od čak 0.34x (kao i kod prethodnika), odnosno 1:2.9, što će ljubitelji close-up (kvazi-makro) fotografije umeti da iskoriste. Brzina AF-a je veća nego ranije (opet zasluga STM-a), a isto se može reći i kada je tačnost u pitanju – pa možete očekivati više nego solidan procenat tačno fokusiranih snimaka. Objektiv spada u red varifokalnih, što podrazumeva da je za svaku promenu žižne daljine neophodno ponovo fokusirati.

Optičku konstrukciju čini 13 elemenata raspoređenih u 11 grupa, čime je otklonjena svaka sumnja u to da je ovo zapravo novi objektiv. Asferični optički element je i dalje prisutan (tirkizno označen na ilustraciji), a namenjen je suzbijanju hromatskih aberacija. Fluktuirajući element  (označen crveno), koji je namenjen optičkoj stabilizaciji, pomeren je ka prednjem elementu, što bi (makar u teoriji) trebalo pozitivno da utiče na efikasnost stabilizacije, budući da su amplitude podrhtavanja najintezivnije na dužem kraju objektiva. Na sledećoj ilustraciji se može videti šematski prikaz optičke konstrukcije:

Optička konstrukcija kit objektiva, Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM *

„Klizna blenda“ je uobičajena za ovu klasu objektiva, a kreće se od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće u rasponu od f/22 do f/38, a sama dijafragma je sada realizovana u vidu 7 zaobljenih listića, što pozitivno utiče na kvalitet bokeha (zamućene površine van fokusne ravni).

Novi objektiv je od starog preuzeo optičku stabilizaciju četvrte generacije („IS“ oznaka u nazivu, od “Image Stabilizer“), deklarisanu na četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu (preporučena dužina ekspozicije je 1/žižna daljina objektiva, što u slučaju krop tela treba još pomnožiti sa 1.6). U praksi, testovi pokazuju da proizvođačka specifikacija nije preuveličana, mada prednost stabilizacije ne treba uzeti bezuslovno, budući da ona nije svemoćna i može pomoći mahom prilikom fotografisanja statičnih scena. U slučaju potrebe za snimanjem bez pomoći optičke stabilizacije (što se preporučuje prilikom rada sa stativa), istu je moguće isključiti odgovarajućim prekidačem na telu objektiva.

Originalna namenska zonerica, oznake EW-63C, dostupna je odvojeno, kao i odgovarajuća torbica LP1016.

SOFTVER

Uobičajeni sistem menija je uz manje modifikacije prisutan je i na najmanjem DSLR-u. Podrazumeva tri celine: Shooting, Playback i Setup: 

Pregled osnovnih stranica menija: grupe Shooting, Playback i Setup

REZOLUCIJA SNIMANJA

Dok je kao i kod ostalih Canon DSLR-ova niže klase, RAW ponuđen isključivo u maksimalnoj 18MP rezoluciji (5184 x 3456 piksela), definisanje kvaliteta snimka je za JPEG moguće u čak 5 rezolucija i dva stepena kompresije. Najveća rezolucija je, naravno, identična kao i u slučaju RAW-a i iznosi 18 MP (5184 x 3456); srednja (medium) je 8 MP (M; 3456 x 2304) i mala (small) je 4.5 MP (S; 2592 x 1728). Svaka od tri rezolucije može biti kompresovana u Normal i Fine kvalitetu. Dve najniže rezolucije nemaju neku naročitu upotrebnu vrednost, pa se mogu koristiti mahom za web prikaz. Small S1 je 2.5 MP (1920 x 1280), a S2 0.35MP (720 x 480), a nivo kompresije nije moguće birati. Osim pobrojanih, EOS 100D raspolaže sa još nekim rezolucijama koje se formiraju na osnovu izabranog formata u LV režimu.

OPTIČKE KOREKCIJE

Optičke korekcije se na novim Canon aparatima odnose na uklanjanje efekta „vinjetiranja“ i hromatskih aberacija. „Vinjetiranje“, tj. pad periferne osvetljenosti kadra, čest je problem prosečnog objektiva, izražen različito od modela do modela. Iako je u post-procesu vrlo jednostavno ublažiti ovu pojavu, opcija automatske korekcije može biti vrlo zgodna kada se koristi JPEG format, a Canon ju je u svojim aparatima implementirao pod nazivom „Peripheral Illumination Correction“. Sistem rada je vrlo jednostavan i podrazumeva mogućnost uklanjanja vinjeta po želji, parametrima koje aparat očitava iz interne baze aparata. Korekcija hromatskih aberacija je funkcija novijeg datuma u Canon svetu, iako možemo reći da smo se brzo na nju navikli. Kao i korekcija „vinjetiranja“, izvodi se u realnom vremenu, korišćenjem posebnog algoritma u kombinaciji sa prethodno učitanim profilom, karakterističnim za svaki pojedinačni model Canon objektiva. Lista može sadržati ukupno 40 modela, koje je potrebno importovati pomoću priložene EOS Utility aplikacije, a neki od njih su već uvršteni u fabričku postavku. Canon je u opcijama zadržao mogućnost selektivne korekcije, što znači da se posebno može uključiti korekcija vinjetiranja, a posebno hromatskih aberacija, što u nekim slučajevima može biti od koristi.

MULTI-SHOT NOISE REDUCTION

Načelno sa EOS-om 650D, Canon je u svoje aparate uveo dodatni alat za borbu sa šumom, pod nazivom „Multi Shot Noise Reduction“, koja je zbog svojih specifičnosti mahom namenjena početnicima. Radi se o funkciji koja pomoću niza od četiri snimka urađenih u rafalu, kreira jedan koji rezultuje manjom količinom šuma, a istovremeno boljom očuvanošću detalja u odnosu na najviše konvencionalno (High) setovanje redukcije šuma. Zbog mogućnosti da niz ne bude precizno spojen, preporučuje se upotreba stativa. Kako funkcija zahteva više procesorskih resursa i vremena, u kombinaciji sa njom nije dozvoljena upotreba RAW formata, kao ni bracketing funkcije. Na listi onemogućenih se nalazi i fotografisanje uz upotrebu blica, ali i duge (bulb) ekspozicije. Sve u svemu, možda interesantan pristup za one kojima je obrada nepoznanica ili bespotreban teret, ali ipak nedovoljno rafinisana, da bi smo je preporučili kao nešto dovoljno vredno.

AUTO LIGHTING OPTIMIZER

Opcija koja služi održanju balansa između senki i jače eksponiranih delova fotografije, tako da se prosvetljavanje tamnijih partija fotografije obavlja bez narušavanja detalja u svetlijem delu spektra, sastavni je deo svih Canon DSLR-ova. Nivoa optimizacije ima tri, a primenjuje se na snimke u JPEG formatu. Ukoliko snimate u RAW-u, naknadna primena ove opcije je moguća korišćenjem priložene aplikacije Digital Photo Professional. Njen učinak smo analizirali i na primeru ranijih aparata, a ponovićemo i sada:

Demonstracija Auto Lighting Optimizer opcije, s leva na desno: isključena, Low, Standard i High intezitet

Kao što se iz priloženog može videti, uticaj algoritma je mahom okrenut delovima snimka koji su u senci. Oni bivaju prosvetljeni i tako se, sa znatno manjom potrebom za naknadnom obradom, mogu dobiti rezultati koji već iz aparata pružaju dojam šireg dinamičkog raspona, uprkos činjenici da je originalni snimak rađen u vrlo nepovoljnim uslovima (jak kontrast). Na ovaj način se mogu izbeći i poznate situacije sa „pregorelim“ (preeksponiranim) nebom, zbog merenja čije je težište bilo na tamnijem delu kadra, tako što se merenje obavlja na bolje osvetljenim delovima, a tonalitet celog snimka ostaje u balansu.

Nakon dužeg perioda korišćenja na raznim aparatima, u različitim uslovima i sa širim dijapazonom parametara, moramo skrenuti pažnju da ovu funkciju nije zgodno koristiti non-stop, jer se primenjuje korišćenjem konstantnih vrednosti, što u određenim situacijama može uzrokovati pojavu prejakog prosvetljavanja i potenciranja sivih tonova nad crnima, čak i tamo gde za tim nema potrebe. Rezultat mogu biti fotografije narušenog kontrasta i upitnog kolorita. Dobro osunčane scene, bez prejakih površina u senci, spadaju upravo u takve scene, neadekvatne za upotrebu ALO efekta. S druge strane, postoje i situacije koje prosto vape za jačim intezitetom prosvetljavanja, pa se dešava da čak ni maksimalna vrednost (strong) ne obezbeđuje dovoljno jak intezitet zahvata.

ALO je sasvim korisna funkcija, ali uz umereno, posebno ciljano korišćenje. Ukoliko njene usluge koristite prečesto i u neadekvatnim uslovima, velika je verovatnoća da od zicer situacija dobijete tek prosečne fotografije, gledano u strogo tehničkom smislu. Kao i do sada, opcija Auto Lighting Optimizer se ne može koristiti u kombinaciji sa Highlight Tone Priority opcijom, budući da su im funkcije u nekoj vrsti kolizije.

HDR BACKLIGHT CONTROL

High-Dynamic-Range ili HDR, kako je poznatiji, predstavlja efekat dobijanja širokog dinamičkog raspona, kombinovanjem kritičnih tonova sa najmanje tri snimka. U poslednjih par godina, ovaj zahvat se odomaćio na listi uobičajenih alatki prosečnog DSLR-a, pa ne čudi što ga, u nešto rudimentarnijem obliku, poseduje i Canon 100D. Do pre nekog vremena, ovaj zahvat je bio moguć isključivo u naknadnoj obradi snimaka koji su snimljeni u većem rasponu blendi. Danas takva opcija postoji i u internoj obradi novijih DSLR-ova. Canon 100D HDR nudi kao poseban mod u scenskoj grupi modova, a efekat postiže uzastopnim snimanjem tri fotografije, a za razliku od nekih naprednijih modela, na 100D nije moguće birati nikakve parametre, pa ih aparat selektuje automatski. Osim toga, aparat će izvesti i automatsko poravnanje niza od tri snimka, koje omogućava da se snimanje HDR-a odradi i bez stativa. Jasno da se od ovakvog HDR-a ne može očekivati rezultat u rangu specijalizovanih alatki, ali tu i tamo može poslužiti svrsi. Kao i na većini drugih aparata, HDR Backlight Control je dostupan isključivo u JPEG formatu.

CUSTOM FUNCTIONS (C.Fn)

Specifične opcije, namenjene preciznom podešavanju nekih funkcija, kontrola i načina rada pojedinih sistema, mogu se naći u posebnoj stavki Setup odeljka. Opcija ima ukupno 8, a razvrstane su u četiri sekcije:  

Četiri sekcije Custom Functions odeljka

BRZINA

Od malog aparata kakav je Canon EOS 100D, malo ko očekuje vrhunske brzinske performanse. Prosto, njegova pojava, cenovni rang i sama koncepcija, nameću pretpostavku da se radi o aparatu skromnih karakteristika u ovom pogledu. U realnosti, moramo priznati da je najmanji DSLR čak i prevazišao naša očekivanja.

Brzina rafala nije za potcenjivanje, mada nije ni ekstremno brza. 4 fps je maksimum koji ovaj aparat može da pruži, a ova brojka opada ukoliko se u jednačinu uključe neki od unutrašnjih algoritama obrade. Bafer obezbeđuje kontinualan rafal maksimalnom brzinom za 7 RAW, 28 JPEG ili 4 RAW + JPEG kombinovano. Kada se bafer prepuni, aparat nastavlja okidanje sa skromnih ~1 do 1.5fps.

Digic 5 procesor svoj posao vrši više nego dobro, što se može videti kako u opštoj brzini, agilnosti, reakciji na komande, pa i na LV prikazu, koji je tečan čak i kada svetla nema dovoljno ili se koristi maksimalno uvećanje. U režimu pregleda, aparat učitava snimke dovoljno brzo da to ne stvara nervozu kod posmatrača, a jedino bismo voleli da je zadrška pre zumiranja snimka malo kraća.

Aparat je za prvi snimak spreman posle manje od jedne sekunde nakon uključivanja, a ukoliko je na stand-by-u, onda je taj period još kraći.