Za JPEG u ISO testu važi isto što smo naveli i u testu detalja – nekada za pažljivu obradu u RAW-u nema vremena, a nekada ni volje. U takvim trenucima je dobro znati koji su limiti aparata koji posedujemo, kako bismo parametre prilagodili situaciji, ali ne dovodeći se u poziciju da konačni rezultat bude neprihvatljiv.
ISO test u JPEG formatu uvek daje drugačije rezultate. Čak i kada je međusobni odnos nekih modela sličan u RAW komparaciji, JPEG u jednačinu unosi i element kompresije, koja se na svojevrstan način manifestuje kao oblik redukcije šuma. Tako se može desiti da se aparati potpuno drugačije pokažu u JPEG-u, što može biti veoma bitno za sve one koji svakodnevno i rado koriste ovaj format.
Pogledaćemo kakve rezultate X-T4 nudi na celom ISO rasponu, ovaj put u JPEG formatu, opet u poređenju sa prethodnikom. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:
100% kropovi sa oba tela, JPEG iz aparata, „provia-standard“ kolorni profil, bez dodatne obrade i redukcije šuma (levo X-T4, desno X-T3):
Interesantna je činjenica da X-T4 i X-T3 dele isti senzor, čija je osetljivost dokazano identična, ali da, uprkos tome, u ISO testu vidimo da X-T3 ipak daje za oko 1/3 EV tamnije isečke! Ovo starijem modelu donosi određenu prednost, iako se u konačnom zbiru ta prednost teško može prevesti u nekakav praktičan dobitak, budući da je količina šuma više nego uporediva (da ne kažemo identična).
U pogledu samog šuma, oba aparata nude jednako upotrebljiv JPEG na najvišim ISO vrednostima, čije su glavne odlike potpuno odsustvo kolornog šuma i relativno homogeno raspoređen monohromatski. Na podrazumevanom stepenu redukcije šuma, isti je još diskretniji, pa se s pravom može reći da za dobar deo situacija, prosečan vlasnik neće imati potrebu da koristi RAW, kao sredstvo borbe protiv agresivnog šuma.
Ukoliko situacija tako nalaže, na raspolaganju je precizna kontrola interne redukcije šuma, koja dozvoljava prilagođavanje isključivo za monohromatski šum, a čiji se učinak može videti u nastavku. Test scena je poznata:
100% kropovi sa X-T4 – sasvim levo je -4 (isključena redukcija), a dalje desno u gornjem redu su -3, -2, -1 i podrazumevana vrednost (0), dok su dole vrednosti od +1 do +4, kao najsnažnija redukcija:
Redukcija šuma je predmet kontroverzi u vezi sa većinom Fuji modela. Razlozi za to nisu tajna – Fuji nikad nije ni demantovao, a većina iskusnih fotografa je primetila da ni RAW fajlovi nisu u potpunosti pošteđeni redukcije šuma, čak ni kada je ona naizgled isključena. Doduše, i pitanje „isključenosti“ nije sasvim jasno na Fuji aparatima. Uobičajeno je da pozicija 0 označava da je neka funkcija isključena. Ne i kod Fuji-ja! Baš kao i sa oštrenjem, redukcija šuma se prostire na skali od -4 do +4, gde je -4 najmanji stepen redukcije, a +4 najveći. 0 je samo sredina između ta dva, pa je i simbolika potpuno pogrešno interpretirana od strane korisnika, pogotovo onih koji ne poznaju logiku Fuji softvera.
U pogledu efekta redukcije, važno je reći da je negde do ISO 800 praktično potpuno nevažno koji je nivo redukcije izabran, jer se čišćenje sprovodi kontrolisano, sa težištem na tamnijim partijama snimka i uz tretiranje isključivo kolornog šuma. U rasponu od 1600 do 6400, čak je i podrazumevani nivo za naš ukus previše agresivan. Kako se šum pojačava, tako i efekat podrazumevanog stepena redukcije slabi, što nam se dopada. Ipak, pojačana redukcija (od +1 do +4) je suviše agresivna i dovodi u pitanju poentu čišćenja, jer je krajnji efekat mutniji od prosečnog akvarela i nekako najsličniji efektu posmatranja kroz peskirano staklo. S toga, nađete li se u situaciji da vam je redukcija šuma neophodna, gledajte da njen intenzitet ne prelazi podrazumevani (nulti) podeok, jer će sve više od toga nepovratno ruinirati fotografiju.