Fuji X-T4, Test

 

DETALJI, JPEG

Opšte je poznata stvar da JPEG-u, najpopularnijem formatu distribucije fotografija, Fuji poklanja veću pažnju nego većina ostalih proizvođača, a to ima svoje pozitivne implikacije kako među početnicima, tako i među iskusnijim korisnicima. Obrada RAW snimaka mnogima je zadovoljstvo. Ali, ponekad čak i najvećim entuzijastima prija kvalitetan JPEG, pogotovo kada se radi o svakodnevnim fotografijama, čija bi naknadna obrada zahtevala suviše vremena. JPEG-a smo se samo dotakli u prethodnom poglavlju, pa ćemo mu u ovom pokloniti veću pažnju. U ovom slučaju nas interesuje da li drugačije interno procesiranje RAW-a koliko i u kojoj meri utiče na konačni JPEG.

Iskoristićemo istu scenu, a snimci su nastali u istom paketu kada i RAW:

Snimci u punoj rezoluciji: X-T4 i X-T3

JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:

 

Premda JPEG prolazi sasvim drugačije procesiranje od izvornog RAW-a, prirodno je za očekivati da krajnji efekat, čak i sa istim JPEG algoritmom, bude drugačiji, budući da nastaje od RAW-a koji evidentno nije identičan onome sa prethodnog modela, uprkos istom senzoru. Ovde na delu vidimo i rezultate tih promena, pa se X-T3 opet ističe po nešto oštrijim isečcima. U ovom slučaju je komparacija dosta prostija, jer je i interna konverzija predvidiva, pa X-T3 izlazi kao pobednik, barem u nekom matematičkom smislu, pošto je jasno da razlike nisu dovoljno upečatljive, da bismo govorili o nečemu više. Dok je u slučaju RAW-a moguće manipulisati u obradi, kod JPEG-a je takav zahvat dosta komplikovaniji i degradira konačni izlazni kvalitet. U praksi, kakav god bio izvor uočenih razlika, jasno je da će se većini posmatrača više dopasti izlaz koji nudi X-T3.

Uporedićemo još jednom RAW i JPEG Fuji-ja X-T4, ovaj put u studijskim uslovima:

 

Kao i uvek, kod Fuji-ja se, u zavisnosti od scene, nekada teško može utvrditi šta predstavlja RAW, a šta JPEG. Prosta konverzija, na koju nas je navikao Canon, nije nešto što Fujifilm smatra dostojnim svojih aparata, pa je i JPEG kvalitet u skladu sa tim. Razlike postoje, ali one nisu uvek u korist RAW-a u vizuelnom smislu, što dovodi do toga da Fuji JPEG ima veoma visok renome, te je veoma poželjan za eksploataciju u mnogo širem dijapazonu situacija.

Oštrenje je u slučaju Fuji aparata pomalo kontroverzna stavka. Umesto da kao i svi, nude opciju podešavanja od 0 do neke proizvoljne vrednosti, autori softverskog dela aparata su se radije odlučili da nulta pozicija bude na pola između maksimuma i minimuma, time sugerišući da je oštrenje isključeno, onda kada je ono zapravo na polovini skale. Ne nalazimo nijedno logično objašnjenje za ovakvu skalu, osim da je to verovatno sugerisano iz marketinške kuhinje. Evo kako to izgleda:

 

Na većini drugih aparata je podrazumevana vrednost uglavnom dosta uzdržana, pa se često čak i minimalno pojačanim oštrenjem mogu dobiti bolji rezultati od onih na podrazumevanim vrednostima. Kod Fuji-ja je stvar malo drugačija. Njegova podrazumevana vrednost oštrenja (0) je ranije bila malo jača nego što bismo želeli, iako se ovo može podvesti pod kategoriju subjektivnog. X-T4 ovaj parametar uvodi u okvire proseka, pa je Fuji-jevo interno procesiranje dosta uzdržanije i ne odaje utisak preoštrenosti, što je ranije bio čest slučaj. Iako se čini da je ovo blago podešavanje algoritma donelo i blagu degradaciju u odnosu na ono što je nudio X-T3, nama se čini da je ovo korak u dobrom smeru, te da je krajnji kvalitet ovog popularnog izlaznog formata na ovaj način povećan.