Fuji X-T4, Test

 

fotoTEST

S vremena na vreme, događa se da praktičnom delu testa, umesto s entuzijazmom, prilazimo bez naročitih očekivanja. Uzrok tome najčešće nije sâm aparat koji se testira, već okolnosti zbog kojih su testirani modeli u ključnim aspektima veoma slični. Ili kao sada, praktično isti.

Nekad se dešava da aparati dele senzor istog porekla, mada se njihove performanse u konačnoj izvedbi razlikuju, što zbog softverske dorade, što zbog promene pratećih sistema. Ovde se, međutim, ne krije da senzor iz X-T4 svoje poreklo deli sa prethodnikom (i još nekim Fujifilm modelima), tako da mesta nekim preteranim iznenađenjima ne bi trebalo biti.

Test izvodimo prema ranije utvrđenoj metodologiji, mahom u studijskim uslovima, sa unapred definisanom šemom obrade, u istovetnim uslovima i parametrima diktiranim merenjem nezavisnim uređajem. Testovi se izvode sa referentnim objektivima, a u ovom slučaju se komparacija vrši sa modelom prethodne generacije, X-T3.

 

 

DETALJI, RAW

Kao i mnogo puta do sada, test počinjemo RAW formatom, kao neprikosnovenim i primarnim na DSLR i MILC aparatima. Ovaj format je nezamenjiv u situacijama koje nisu limitirane u smislu brzine isporuke fotografija. Kao sirov oblik zapisa, RAW je zanimljiviji za analizu, jer je najbliži onome što je senzor „video“, bez uplitanja (ili barem bez preteranog uplitanja) interne obrade koju aparat sprovodi. Fuji aparati su po ovom pitanju praćeni određenim kontroverzama, a s obzirom da ne pretendujemo da dokazujemo pozadinu koja se ne može faktografski prezentovati, zadržaćemo se na onome što možemo, a to su konkretni primeri dobijeni neposrednim poređenjem.

Studijska scena koju smo eksploatisali u prethodnim testovima, poslužiće nam i ovaj put, a isečci su dobijeni razvijanjem u Adobe Camera RAW-u (u daljem tekstu ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (zbog uticaja na detalje), i primenjen istovetni stepen oštrenja. Temperatura svetla postavljena na 2850K, izlazni kvalitet je maksimalan (12, na skali od 1-12), a upotrebljen je lossless krop, kako bi bilo kakvi gubici bili potpuno suzbijeni.

Kao što smo u uvodu već napomenuli, Fuji X-T4 ćemo ukrstiti sa istovetnim snimcima sa modela prethodne generacije, Fuji X-T3, bez obzira što dele isti senzor. Praksa je pokazala da softverska unapređenja nekad mogu doneti veće razlike (namerno ne kažemo „dobitke“), nego hardverska unapređenja.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a fajlove u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod naredne fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: X-T4, X-T3

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, istovetno oštrenje:

 

Nekad se čini da je senzor istog porekla bespotrebno testirati više puta, budući da se očekivani rezultat ne bi trebao razlikovati od ranije utvrđenog. Ipak, često se i softverske dorade mogu ispostaviti ozbiljnim faktorom u preoblikovanju konačnog rezultata, što ovaj put imamo prilike da vidimo. Rezolucija je identična, količina zabeleženih detalja takođe, ali je ispoljeni mikrokontrast bitno umereniji kod novog modela, što kao krajnji efekat ima slabiji vizuelni efekat oštrine. X-T3 forsira vidno jači mikrokontrast, što naizgled može biti poželjno, ali u praksi često dovodi do ne baš sjajnih prelaza između različitih nijansi istih boja. Blagim pojačanjem mikrokontrasta se u obradi snimaka sa X-T4 može dobiti identičan efekat, ali je obratno neizvodljivo – suviše agresivno oštrenje je relativno teško ukloniti, pa smo skloniji onome što nudi noviji model.

Svi ostali aspekti poređenja u testu detalja, ne pokazuju bitne razlike u količini raspoloživih informacija. Render boja je izvrstan, detalji u senci fino balansirani, a čak je i kalibracija balansa bele nepromenjena, tako da identično merenje svetla, donosi i identičan krajnji rezultat. Zadovoljstvo je videti i da ovaj put nema odstupanja u pogledu osetljivosti senzora, što je mana koju Fuji modeli ispoljavaju od modela do modela. Ovaj put je, verovatno zbog istog senzora, ta pojava izostala. Srećom.

Prelazimo na uslove koji nisu kontrolisani i poredimo RAW u odnosu na JPEG. Napominjemo da Fuji u tom smislu gaji malo drugačiji pristup i JPEG neguje do nivoa da RAW često biva nepotreban, ukoliko je snimak korektno eksponiran i ne postoji potreba za nekom ozbiljnijom obradom od proste konverzije. Test scenu znamo od ranije:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW (konvertovan) i JPEG

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG iz aparata, u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

 

X-T4 je još jedan fotoaparat ovog proizvođača, čiji JPEG u nekim situacijama može ozbiljno da porazi prosto konvertovan RAW. Ovo nipošto ne znači da je RAW slab, već da njegova prosta konverzija u JPEG, bez dodatnih podešavanja, jednostavno nije dovoljno dobra da bi bilo opravdano posvetiti joj se umesto angažovanja JPEG-a koji je dostupan u aparatu, pa čak i sa podrazumevanim parametrima. Svako ko je iole imao dodira sa Fuji sistemom, zna da ovo nije novost i da Fuji internom JPEG algoritmu poklanja mnogo veću pažnju nego drugi proizvođači. Koliko je ovakva politika opravdana, oduvek je bila tema žučnih diskusija. Ipak, opšte je mišljenje da dobra interna konverzija itekako može imati primenu. O tome u sledećem poglavlju testa.