Fuji X-T4, Test

 

REZIME

X-T4 po mnogo čemu predstavlja trijumf Fujifilm sistema u APS-C klasi. Naravno, to je su epiteti koje proizvođači neštedljivo lepe za sve svoje najnovije proizvode, ali ovde je to, čak i uz veoma suptilna unapređenja, tačnije nego ikad. Iskreno govoreći, X-Tx klasa se i ranije isticala u konkurenciji ozbiljnih APS-C modela, ali joj je uvek falio neki element da prikaz počnemo i završimo superlativima. Ovaj put je taj formalni preduslov zadovoljen i novom izdanku klase top modela Fujifilm MILC-eva definitivno više ništa ne nedostaje, da svom vlasniku pruži ništa manje od izuzetnog iskustva u lakoći postizanja željenog. Istina, nedostataka ima i nećemo ih izostaviti u ovim poslednjim redovima, ali su ga pozitivne stvari lako izdigle iznad negativnih.

Zrelost X sistema je odavno postignuta, pa je bilo samo pitanje trenutka kada će i pojedinačni modeli iz Fujifilm-a moći da budu posmatrani kroz prizmu čisto evolutivnih koraka. X-T3 je već dosegao taj nivo zrelosti, pa je X-T4 prvi koji samo nastavlja utabanom stazom i pruža veoma jasne obrise nekih budućih trendova, kako unutar kuće, tako i u okviru industrije.

X-T4 nije aparat koji nudi pregršt novina, u bilo kojem segmentu. Većina onoga što nudi, sažeta je u svega par stavki, ali su neke od njih upečatljive i kao takve, veoma bitne za tržišnu percepciju aparata.

Premda najveća novina nije sâm senzor, jeste vezana za njega, a radi se o IBIS-u, integrisanom sistemu senzorske stabilizacije, koji na Fujiflm aparatima vidimo tek drugi put (prvi je bio X-H1). Stabilizacija u 5 osa, koja se može kombinovati sa optičkom (ukoliko je ista raspoloživa na konkretnom objektivu), donosi neverovatnih 6.5 blendi prednosti u odnosu na referentne vrednosti. Barem prema proizvođačkoj specifikaciji. Mi se nismo bavili efikasnošću ove stabilizacije, ali definitivno možemo podsvedočiti da ona radi i da se odlično kombinuje sa optičkom.

Senzor kao senzor, ne nudi ništa novo, jer je naprosto preuzet iz prethodne generacije. Iako komparativno gledano to deluje pomalo čudno, mi nismo naročito iznenađeni ovom činjenicom, jer je dotični 26 MP X-Trans već na dovoljno visokom nivou, da ovakav način balansiranja nipošto nije prvi takav. Blaga gorčina ukusa, koju sama činjenica, da na polju senzora nije rađeno ništa već gotovo dve godine, ipak je prisutna, ali ne i dovoljna da pokvari percepciju o kvalitetu postojećeg. Detalji, ISO performanse, dinamika… sve su to kategorije u kojima postojeći senzor, ako ne briljira, onda barem deluje dovoljno sveže i aktuelno, da se bez naročite muke može nositi sa bilo kojim drugim brendom. Malo zbunjuje minorni zaostatak u pogledu detalja, koji nastaje kao rezultat drugačije interne konverzije, ali ni to nije nešto što bi trebalo biti uzeto kao ozbiljna stavka.

Merenje svetla i tražilo, ostali su na identičnom nivou, dok je AF sistem, iako u osnovi isti kao pre, pretrpeo određene softverske zahvate, koji su njegovu osetljivost doveli na nivo -6 EV, što je veoma dobar rezultat.

Kao aparat koji nudi ne samo konvencionalan, nego i potpuno pokretljivi obrtni ekran, osetljiv na dodir, X-T4 je ne samo bolji, već je i potpuni antipod drugom Fuji-ju visoke klase, nedavno testiranom X-Pro3. Dok X-Pro3 postavlja razna ograničenja, kojima je proizvođač nastojao da suzbije pojačanu želju za proverom već snimljenih fotografija, a u korist veće kreativnosti, X-T4 nudi sve suprotno tome. Naravno, praktičnijoj izvedbi kumovao je i video segment, kojem je upravo glavni displej primarni interfejs u pogledu upravljanja. Video, kao takav, nije naročito unapređen, već bismo ga pre mogli nazvati ispoliranim. Rezolucije su ostale iste, mada to nije nedostatak, budući da su već na nivou koji ne nudi baš previše prostora za napredak. Sledeći nivo bi bile tek u 8K klasi, što je za današnje pojmove i dalje egzotika. Brzina snimanja je unapređena u high-speed kategoriji, pa se sada može postići čak 10-struko usporenje!

Efikasnost i kapacitet nove i veće baterije spada u još jednu veliku stvar. 600 snimaka i gotovo 90 minuta video snimanja, nešto su što Fuji do sada nije uspevao da spakuje u prosečan MILC. Istina, sva ta autonomija dolazi od značajno veće baterije, ali to uspeh ne čini manjim, budući da je sve to spakovano u telo koje ipak ne odudara previše od prethodne generacije.

Nedostataka, na žalost, ima. Iako je prosečna brzina rafala (sa mehaničkom zavesicom) povećana na izuzetnih 15 fps, bafer je čak i degradiran, pa su rezultati koje postiže, za neku nijansu lošiji u odnosu na X-T3. Dalje, uz aparat se sada ne isporučuje minijaturni, preklapajući EF-X8 blic, koji je, iako rudimentarnog nivoa, umeo biti koristan, makar za bežičnu kontrolu kompatibilnih eksternih bliceva. Ne nalazimo opravdanja ni za izostanak namenskog 3.5mm stereo izlaza za slušalice, pa je isti moguće dobiti samo pomoću priloženog USB adaptera ili vertikalnog gripa. Ima tu i veoma čudnih nedostataka, koji su softverske prirode, a tiču se npr. nefunkcionalnosti prednjeg kontrolnog točka, tj. njegove osetljivosti na pritisak. Iako taster iza točkića definitivno postoji i moguće ga je pritisnuti, niti postoji odgovarajuća reakcija aparata, niti je to igde dokumentovano. Povrh svega, ne može se ni mapirati da vrši neku funkciju!

Tu se, na žalost, softverski nedostaci ne završavaju. Jedan od ključnih problema svih fujifilm aparata, a samim tim i X-T4, nastao je kao rezultat nedosledne imitacije retro komandi koje bi, da sve funkcioniše kao u knjizi, trebale da onemoguće konfuziju i jasno stave do znanja sve o trenutnom statusu aparata i bez da konsultujete parametre kroz sistem menija, na glavnom ekranu ili u tražilu. Svedoci smo da to ni danas tako ne funkcioniše i da su sporadični ispadi mogući i verovatno će vas u nekom trenutku izbaciti iz koloseka i dovesti do ivice ludila.

Kada smo to doživeli prvi, drugi i treći put, mislili smo da je to stvar navike. Međutim, teško je sroditi se sa prekidačima koji to (u tehničkom smislu) nisu, tasterima koji imitiraju neku komandu ili točkićima koji nisu zaista elektronski prekidači, već samo signal aparatu da softverski sprovede neku komandu. Ilustracije radi, prebacite li aparat u mod manuelnog fokusa, kroz sistem menija, prekidačem na telu ili preklopnikom na objektivu (ako ga poseduje), to neće definitivno i bez izuzetka isključiti svaku mogućnost da motor objektiva mrdne fokusnu ravan ovamo ili onamo. Mnogo nas je puta iznervirala ova pojava, jer nas sasvim efikasno onemogućava da (recimo) bateriju testova ili seriju sličnih snimaka izvedemo uz sporadično gašenje aparata i tome slično, jer će prilikom svake takve situacije, bilo da aparat gasite s namerom ili on to čini automatski, fokusna ravan biti samoinicijativno pomerena (resetovana) na podrazumevanu vrednost, hteli vi to ili ne. Najzad, nije sasvim jasno ni koja je svrha fizičkog udvajanja mehaničkih komandi, usled čega dolazi do kolizije u hijerarhiji, pa nikad nećete biti sigurni da je aparat zaista prebačen na automatski fokus, ne proverite li dvaput, da li je i na telu, kao i na objektivu, preklopnik u odgovarajućem položaju. Ovakve smicalice mogu dovesti do komičnih, ali i ne baš tako zabavnih situacija, gde u pokušaju da ispratite scenu, grozničavo preturate po komandama i meniju, pokušavajući da utvrdite zašto fokus ne funkcioniše, iako fokusna ravan u tražilu vizuelno signalizira da se motor pomera. Na trenutke izoštri, ali nema potvrde. Da je manuelni fokus zaista manuelni, tj. da potpuno isključuje svako opštenje sa motorom objektiva, ovakve zbunjujuće pojave ne bi bilo. Povrh svega, ako u tom trenutku na telu imate objektiv poput XF 23mm f/1.4R, čiji je preklopnik integrisan u fokusni prsten i vizuelno je neprimetan, možete se obreti u veoma nezavidnoj situaciji, koja vas u potpunosti onemogućava da snimite željenu scenu.

Kako je ovo problematika koja opstaje sve vreme otkad X sistem postoji, a bez naznaka da bi se to konačno moglo promeniti, ostaje nam jedino nada da će se neki inženjer smilovati i unajmiti iskusnog UI dizajnera, koji bi možda primetio ovakve sitne, ali do imbecilnosti neverovatne probleme. OK, možda X-T4 ne zaslužuje da na njega svalimo sve frustracije izazvane nedorađenim Fujifilm softverom, ali jednom se mora, a sva je prilika da je do kulminacije (barem u našem slučaju) došlo baš sada.

Na kraju dolazimo do onog ključnog pitanja – kome je ovaj aparat namenjen? Premda je u nekom procentu moguće naći opravdanje za nabavku X-T4 i ako već posedujete X-T3, smatramo da bi takav korak bio u najmanju ruku neracionalan. Uložena sredstva ne mogu biti opravdana boljitkom, ma koliko IBIS bio dobar i ma koliko autonomija bila duža. Ukoliko je video primarna stavka vašeg zanimanja, onda čak i ovaj prelazak ima smisla, ali više zbog pomenuta dva unapređenja, nego poboljšanja video segmenta, koje je simbolično. Ukoliko ste još uvek na X-T2, onda bi tranzicija mogla imati smisla, a isto važi i za većinu drugih Fujifilm modela. Prelazak sa drugog brenda ili DSLR-a… to je već klizav teren. Sva je prilika da vas X-T4 ne bi razočarao, ali je isto tako istina i da nije svejedno sa kojeg se DSLR-a prelazi. Konkretno, ukoliko je taj DSLR Nikon D500, tranzicija bi bila najblaže rečeno upitne opravdanosti, budući da je D500 jedan od DSLR-ova koji i pored godina provedenih na tržištu i dalje nemaju ravnopravnog takmaca, ni u pogledu univerzalnosti senzora, a ni u pogledu ergonomske superiornosti. Ostali modeli? DSLR ili MILC, svejedno je. X-T4 je veoma nezgodan protivnik, čiji je najveći konkurent on sam, sa svojim bubicama i softverskim bravurama. Ako to zanemarimo, sasvim je realno da je X-T4 možda i najkompletniji APS-C MILC u ovom momentu.

Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo izneti najbitnije pozitivne i negativne utiske:

 

DOBRO:

-i dalje najuspešniji primer efikasne borbe protiv moiré efekta na senzoru bez AA filtera;
-odlične ISO performanse;
-visok nivo detalja;
-rafal i memorijski bafer u rangu najboljih aparata današnjice;
-izuzetan AF u svim fokusnim modovima, zahvaljujući faznim AF tačkama na glavnom senzoru;
-solidne performanse prepoznavanja očiju/lica;
-high-speed video zapis sada i u 200/250fps;
-simultani upis video zapisa na obe SD kartice istovremeno;
-IBIS; integrisana stabilizacija senzora u 5 osa;
-namenska komande za započinjanje/zaustavljanje snimanja video zapisa;
-poseban preklopnik za foto/video mod;
-EVF visoke rezolucije i relativno solidne dinamike;
-ekran visoke rezolucije, osetljiv na dodir;
-elektronska libela;
-veoma kvalitetna izrada;
-dva memorijska slota;
-nova baterija većeg kapaciteta i odlična autonomija od preko 500 snimaka;
-visok kvalitet JPEG izlaza;
-procesiranje RAW-a u aparatu;
-real-time korekcija optičkih anomalija objektiva u JPEG formatu;
-simulacija čuvenih Fuji filmova pomoću kolornih profila;
-konačno obrtni umesto tilt mehanizma pokretnog ekrana;
-alke ramenog kaiša konačno stižu montirane na telo;

 

 

MOGLO JE BITI BOLJE:

-osetljivost senzora niža od referentne;
-u nekim situacijama ne baš funkcionalan retro dizajn;
-elektronska libela sklona minornim greškama u pojedinim situacijama;
-česta pojava „kliničke smrti“ aparata u toku pražnjenja memorijskog bafera, čak i sa najbržim dostupnim SD karticama;
-mogućnost izazivanja paradoksalnih situacija, kombinovanjem određenih opcija u sistemu menija i položaja mehaničkih komandi;
-izostavljen 3.5mm stereo konektor za eksterne slušalice u korist USB adaptera;
-EF-X8 zaklapajući blic više nije sastavni deo pakovanja;
-namenski punjač za baterije izostavljen u korist adaptera za punjenje putem samog aparata;
-daljinska kontrola putem bežične veze pati od neobjašnjivih ograničenja;
-marketinški manipulativna funkcija redukcije šuma;
-nedovoljno ispoliran sistem menija sa gotovo nasumično nabacanim opcijama;
-neubedljiv napredak po pitanju kvaliteta izlaza, u odnosu na prethodnu generaciju;
-brzo remapiranje programabilnih komandi više nije moguće;
-prednji kontrolni točkić poseduje integrisan taster, ali on nije softverski „vidljiv“.

 

 

 

U prilogu pružamo originalno uputstvo za Fuji X-T4 u PDF formatu na engleskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:

Fuji X-T4 Uputstvo na engleskom: LINK (PDF; 7 MB)