Nikon D600 Test

KIT OBJEKTIV

Za tela niže i srednje klase (a ponekad čak i više) karakteristično je da su ponuđena u tzv. „kit“ varijantama, koje uključuju jedan ili više objektiva. Obično su to „standardni zumovi“, koji svojim rasponom pokrivaju širok spektar potreba fotografa-amatera, a nude prosečan optički kvalitet, uz sasvim pristojnu cenu. Kada se kupuju u paketu sa aparatom, njihova cena je bitno niža, pa je to odličan način za nabavku, ukoliko već nemate neki standardni zum, za svaki dan.

Nikon D600 svakako ne spada u nižu klasu DSLR-ova, ali spada u klasu koja će se odlično prodavati, i to ne samo ozbiljnijim korisnicima, već i entuzijastima, pa i pukim amaterima. Takva ciljna grupa iziskuje i malo konkretniju ponudu početnih kompleta, posebno jer su FX (35mm, tj. full-frame u Nikon nomenklaturi) objektivi skuplji nego DX (APS-C). U jednom kit kompletu, objektiv se dobija bitno jeftinije nego kada se uzima posebno, zbog čega se mnogi korisnici, ako već nemaju neku kolekciju, odlučuju za takvu ponudu.

Nikonu D600 je pripala čast da prvi bude ponuđen sa novim AF-S Nikkor 24-85mm f/3.5-4.5G ED VR objektivom, koji smo i mi imali na testu.

Nikon AF-S Nikkor 24-85mm f/3.5-4.5G ED VR

Novi objektiv je naslednik par godina starog AF-S Nikkor 24-85mm f/3.5-4.5G ED-IF objektiva. Iako naziv sugeriše da je unapređenje mahom u postojanju optičke stabilizacije na novom modelu, promene su korenite i štaviše, novi i stari objektiv osim raspona nemaju skoro ništa zajedničko. 

Spoljašnje dimenzije novog objektiva od 82 x 78mm i masa od 465 grama ga čine nenametljivim i prilično laganim za nošenje, pa u kombinaciji sa D600 predstavlja skladan komplet. Izrada je, već standardno „Nikonska“, vrlo kvalitetna za cenovni rang kojem pripada. Završna obrada je pristojnog kvaliteta, vrlo malih zazora na spojevima i mehaničke pokretljivosti koja uliva poverenje. Gumeni zum prsten je isturen na prednjem delu objektiva, dovoljno je širok, ne klizi pod prstima i lako se kontroliše. Cilindar zum mehanizma se linearno se izvlači do maksimalnih 85mm. Bajonet je izrađen kvalitetnije nego kod najpopularnijih Nikon kit objektiva (18-105VR i 18-55VR) i u potpunosti je od metala, kako i dolikuje.

Raspon novog kit objektiva iznosi ~3.5x, a raspoložive žižne daljine ga pozicioniraju u klasu „standardnih zumova“. Počinje od dosta širokih 24mm, pri čemu je horizontalni ugao vidljivosti ~84°, dok na dužem kraju dostiže osrednjih 85mm i ugao od ~28°. Optička konstrukcija se sastoji iz 16 elemenata u 11 grupa, uključujući jedan ED element (Extra-low Dispersion; naznačen žutom bojom na ilustraciji niže), koji suzbija pojavu hromatskih aberacija, kao i jedan asferični element (naznačen cijan bojom), kojim se vrši korekcija aberacija na najširem kraju. Optički elementi poseduju i tzv. SIC (Super Integrated Coating) premaze, čija je svrha suzbijanje nepoželjnog flera i bolja reprodukcija boja. Tu je i fluktuirajući element (označen crveno), uposlen od strane sistema optičke stabilizacije, a kako to tehnički izgleda, možete videti na sledećoj ilustraciji:

Optička konstrukcija kit objektiva, Nikon AF-S Nikkor 24-85mm f/3.5-4.5G ED VR*

Autofokus je pogonjem brzim i nečujnim SWM (Silent Wave Motor) motorom i obezbeđuje FTM (full-time-manual) fokusiranje, što znači da je ručnu korekciju fokusa moguće izvesti bez potrebe za prebacivanjem AF prekidača u položaj manuelnog fokusa. Fokus je realizovan interno (IF), što znači da se mehanizam ne izvlači, niti prednji element prečnika ø72mm rotira tokom fokusiranja, pa je i upotreba posebnih filtera, poput CPL-a ili varijabilnig ND filtera, olakšana. Obezbeđena je skala distance fokusiranja, a sam fokusni prsten je (mada uobičajeno za ovu klasu) isuviše uzak. Minimalna fokusna distanca iznosi 38cm (mereno od ravni senzora, na Nikonu D600 naznačena simbolom ø pokraj statusnog displeja), a uvećanje koje na taj način postiže je 0.22x, odnosno 1:4.5. Brzina AF-a je prosečna i u klasi je sa drugim kit objektivima. To znači da će bez preteranih problema pokriti većinu potreba prosečnog amatera, ali da ne treba očekivati čuda i tražiti od njega performanse skupih modela, namenjenih snimanju akcionih scena. Tačnost je na visokom nivou, sa vrlo malim procentom promašenih snimaka, a čak smo i u nešto lošijim svetlosnim uslovima imali sasvim pristojnu preciznost i brzinu.

Objektiv poseduje kliznu blendu, pa na najširem kraju ima maksimalan otvor f/3.5, dok na najdužem ima maksimalni otvor f/4.5. Minimalan otvor se kreće u rasponu od f/22 do f/29. Dijafragma je realizovana u vidu 7 zaobljenih listića, a pošto je u pitanju objektiv G klase, objektiv ne poseduje poseban mehanički prsten za kontrolu otvora blende, kakav je bio slučaj sa starijim Nikon objektivima, već se ista kontroliše elektronski, podešavanjima u aparatu.

Ugrađena je optička stabilizacija (VR; Vibration Reduction) druge generacije, a omogućava do četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu i poseduje sistem prepoznavanja rada sa stativa, što je pre svega namenjeno snimanju video zapisa, kada se stabilizacija prilagođava toj vrsti rada.

Od dodatne opreme u paketu sa objektivom stiže zonerica oznake HB-63 i CL-1118 meka torbica. Kada se objektiv nabavlja u sklopu kita, torbica ne mora nužno biti deo paketa (ovo zavisi od tržišta kojem je namenjen).

GRIP

Novi aparat je, prirodno, dobio i novi grip. MB-D14, kako glasi naziv novog gripa, ne možemo nazvati klasičnim baterijskim gripom jer, kao i kod ostalih Nikona, on prima samo jednu EN-EL15 Li-Ion bateriju, dok je druga predviđena da stoji u telu, što sasvim efikasno onemogućava brzu i laku manipulaciju, već zahteva od korisnika da prilikom svakog punjenja baterije u aparatu, potpuno demontira grip kako bi do nje došao. Ovo arhaično rešenje Nikon eksploatiše već godinama i čini se da ga se nikad neće odreći, iako su gabariti gripa dovoljni da se u njega konforno postave dve standardne baterije. Ipak, u MB-D14 se, uz priloženi MS-D14 uložak, može postaviti i 6 AA baterija, koje u odsudnom trenutku mogu pomoći u prevazilaženju problema nedostatka baterija, tamo gde je punjenje nemoguće obezbediti.

Nikon MB-D14 Multi-Power Battery Pack, vertikalni grip*

Novi grip je dizajnerski potpuno isti kao i grip Nikona D7000, što je i logično, s obzirom da im je i konstrukcijska platforma slična. Grip je izrađen većim delom od legure magnezijuma, skladno je oblikovano tako da čini naizgled neodvojivu celinu sa telom i poseduje duple kontrole koje su neophodne za potpunu vertikalnu funkcionalnost. Osim prekidača kojim se funkcije gripa mogu isključiti po potrebi, a u čijem se središtu nalazi replika dvostepenog okidača, MB-D14 poseduje i oba kontrolna točkića, kao i AE-L/AF-L komandu za zaključavanje ekspozicije. Kako bi opšta upotrebljivost u vertikalnom položaju bila jednaka, grip poseduje i osmosmerni džojstik, koji efikasno oponaša osmosmernu kursorsku komandu, kojom se na samom telu vrši izbor AF tačaka i navigacija kroz sistem menija.

SOFTVER

Uobičajeni sistem menija nije menjan. Sastoji se iz 5 celina: Playback, Shooting, Custom Setting i Setup, kako se može videti i sa sledećih ilustracija:

 
Pregled osnovnih stranica menija: grupe Playback, Shooting, Custom Setting, Setup i Retouche

REZOLUCIJA SNIMANJA

Snimci mogu biti upisivani u JPEG ili RAW formatu, kao i kombinovano RAW+JPEG. Definisanje kvaliteta snimaka je moguće nezavisno za RAW i JPEG formate. Kvalitet RAW snimka (inače, Nikon NEF verzije) je moguć u dva pravca. Jednim se definiše „dubina“ kolornog prostora, a ona može biti 12-bitna ili 14-bitna, dok se drugom određuje nivo kompresije. Nikon D600 pruža mogućnost RAW zapisa u tzv. lossless compressed i compressed kvalitetu. Lossless compressed, iako komprimovan, isporučuje snimak bez ikakvih gubitaka u kvalitetu, budući da je korišćen reverzibilni algoritam kompresije. Rezultujući fajl je na taj način smanjen za oko 30% (u odnosu na materijal sa senzora), a kvalitet je očuvan. Druga varijanta kompresije ne uključuje reverzibilan algoritam, tako da je mali delić kvaliteta nepovratno izgubljen, ali uz 40-55% manji rezultujući fajl. Na žalost, kako Nikon očigledno i dalje nema sluha za vapaje korisnika, NEF format, kao i na D800(E), raspolaže isključivo sa maksimalnom rezolucijom za svaki izabrani format RAW zapisa. Jedini način da dobijete manji rezultujući RAW je korišćenje DX (APS-C) formata. Rezoluciju NEF-a u FX formatu iznosi punih 24.3 MP (6016 x 4016), dok je u DX-u 10.3 MP (3936 x 2624). Nejasno je zašto je Nikon odlučio da izbaci Uncompressed (nekompresovani) NEF zapis iz liste podržanih, što bi mnogima verovatno značilo u obradi i inače veoma zahtevnih fajlova.

JPEG je po pitanju rezolucije i kvaliteta mnogo fleksibilniji. Ponuđen je u oba formata u po tri rezolucije i stepena kompresije. U FX formatu: Large od 24.3 MP (6016 x 4016); Medium od 13.5 MP (4512 x 3008) i Small od 6 MP (3008 x 2008). U DX formatu: Large od 10.3 MP (); Medium od 5.6 MP (2944 x 1968) i Small od 2.6 MP (1968 x 1312). Drugi nivo kontrole kvaliteta JPEG-a je u prioritetu kompresije, koji može biti Optimal Quality, kada je težište na višem kvalitetu, nezavisno od veličine izlaznog fajla ili Size priority, kada je težište na veličini fajla, nezavisno od kvaliteta. Definisanih stepena kompresije ima tri: Fine (stepen kompresije 1:4), Normal (1:8) i Basic (1:16).

KOREKCIJE OPTIČKIH ANOMALIJA

Najbolji efekat, kada je uklanjanje optičkih anomalija objektiva u pitanju, dobija se obradom RAW snimaka, u specijalizovanim aplikacijama. Međutim, kako su procesori napredovali i mogu se izboriti sa ogromnom količinom materijala u realnom vremenu, jako je zgodna mogućnost kada aparat može da pomogne barem u jednom delu, vršeći korekciju optičkih i/ili geometrijskih nesavršenosti u hodu. Naravno, samo u JPEG formatu. Nikon je već godinama poznat po kvalitetnim algoritmima za korekciju, a obuhvaćene su korekcije „barelnih“ geometrijskih izobličenja (preporučena su za G i D klasu objektiva), kao i hromatskih aberacija. Korekcija hromatskih aberacija funkcioniše prilično dobro, pa i objektivi sa relativno izraženim hromatskim aberacijama bivaju odlično korigovani. U post-procesu ih je moguće ukloniti nešto preciznije i sa manje gubitaka u konturnoj oštrini, ali kako je takva obrada preporučena isključivo za RAW format (na koji korekcije i inače ne utiču), automatska korekcija je sasvim dobrodošla.

ACTIVE D-LIGHTING

Active D-Lighting algoritam je jedan od prvih pokušaja da se slabiji dinamički raspon digitalnog senzora nadomesti realtime softverskom korekcijom u aparatu, u toku snimanja, bez potrebe za intervencijom korisnika, osim u pogledu definisanja nivoa zahvata. Za razliku od recepta koji primenjuje Canon, sa svojim Auto Lighting Optimizer sistemom korekcije, koji intervencije vrši bazirajući se mahom na delove u senci, pokušavajući da održi dobru eksponiranost kontrastnih scena, Active D-Lighting (u daljem tekstu ADL) je vrlo sličan Shadows/Highlights opciji u grafičkim aplikacijama, gde se sužen dinamički raspon nadomešćuje prosvetljavanjem senki, odnosno potamnjivanjem jače eksponiranih delova snimaka, te na taj način – dovođenjem u balans. Prejak kontrast se smanjuje, ali bez negativnih posledica kakvo bi bilo klasično dovođenje kontrasta u minus. Po preporukama iz Nikona, ADL je najefektniji kada se koristi u kombinaciji sa Matrix modom merenja svetla. Nivoa korekcije ima četiri, a osim njih, tu je i Auto, kojim se potrebni nivo automatski određuje, neposredno pred okidanje (osim u manuelnom modu fotografisanja, kada se Auto mod ponaša kao Normal nivo). Na sledećem primeru možemo videti četiri nivoa u odnosu na snimak bez uključenog ADL-a:

Demonstracija Active D-Lighting opcije, s leva na desno: isključena, Low, Normal, High i Extra-high intezitet

Na snimku iznad se jasno može videti učinak ovog algoritma na celokupni tonalitet i balans senki i osvetljenih partija. Njegov uticaj neće biti jednako vidljiv u svim situacijama, a izražen je kada su u pitanju jaki kontrasti. Postoje i situacije u kojima nije poželjno potencirati upotrebu ADL-a, jer se jak intezitet prosvetljavanja senki može negativno ispoljiti, u vidu kolornog šuma i deformacija boja u tamnijim delovima snimka. Ista problematika prati i snimke urađene na višim ISO vrednostima, pa je upotreba ADL-a onemogućena na vrednostima iznad ISO 6400 (sve softverske Hx.x vrednosti). Takođe, primetili smo da u određenim situacijama, baš kao i u slučaju ALO algoritma na Canon aparatima, ADL može biti kontraproduktivan, izazivanjem najblaže rečeno čudne reprodukcije boja, pa je njegova primena preporučena u slučajevima kada se koristi RAW+JPEG zapis, jer je narušen kolorit tada lakše popraviti. Eventualno, može se posegnuti i za bracketing-om, koji je ponuđen i u kombinaciji sa ADL-om. Tako će ADL Bracketing omogućiti snimanje serije fotografija, pri čemu se svaka odlikuje drugačijim stepenom ADL-a.

Osim Active D-Lighting-a koji se primenjuje u aparatu, postoji i D- Lighting, koji je dostupan u namenskom softveru za razvijanje NEF fajlova (Nikonova verzija RAW zapisa) – Nikon CaptureNX2 (koji, na žalost, nije besplatan), kao i u samom aparatu, u okviru seta opcija koje se nalaze na stranici Retouch sistemskog menija...

RETOUCH MENU

Jedna cela stranica u meniju je dodeljena opcijama za retuširanje već snimljenih fotografija. D600 nudi čak 19 različitih opcija, od čega 16 otpada na razne vrste obrada. Osim geometrijsko/optičkih korekcija, kao što su: Straighten, Distortion Control, Fisheye i Perspective Control, bazična grafička obrada pruža i neke kolorne, ali i grafički kompleksnije filtere. Tu su: Red-eye Correction, Trim, Monochrome, Filter Effects, Color Balance, Image Overlay, Resize, D-Lighting (kojeg smo već pomenuli u prethodnom delu), Color Outline, Color Sketch, Quick Retouch, Selective Color i Miniature Effect. Osim pomenutih, tu je NEF (RAW) Processing kojim se u aparatu vrši konverzija RAW-a u JPEG, parametrima koje korisnik sam zadaje, a ekvivalent su onih koje aparat primenjuje prilikom fotografisanja. Ukoliko postoji potreba da se novodobijena obrada uporedi sa postojećim snimkom, tu je opcija Side-by-side Comparison, a jedna od opcija, Edit Movie, namenjena je osnovnoj obradi („seckanju“) snimljenog video materijala. Možda nije Adobe Photoshop™, ali je sasvim fina kolekcija raznih alatki za bazičnu obradu, kojom se mogu postići impresivni efekti, bez potrebe da snimak napusti aparat.

CUSTOM SETTING

Sastavni deo menija svih Nikon DSLR-ova više klase je i poseban Custom Setting odeljak, koji kombinuje opcije specifične za određeni deo operacija. Sekcija ima sedam, a podeljene su po slovima i bojama: Autofocus (a), Metering/Exposure (b), Timers/AE-Lock (c), Shooting/Display (d), Bracketing/Flash (e), Controls (f) i Movie (g). Sadrže praktično sve što bi vam ikada moglo zatrebati, a kao i za sve ostalo, pritiskom na Help komandu (dok ste u meniju), može se dobiti i kratak opis svake pojedinačne opcije, što zaslužuje posebnu pohvalu. Zamerku upućujemo jedino na pomalo konfuznu organizaciju, zbog čega ćete neke opcije konstantno tražiti na pogrešnoj lokaciji, a tome doprinosi i nedovoljno jasno odvajanje pojedinačnih sekcija. Tako je moguće otvoriti sekciju Shooting/Display (d) i završiti u Timers/AE Lock (c) opcijama, pošto je skrol beskonačan i ciklično izlistava ponuđene opcije svih sekcija u paketu. Letimičan uvid u opcije koje su na raspolaganju, možete videti na sledećim screenshot-ovima sa displeja:

   
Sedam sekcija Custom Settings odeljka

INTERVAL TIMER PHOTOGRAPHY

Veoma zgodna opcija, tradicionalno prisutna u Nikonima srednje i više klase. Omogućava unapred programirano okidanje, zadatim parametrima u određenom vremenskom periodu. Start perioda može biti određen zadatim vremenom, a određen je brojem intervala, od kojih se svaki sastoji od određenog broja snimaka. Ljubitelji „timelapse“ fotografije posebno će umeti da cene ovu opciju.

NON-CPU LENS PODRŠKA

Upotreba objektiva koji ne raspolažu sopstvenom elektronikom, te aparatu iz tog razloga ne pružaju povrtatnu informaciju o trenutnom otvoru blende i žižnoj daljini (zbog čega ni aparat nije u mogućnosti da izvrši merenje), znatno je olakšana zahvaljujući ovoj opciji. Dozvoljeno je memorisanje parametara za ukupno devet objektiva, a predviđen je unos žižne daljine i maksimalnog otvora blende. Unosom informacija o žižnoj daljini, eksterni blic će moći da prilagođava zum glave trenutnoj žižnoj daljini i time optimizuje ugao koji blic pokriva. Osim toga, informacija o žižnoj daljini će biti upisana u EXIF, a time dostupna i u režimu pregleda. Ukoliko se kao podatak navede maksimalni otvor blende, isti će biti dostupan u prikazu parametara u tražilu, a biće prilagođena i snaga bljeska blica. U slučaju da su oba parametra na raspolaganju, i merenje će biti upotrebljivo, s tim što je preporučena upotreba Center-weighted ili Spot merenja. Ukoliko su u pitanju zum objektivi, unos će biti nevalidan sa promenom žiže, pa ga je neophodno korigovati ili upisati pod novim brojem.

BRZINA

Nikon D600 je možda u početku projektovanja bio zamišljen kao jednostavan i jeftin početnički (entry-level) FF DSLR, ali je do zvanične promocije na neki način ipak dogurao do klase koja ga svrstava u sve, samo ne u specifikacijski inferiorne modele. Ne samo da se po mnogim specifikacijama može takmičiti, pa i prevazići konkurenciju, već se na isti način ravnopravno nosi i sa nekim postojećim modelima unutar ponude matične kuće.

Novi senzor je ispraćen novim, nedavno predstavljenim Expeed 3 procesorom, koji je više nego dovoljan da obezbedi savršenu koordinaciju među sistemima aparata, a time i nesmetano funkcionisanje nezavisno od uslova. Kontrole su agilne, spremnost aparata nakon uključivanja je gotovo trenutna, a implementirani AF sistem je sve, samo ne početnički. Jasno, nekakva distinkcija u odnosu na D800 i D4 je morala postojati, pa se Nikon odlučio da inkorporira AF sistem koji smo prvi (i jedini) put videli na modelu D7000, ali istinu govoreći, to nije praktično nikakav hendikep, jer je brzina istog više nego dovoljna za najveći broj zadataka koji će budući vlasnici staviti pred D600. CDAF je na DSLR-ovima poslovično problematičan, pa ni D600 ne odstupa od toga. Iako je prednost u odnosu na neke konkurentske modele merljiva, prilično zaostaje za onim što već mesecima unazad demonstriraju neki od bezogledalnih (tzv. mirrorless) modela. I dok je potvrdu fokusa moguće dobiti u dobrim, pa i relativno lošim svetlosnim uslovima, kvalitet kontinualng praćenja je jednostavno van svake diskusije. Nepotrebno je uopšte gubiti vreme na to. Ukoliko vam je za video potreban AF, nađite neko drugo rešenje. To je naš jedini zaključak u vezi sa problematikom kontinualnog fokusa.

Memorijski kontroler, koji direktno utiče i na sposobnost aparata da isprati duge rafale, odlično je uklopljen sa celinom, pa će D600 bez većih problema uspevati da isprati čak i prilično žustre serije snimaka, uprkos zahtevnoj rezoluciji senzora. Tako će rafal u maksimalnoj brzini (5.5 fps) biti obezbeđen za oko 16 snimaka u nizu ukoliko se koristi RAW, oko 40 snimaka u JPEG i više nego pristojnih 12 snimaka u kombinovanom RAW+JPEG režimu, pri čemu će, nakon što se bafer popuni, aparat nastaviti okidanje brzinom od oko 2fps. U DX modu se može namaknuti još koji snimak u kontinuitetu, pa će RAW biti ispraćen sa oko 27 snimaka u nizu, JPEG sa maksimalnih 100, dok će kombinovani RAW+JPEG moći da bude snimljen maksimalnom brzinom u nizu od čak 20 fotografija, dok ona ne padne na oko 2fps. Naravno, ovi rezultati obično variraju u zavisnosti od uslova snimanja, korišćenih memorijskih kartica, pa i setovanja kritičnih opcija u aparatu.