Nikon D600 Test

8. AF SISTEM

AF sistem koji je svoju premijeru doživeo na APS-C telu, modelu D7000, prilagođen je novom okruženju, pažljivo upakovan i tako sada imamo prilike da ga isprobamo i u jednom fullframe telu. Mnogi su konačne specifikacije dočekali pomalo razočarani zbog odluke da se D600 ponudi sa slabijom verzijom AF-a. To možda jeste slabije kada ga poredimo sa onim AF-om koji poseduju D800 i D4, pa i D700 i D3 ili čak D300 pre svih, ali opet – taj AF nipošto ne važi za loš. Njegov najveći nedostatak je koncentrisanost AF polja na relativno malom delu kadra, zbog čega je upotreba nešto manje fleksibilna i zahteva malo više truda ukoliko se pretežno fotografišu akcione scene.

U ovoj sekciji testa ćemo se pozabaviti testiranjem autofokusnog sistema u svakodnevnim uslovima, u situacijama koje simuliraju nekakve realne izazove. Broj modova i režima fokusiranja je takav da praktično ne postoji scena koju ovim aparatom ne možete pokriti, a kakve su njegove performanse, pokušaćemo da izmerimo i prikažemo na primerima.

Pošto smo u testu Nikona D7000 već naširoko pisali o ovom fokusnom sistemu, sada ćemo ga samo isprobati u malo egzotičnijim režimima, čisto da potvrdimo njegovu konkurentnost. Koristili smo DX mod, što predstavlja izvrsnu priliku da se D600 iskaže u pravom svetlu, čak i ako je objektiv „prekratak“ za zadatak koji mu je poveren (uzgred, radi se o AF-S 70-200mm f/2.8G ED VR II). Prvo ćemo pogledati kako se novi Nikon snalazi u AF-A (Auto-Servo AF) modu sa Dynamic-Area AF načinom fokusiranja koji uključuje ukupno 9 tačaka, od kojih je jedna glavna, a ostalih 8 pomoćnih:

AF-A/Dynamic-9, fokusni mod praćenja, korišćenjem zone od 9 tačaka, u DX modu;
(AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @200mm f/2.8 (300mm/DX))

Lak zadatak i siguran pogodak. Kada se subjekt kreće brže i nepredvidivo, teško je održati ga unutar fokusnog polja. Tome može da pomogne prisustvo sistema optičke stabilizacije u objektivu, pomoćno sredstvo poput monopoda, spretnost fotografa se podrazumeva, a kada je Nikon D600 u pitanju, može da pomogne i sam aparat. Izborom režima dinamičkog praćenja sa 21 tačkom, proces se uprošćava za fotografa i dodatno usložnjava za aparat. AF senzor će, na osnovu informacija koje dobija od svetlomera, pokušati da pokrije izabrani subjekt sa pomoćnim AF tačkama i tako odredi položaj fokusne ravni sa što manjom greškom. Pogledajmo kakav je rezultat:

AF-A/Dynamic-area-21, fokusni mod praćenja, korišćenjem zone od 21 tačke;
(AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @200mm f/2.8 (300mm/DX))

Međutim, nekad će se desiti da nije moguće fotografisati u idealnim uslovima. Jednu takvu situaciju možete videti na sledećem snimku:

AF-A/Dynamic-area-21, fokusni mod praćenja, korišćenjem zone od 21 tačke, u težim uslovima;
(AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @200mm f/2.8 (300mm/DX))

Bez obzira što je u pitanju subjekt koji je u senci, što nikako ne pogoduje AF sistemu, fokus je pogođen savršeno. Naravno, očekuje se da i fotograf uzorno uradi svoj deo zadatka. Kada je to ispunjeno i kada postoje iole prihvatljivi uslovi, AF Nikona D600 vas neće ostaviti na cedilu. Ukoliko je scena toliko zahtevna da je potrebno aktivirati i dinamičku zonu sa svih 39 tačaka, preciznost donekle opada, ali je zato verovatnoća da snimak bude uopšte uhvaćen – veća:

AF-A/Dynamic-area-39, fokusni mod praćenja, korišćenjem zone od 39 tačaka;
(AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @200mm f/2.8 (300mm/DX))

Vrhunac kompleksnosti predstavlja demonstracija 3D-Tracking fokusa, iako se njegove performanse ne mogu meriti sa prethodno prikazanim režimima: 

Primer AF-A/3D-Tracking fokusnog moda trodimenzionalnog praćenja dinamičkom selekcijom tačaka;
(AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @200mm f/2.8 (300mm/DX))

I 3D-Tracking režim se pokazao uspešnim u ovoj situaciji. Ipak, iako se dosta oslanja na algoritam prepoznavanja boja i forme subjekta na osnovu podataka koje mu servira svetlomer, ovaj način fokusiranja je daleko od bezgrešnog, što ćete shvatiti svaki put kada ga stavite u situaciju da se subjekt teško razaznaje u odnosu na pozadinu, bilo da je u pitanju tekstura, slaba razlika u distanci između subjekta i pozadine ili nešto treće. Što su svetlosni uslovi lošiji, to je veća i verovatnoća greške.

Za AF sistem Nikona D600 važi isto ono što i za svaki drugi savremeni autofokusni sistem. Preciznost mu jeste jača strana, ali da bi vas služio onako kako je predviđeno i kako biste najverovatnije želeli, neophodno je da mu posvetite dovoljno pažnje, upoznate ga i brižljivo odmerite koji režim je najadekvatniji za koju namenu. Brzina je usko povezana sa korišćenim objektivima, ali je sigurno da na tom planu nećete biti iznevereni, čak i kada koristite jeftinija rešenja. Jednostavno, sve što je do njega, D600 će ispratiti kako i dolikuje! Ostaje samo da se i vi potrudite da mu ne otežavate situaciju.

Kada govorimo o CDAF sistemu fokusa, budući da je nezavistan od faznog, za njega ništa od pomenutog ne važi. Štaviše, često ćete biti u prilici da čekate pozitivnu potvrdu i da, uprkos očiglednoj grešci, dobijete potvrdu da je željeni kadar „u fokusu“.

Kontrastni fokus krupnim koracima grabi ka trenutku kada će u većini (barem statičnih situacija) biti najmanje jednako dobar kao i njegov fazni pandan. Međutim, ono što sada već zasigurno možemo da tvrdimo – Nikon i Canon nisu u grupi onih koji će takav razvoj sprovesti u nekom razumnom roku. Tačnije, to već odavno nisu, voz je već prošao, jer su manji igrači, poput Olympusa i Panasonica, odavno ovladali izvrsnim sistemom kontrastnog fokusa, koji za većinu prosečnih korisnika neće predstavljati nikakav hendikep, čak i ako znamo koje sve nedostatke ovakav pristup povlači za sobom. Istina, obe vodeće kompanije su nešto radile na tom polju, ali osim mediokritetnih kontinualnih režima u CDAF modu, nešto zaista opipljivo nismo videli. Neki drugi put, očigledno.