Nikon D600 Test

7. DINAMIČKI RASPON

Jedna od glavnih prednosti većih senzora u odnosu manje, pri čemu je posebno naglašena prilikom poređenja kompakt i DSLR aparata, jeste dinamički raspon, tj. njegova širina. Za manje upućene, dinamički raspon predstavlja sposobnost senzora (i filma, naravno) da zabeleži što širi opseg tonova, od najtamnijih, do najsvetlijih. Osim što širi dinamički raspon čini krajnji rezultat prijemčivijim za oko, čineći ga vizuelno sličnijim realnom viđenju, može značiti i bolju otpornost RAW snimka na jaču obradu, izvlačenje najsvetlijih i najtamnijih partija (sa posebnim težištem na „pregorele“ (RGB:255,255,255), odnosno „zapušene“ (RGB;0,0,0) površine), ali i mogućnost simuliranja ISO vrednosti, viših od onih dostupnih u aparatu.

Jedan vid iskorišćenja šireg dinamičkog raspona je i „izvlačenje“ snimaka koji su iz nekog razloga nepravilno eksponirani. To se najčešće dešava kada u žurbi ne promenite aktivni mod, ne prilagodite parametre ili blic „zaboravi“ da opali. U takvim situacijama, snimak može biti podeksponiran ili preeksponiran za nekoliko blendi, a mi ćemo najpre videti kako se RAW fajl novog aparata nosi u slučajevima podeksponiranja, odnosno preeksponiranja za cele četiri blende, na baznoj ISO vrednosti (ISO100). 

Snimak iz aparata inicijalno izgleda ovako:

ISO 100, -4EV podeksponiran snimak

Nakon procesiranja i prosvetljavanja za odgovarajuću vrednost, dobili smo sledeći rezultat:

Podeksponirani snimak, naknadno izvučen u obradi, povećanjem za 4 blende

Današnji aparati i inače nemaju preteranih problema sa prosvetljavanjem podeksponiranih snimaka, ali je ovo što vidimo sa Nikona D600 izuzetno dobro, sa očuvanošću koja je jako blizu apsolutne! Realno gledano, ovo je, uz model D800, možda i najbolji DR koji se može videti u klasi maloformatnih aparata! Pogledajmo kako će se D600 snaći u obratnoj situaciji, kada treba spasiti za 4 blende preeksponiran snimak:

ISO 100, +4EV preeksponirani snimak

Već na prvi pogled je jasno da je bitka dobrim delom izgubljena:

Preeksponirani snimak, naknadno „izvučen“ u obradi, smanjenjem za 4 blende

... ali je u svakom slučaju rezultat vidljivo bolji nego što smo imali prilike da vidimo u prethodnim testovima. Dosta detalja u opsegu srednjih tonova je tu, ali je kolorit narušen do nivoa kada se malo šta može uraditi da bi se to nadoknadilo. Očuvanost kompletnog snimka nije ni blizu onome što smo videli u testu izvlačenja podeksponiranog snimka, pa se može reči da je sačuvano ipak dosta visokih 3/4 snimka. Ovaj procenat može da varira od slučaja do slučaja, a generalno najviše zavisi od karaktera scene. Što je ona kontrastnija, to ju je teže spasiti u postprocesu, kao što se iz priloženog može i videti.

Dobar dinamički raspon može pomoći i u trećoj varijanti „ceđenja“ informacija iz snimka, a tiče se kompenzovanja ekspozicije, kako bi se u post-procesu izvukle nepostojeće ISO vrednosti, u situacijama kada svetla nema dovoljno i kada vrednosti koje su na raspolaganju jednostavno nisu dovoljne za dobijanje nestrešenih snimaka. Taj proces se u žargonu zove „push“, a praktikuje se korišćenjem najviše ISO vrednosti iz baznog raspona, podeksponiranjem za odgovarajući broj blendi i zatim dosvetljavanjem u obradi. Pošto Nikon D600 raspolaže maksimalnom nativnom ISO vrednošću 6400, podeksponiranjem za jednu ili dve blende bismo dobili u aparatu već dostupne, softverski dobijene ISO12800 i 25600 vrednosti, tako da ćemo početi podeksponiranjem za tri blende i time simulirati već dovoljno ambicioznih ISO51200:

Softverski dobijenih ISO 51200, podeksponiranjem za 3 EV i i naknadnim izvlačenjem
Različite rezolucije sa uklonjenim šumom (ACR NR): 24MP, 12MP, 6MP, 2MP

Nikon D600 je ovaj zadatak ispratio na očekivanom nivou, pa i bolje od toga. Simuliranih ISO 51200 možda nije upotrebljivo za svaki dan i u svakoj prilici, ali može da ilustruje koliko se senzor ovog aparata može „nategnuti“, a da snimak ne „pukne“ u obradi do neprepoznatljivosti. Tamne partije je očekivano najteže spasiti, ali su čak i one održane na nekom pristojnom nivou, pa čak i uzorno počišćene od jakog kolornog šuma, koji se obavezno javlja prilikom ovakvih zahvata. Tragovi bendinga su vidljivi i posle čišćenja, a iako je kolorni šum uzrok nepoželjnog kolornog prizvuka, koji najčešće vuče ka nekoj nijansi magente, pažljivom desaturacijom tamnijih partija smo uspeli da održimo tonalitet u prihvatljivim okvirima.

Probaćemo i stepenik više – podeksponiranje za cele četiri blende i vraćanje u obradi donosi vrtoglavih ISO 102400:

Softverski dobijenih ISO 102400, podeksponiranjem za 4 EV i naknadnim izvlačenjem
Različite rezolucije sa uklonjenim šumom (ACR NR): 24MP, 12MP, 6MP, 2MP

Nema sumnji da u ovom slučaju snimak definitivno puca po šavovima. Uprkos izuzetnom dinamičkom rasponu koji krasi D600 (jedini pravi konkurent u ovoj klasi aparata mu je pulen iste kuće – model D800), podeksponiranje za četiri blende proces povratka informacija čini gotovo beznadežnim. Jednim dobrim delom informacije su izgubljene u tamnim partijama, a kolorni prizvuk na njima još više kvari ukupan dojam. Selektivna desaturacija ovde nije naročito urodila plodom, kao i uklanjanje šuma. Sve u svemu, Nikon D600 ovde nije bolji, ali ni lošiji od ostalih aparata nad kojima smo sprovodili sličnu tehniku testiranja. Međutim, ako ćemo ga po nečemu zapamtiti, to je ukupni dinamički raspon, koji nam je omogućio da prilikom testiranja u nekim standardnim uslovima, izvučemo snimak na ISO 100 podeksponiran za čak 8 (i slovima: OSAM!) blendi, bez vidljivih kolornih devijacija! Impresivno!