Nikon D600 Test

REZIME

Ako bismo sa zaključkom krenuli u negativnom tonu, mogli bismo reći da već drugi put čekamo D700 i dobijamo nešto što nismo očekivali. Ipak, da li neispunjena očekivanja uvek rezultiraju razočaranjem? Ni slučajno! A izvanredan primer je upravo Nikon D600. Aparat o kojem smo prvi put počeli da pričamo istovremeno sa premijerom sada već planetarno popularnog D800, pojavio se u gotovo istovretnoj konfiguraciji u odnosu na onu o kojoj se pričalo po digitalnim kuloarima.

I kako svaka industrijska makljaža iznedri nešto dobro, a nešto loše, D600 je od prvog pominjanja s jedne strane obećavao, a s druge razočaravao i to, po starom dobrom običaju, još u doba kada niko blage ideje nije imao kako će sve to na kraju izgledati. Govorkalo se o početničkom FF DSLR-u koji će pomrsiti račune Canonovom EOS-u 5D Mark II, i danas još uvek najprodavanijem 35mm digitalnom aparatu u istoriji, ali uz početnu cenu koja će gravitirati u rangu od 1500-2000 poena popularne monetarne jedinice. Veoma širok raspon cena od kojih početna deluje možda isuviše optimistično, dok viša deluje najblaže rečeno obeshrabrujuće, uklanjajući šeretski osmeh sa lica pojedinaca, kojima je dao razlog da iznenada promene planove oko unapređenja sadržaja fotografskog ranca. Kada na to dodamo „pouzdane“ informacije da novi aparat možda neće imati popularni „šrafciger“, mnogi su se od novog modela oprostili i održali mu opelo, a da nisu zapravo ni znali o čemu se tu radi. To jest,. o čemu će se raditi kada aparat i zaista ugleda svetlost dana.

I korak po korak, D600 se zaista materijalizovao pred našim očima, a kao kakav deja vu, činio se baš onakvim kakvim smo ga, manično preturajući po „svežim & pouzdanim“ specifikacijama iz dana u dan, i zamišljali. Ne, naravno da nije odgovorio na sve želje ljubitelja i onih koji potajno maštaju u konačnom uplivu u svet 35mm digitalnih senzora (najzad – da li je ijednom proizvodu to ikad uspelo?), ali je mnogo bitnije da nije razočarao. Prosto, nije imao čime.

Cinici su prvo zagrizli AF, na mah ga proglasivši skoro nedostojnim aparata ovog ranga, iako smo svi svojevremeno konstatovali da D7000, od kojeg je AF senzor i potekao, nema nikakve probleme sa sistemom autofokusa. Drugi „veliki“ problem – telo koje nije celo od magnezijuma, nego samo pola. Kako D600 ne pretenduje na krunu najsveobuhvatnijeg, pa tako ni hardcore reporterskog alata, najmanje mu se može zameriti na robusnosti. Nje ima sasvim dovoljno čak i za vrlo ozbiljan rad, a kamoli za ono za šta će u najvećem broju slučajeva biti korišćen. Postoji i treći „problem“ – „malo je sitan“, kažu neki, dok se za neke druge ta činjenica nalazi upravo na listi pozitivnih. I uprkos tome da je lične ukuse teško pomiriti, svi se slažu oko jednog – senzor je izvanredan! Obilje detalja i još upečatljivije dostignuće na terenu dinamičkog raspona, efekat ushićenja podižu čak i na viši nivo nego što je pre skoro godinu dana uspeo da nas impresionira model D800 iz iste kuhinje. ISO raspon nije preveliki, ali ono što je na raspolaganju (osim eventualno najviše vrednosti) – obara s nogu. Možda na prvi pogled to neće biti dovoljno bolje od D700, za kojim mnogi i dalje tuguju, ali kada prođe neko vreme u svakodnevnom druženju sa D600 i kada se sklope sve kockice i uvežba novi pristup obradi, D600 se može pokazati samo na jedan način – izuzetnim!

U svom cenovnom rangu, D800 jeste neprikosnoven, ali se od njega to nekako i očekivalo. Ka D600 je većina prišla sa pomalo smanjenim očekivanjima, verovatno pod utiskom cene koja sugeriše da je tu nešto moralo da bude zakinuto, kako bi se upakovalo u jeftiniji paket i kako ne bi pomrsilo račune ozbiljnijim (i treba li reći – skupljim) aparatima iz ponude. Srećom, D600 je zakinut za to jedno parče magnezijumske legure s prednje strane tela i možda bi bilo bolje da su konačno uspeli da se izbore sa blago sadističkim idejama kada je u pitanju upravljanje parametrima u LV modu. Ipak, ovakav kakav je, sigurno će dugo biti ozbiljan zadatak i za postojeću, a možda i za neku nadolazeću konkurenciju.

I... kome je namenjen?
Svima! Bez imalo preterivanja!

Početnici u fotografiji će svakako najmanje profitirati, ali kako je dosta takvih sebe svojevremeno opremilo konkurentskim 5D Mark II, upravo zbog relativno pristupačne cene, D600 tu ne bi smeo biti izuzetak. Napredni amateri i oni koji se tako osećaju, konačno mogu da priušte FF DSLR za sasvim pristojnu cenu, uprkos tome što u finansijskom smislu ona ipak predstavlja značajan izdatak i ne uklapa se baš u ono „entry level“ iz reklamnih pamfleta. A profesionalci? Za njih je ovo kao dosanjani san. Mnogi ljubitelji tabora „žutih“ su napustili Nikon brend u potrazi za telom koje će im obezbediti visoku rezoluciju za pristojan novac, pošto Nikon u tom trenutku to nije mogao da im obezbedi. D800 je stigao, ali za mnoge kasno. Za neke druge možda ne kasno, ali preambiciozno. A D600? On je tu nekakva zlatna sredina. Konačna verzija Nikonovog poimanja novog tržišnog lidera koja već dugo, predugo pripada Canonovom EOS-u 5D Mark II. Kako je 5D Mark III odgovorio na neke sasvim druge zahteve ljubitelja suparničkog brenda, time se otvorio prostor za manevar koji treba mudro iskoristiti. Canon EOS 6D jeste pretnja, bez dileme, ali ako ćemo biti iskreni, više je pretnja u smislu da će postojeće vlasnike Canon sistema ozbiljno zaintrigirati i vratiti im pogled iz komšijskog dvorišta. Da li je 6D dovoljno dobar da se odupre gotovo brutalno beskompromisnom spisku specifikacija kojima se razmeće Nikon D600? To ćemo videti u našem sledećem testu, ali jedno smo sigurni – ljubomornih pogleda Nikon korisnika ka Canonu, nakon D600 više neće biti u toj meri. Potpuno zasluženo!

Kako god, ko je čekao jeftiniju verziju D800 – dobio ju je. Ko je čekao naslednika D700, moglo bi se reći da ju je takođe dobio. A u istoj grupi su oni koji već godinama priželjkivali nekakav Nikon 5D Mark II. Ako je i trebalo da bude entry-level, neko se prevario u konačnim specifikacijama. Verujte nam, nema ničeg „ulaznog“ ili početničkog na ovom aparatu! 

Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo izneti najbitnije pozitivne i negativne utiske:

DOBRO:

-Izuzetan nivo detalja;
-Vrhunske high-ISO performanse;
-Dinamički raspon bez konkurencije u klasi;
-Svetlo i veliko tražilo;
-Kvalitetna izrada, najvećim delom od legure Mg;
-Dva SD memorijska slota;
-Brzina i agilnost;
-Virtuelni horizont u obe ose;
-Kvalitetan fullHD video zapis;
-Nekomprimovan izlaz preko HDMI konekcije;
-Bežična kontrola bliceva;
-Selektor modova pošteđen suvišnih scenskih modova;
-Dobra autonomija;
-Procesiranje RAW-a u aparatu;
-Real-time korekcija hromatskih aberacija u JPEG formatu;
-Podrška za objektive bez elektronike;

MOGLO JE BITI BOLJE:

-Nepotrebno komplikovana kontrola parametara u live-view/video režimu;
-Odstupanje pojedinih predefinisanih WB preseta od naznačenih vrednosti;
-Izostanak skale svetlomera na statusnom displeju;
-Odsustvo PC-Sync konektora za spoljnu rasvetu;
-Nešto mekši JPEG snimci;
-Pojačan anti-aliasing u video modu.

U prilogu pružamo originalno uputstvo za Nikon D600 u PDF formatu, na engleskom i srpskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:

Nikon D600 Uputstvo na engleskom
Nikon D600 Uputstvo na srpskom