Canon EOS 7D Mark II, Test

ISO TEST, JPEG

Za JPEG u ISO testu važi isto što smo naveli i u testu detalja – nekada za pažljivu obradu u RAW-u nema vremena, a nekada ni volje. U takvim trenucima je dobro znati koji su limiti aparata koji posedujemo, kako bismo parametre prilagodili situaciji, ali ne dovodeći se u poziciju da konačni rezultat bude neprihvatljiv.

ISO test u JPEG formatu uvek daje drugačije rezultate. Čak i kada je međusobni odnos nekih modela sličan RAW komparaciji, JPEG u jednačinu unosi i element kompresije, koja se na svojevrstan način manifestuje kao oblik redukcije šuma. Tako se može desiti da se aparati potpuno drugačije pokažu u JPEG, što može biti veoma bitno za sve one koji svakodnevno i rado koriste ovaj format.

Pogledaćemo kakve rezultate 7D Mark II nudi na celom ISO rasponu, ovaj put u JPEG formatu, u poređenju sa istim suparnikom. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:

100% kropovi sa oba tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez dodatne obrade i redukcije šuma (levo 7D Mark II, desno D7100):

Canon je u svoj novi aparat implementirao nešto bolji algoritam kada je u pitanju očuvanje detalja i balans šuma, pa je kolorni šum gotovo izostavljen sve do maksimalnih raspoloživih vrednosti, dok monohromatski nije toliko agresivan. Razlike među isečcima oba aparata se ovaj put uočavaju nešto ranije, pa izvesnu prednost Canon ima već na ISO 800, da bi se na ISO 3200 ona dovela u neku konstantu od otprilike jedne blende u odnosu na D7100. Ovakav odnos ostaje sve do maksimalne bazne vrednosti za 7D Mark II (ISO 16000), kada prednost opada. Isti trend smanjenja razlika se nastavlja i dalje, bez obzira što je Canon i na ISO 25600 nešto bolji u kontroli štete izazvane šumom. ISO 51200 nije nešto čime se novi Canon APS-C može pohvaliti, jer čak ni dobra kontrola kolornog šuma ovaj put nije uspela da zamaskira očigledno prejaku JPEG kompresiju, koja je u većoj meri narušila i to malo kvaliteta koji se na maksimalnoj osetljivosti može izvući u RAW formatu.

Kao što smo ranije već naveli, algoritam JPEG kompresije zbog svoje prirode ima efekat čiji je krajnji rezultat ponekad jako sličan algoritmima redukcije šuma. Zbog toga se fotografije koje su pretrpele jaču JPEG kompresiju, nekad mogu učiniti očišćenim od šuma. Kada imamo potrebu za internim čišćenjem, možemo upotrebiti za to namenjeni algoritam redukcije šuma. U Canon aparatima je ponuđen u tri nivoa, a učinke svakog od njih ćemo videti u nastavku. Iskoristili smo poznatu scenu na otvorenom:

100% kropovi sa 7D Mark II, s leva na desno – NR isključen, low, standard  i strong:

Kao što smo i u prethodnom delu primetili, Canon na JPEG-u primenjuje konverziju sa uključenom redukcijom kolornog šuma, čak i onda kada je ona naizgled isključena. Na najvišim ISO vrednostima je kolorni šum ipak prisutan, ali je evidentno da ga ima prilično manje nego u slučaju RAW-a. Redukcija šuma na prvom nivou obuhvata isključivo kolorni šum, najbrže se izvodi i osim toga, destrukcija kvaliteta je minimalna. Zbog toga se preporučuje da upravo ovaj nivo bude najčešće aktivan. Srednji nivo donosi i malo jaču redukciju monohromatskog šuma, što za sobom povlači i određene kvalitativne gubitke, mahom na višim ISO vrednostima. Do ISO 3200, uticaj na detalje nije suviše naglašen, ali je iznad te vrednosti već dovoljan da je upotreba redukcije preporučljiva samo u izuzetnim situacijama. Najjači nivo redukcije je mnogo agresivniji, pa se to održavana na pad mikrokontrasta i oštrine čak i na nižim ISO vrednostima. Na višim ISO vrednostima se teško može govoriti o detaljima, pošto isti prelaze u nešto nalik akvarelu.

Ako je redukcija šuma neophodna, držite se najnižeg i, samo izuzetno, srednjeg nivoa. Najviši treba izbegavati po svaku cenu, jer osim što degradira fotografiju do neprepoznatljivosti, zahtevan je i po pitanju resursa, pa se često može desiti da i po par sekundi aparat bude neupotrebljiv, zbog primere redukcije šuma.