Canon EOS 7D Mark II, Test

TEST KIT OBJEKTIVA

7D Mark II se nudi u dve verzije kitova. Jedna sa EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM, a druga sa EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM. Baš kao i u doba predstavljanja 70D, očekivali smo da Canon u STM porodicu konačno ubaci i sjajni 15-85, ali se to ni ovaj put nije desilo. Takođe, bez obzira što je novi aparat prebačen u višu, „pro“ kategoriju, to nije donelo i odgovarajuću optičku podršku u vidu robusnijih objektiva, poput nekog od L modela.

Oba objektiva smo već imali prilike da vidimo u kombinaciji sa nekim ranijim modelima Canon DSLR-ova, pa će ovaj put test biti tek potvrda ranije konstatovanog. Standardna scena na kojoj sprovodimo sve kit testove sigurno ne važi za idealnu, ali predstavlja dobar kompromis za većinu parametara kojima se može odrediti kvalitativna pozicija objektiva, barem za one koji tek razmišljaju o nekom aparatu. Ispod snimka scene se nalaze linkovi ka arhivama JPEG snimaka sa oba kit objektiva:

Prilog: JPEG snimci u punoj rezoluciji – 15-85 IS USM (ZIP; 176 MB), 18-135 IS STM (ZIP; 177 MB),

CANON EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM

Prvi na testu je objektiv koji je svojevremeno pobrao naše simpatije, prvo zahvaljujući izvanrednom rasponu, koji kreće od 15mm, tj. ekvivalentnih 24mm, a posle i zbog odličnih optičkih performansi, koje ga smeštaju u sam vrh najpoželjnijih standardnih zumova.

Na početku ćemo pogledati kako skuplji od dva kit objektiva stoji sa kontrolom hromatskih aberacija. Tri isečka su tu da demonstriraju hromatske aberacije pre bilo kakvog uklanjanja, zatim kvalitet algoritma za njihovo uklanjanje u aparatu, kao i ručno uklanjanje iz RAW snimka, tokom obrade:

Prisustvo hromatskih aberacija na EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM, uvećanje 200%
(s leva na desno: izvorni RAW; JPEG CA korekcija u aparatu; RAW CA korekcija u obradi)

Kao što možemo videti, iako optički dokazano dobar, EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM pati od prilične doze lateralnih hromatskih aberacija na periferiji kadra. Manifestuju se kao poprečno rasipanje boja, a srećna okolnost je to što se u obradi najčešće veoma lako uklanjaju. Kako 7D Mark II raspolaže algoritmom za korekciju hromatskih aberacija, mi smo njegov učinak i isprobali, što se može videti na srednjem isečku. Sasvim desno je efekat ručnog uklanjanja u obradi. Razlike između dve tehnike uklanjanja nisu naročito velike, osim što se čini da ih je aparat uklonio tako što je malo korigovao i mikrokontrast. Čini se da je Canon ovde odradio odličan posao, a važno je reći da će aparat biti sposoban da ukloni ove optičke anomalije samo uz pomoć profila za određeni model objektiva. Taj profil se u aparat upisuje pomoću priložene EOS Utility aplikacije, a ukupno ih u aparatu može biti do 40.

Preći ćemo na evaluaciju oštrine. Najpre ćemo pogledati kako 15-85 IS stoji sa najširim uglom od 15mm i maksimalnim otvorom blende (f/3.5):

Canon EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM @15mm f/3.5 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Nismo iznenađeni, jer se ovaj objektiv već dokazao ranije. Najširi deo raspona i maksimalni otvor blende se smatraju parametrima pri kojima 15-85 postiže skoro svoj maksimum. Ovo je prilična retkost, budući da većina drugih objektiva svoj maksimum daje na nešto manjim blendama od maksimalne. Proverićemo kako se 15-85 IS snalazi kada se blenda zatvori na f/5.6:

Canon EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM @15mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Oštrina u centru je i dalje odlična, dok na periferiji konstatujemo minoran, ali ipak merljiv pad oštrine! Zum na 24mm:

Canon EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM @24mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Oštrina u centru je ostala ista, dok se na periferiji malo popravila. Vinjetiranje nije preterano uočljivo, ali ga ima. Srećom i ono se lako uklanja u obradi ili algoritmom implementiranim u aparat. Sledeći snimak je načinjen na 35mm:

Canon EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM @35mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

I ranije smo se divili uniformnosti ovog objektiva na većem delu raspona, ali nas to iznova oduševljava. Rast oštrine na periferiji je opet izostao, ali i dalje je ona pristojna. Idemo na 50mm:

Canon EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM @50mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Ovde nam se čini da imamo pad oštrine na periferiji. Iako nije velik, može se uočiti disproporcija u odnosu na centar snimka, koji se odlikuje sasvim pristojnom oštrinom. Sa 70mm već se bližimo limitu raspona:

Canon EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM @70mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Opet konstatujemo da se objektiv odlično drži za jedan EF-S zum, a oštrina na periferiji je bolja nego na 50mm. Došli smo i do maksimalnog dometa koji objektiv dozvoljava svojim rasponom, 85mm:

Canon EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM @85mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Oštrina se, na žalost, nije dodatno poboljšala, pa je na maksimalnih 85mm otprilike slična kao i na 50mm. U centru je izvrsna, dok je na periferiji nešto slabija, ali i dalje prihvatljiva za raspon koji objektiv nudi.

Uz manje varijacije, ovaj objektiv i dalje smatramo dovoljno uniformnim na celom rasponu žižnih daljina i otvora blende, što se smatra veoma poželjnom osobinom. Ovaj objektiv se, pretežno zbog svoje cene, nije primio na tržištu poput svog prethodnika u ovoj klasi, EF-S 17-85mm f/4-5.6 IS USM. Jedan od razloga je i to što se kao kit nudi uz veoma malo modela. Osim uz originalni 7D i sada 7D Mark II, 15-85 IS je nuđen samo još uz EOS 60D, a čak je i uz 70D izostavljen, što je velika šteta.

Ako vam treba standardni zum, a ne sputava vas varijabilna blenda nevelikog otvora, 15-85 IS je odličan izbor. Optički više nego odličan, čak i u poređenju sa objektivima više klase, predstavlja sjajno rešenje za svaki dan i sve fotografske žanrove. Bez obzira što još nije dobio STM podršku, zaslužuje naše preporuke!

CANON EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM

Iako noviji, i ovaj kit objektiv je već viđen, a imali smo ga prilike predstaviti već nekoliko puta, uz tela niže klase -650D, 700D i 70D. Bez obzira na to, još jednom ćemo proveriti njegove performanse, ovaj put u paru sa EOS-om 7D Mark II. Kao i maločas sa 15-85, hromatske aberacije su prve na testu:

Prisustvo hromatskih aberacija na EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM, uvećanje 200%
(s leva na desno: izvorni RAW; JPEG CA korekcija u aparatu; RAW CA korekcija u obradi)

Čini nam se da je po pitanju hromatskih aberacija (barem ovaj primerak) 18-135 IS STM čak i nešto bolji od 15-85 IS! I zaista, nakon detaljnog poređenja, 18-135 IS STM se odlikuje boljom kontrolom hromatskih aberacija! Isečak u sredini pokazuje kako se aparat pokazao kada je automatsko uklanjanje u pitanju, a sasvim desno možemo videti kako to izgleda kada se uklanjanje izvede ručno, u obradi. Manje izražene CA u odnosu na 15-85 IS su, bez dileme, dobra vest. Loša vest je to što na srednjem snimku vidimo suptilne tragove koji su ostali nakon procesa automatskog uklanjanja. Nismo sasvim sigurni da li je u pitanju samo kvalitet profila koji je Canon kreirao za ovaj objektiv ili 18-135 IS STM produkuje hromatske aberacije koje su teže za uklanjanje. Sasvim desni isečak demantuje da ih je nemoguće ukloniti, a to je i jedino bitno.

Preći ćemo na evaluaciju oštrine po žižnim daljinama. Prvo 18mm na najvećem otvoru blende:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM @18mm f/3.5 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Ovde kao da se ponavlja situacija koju smo zatekli sa 15-85 IS – Osim više nego pristojne oštrine u centru kadra, 18-135 IS STM poseduje sasvim pristojnu razlučivost i na periferiji kadra. Opet ćemo se usuditi da kažemo da je uporediv sa 15-85 IS, što je izuzetan rezultat!

Da vidimo šta se dešava kada blendu zatvorimo na f/5.6:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM @18mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Oštrina u centru je ostala ista (da je veća, objektiv bi bio oštar kao prajm), dok na periferiji primećujemo nešto oštriji isečak, slabije vinjetiranje i poboljšan kontrast. Idemo na 24mm:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM @24mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Oštrina u centru je i dalje dobra, ali nam se čini da je možda za nijansu slabija nego na početnih 18. Periferna oštrina je takođe pristojna, pa prelazimo na 35mm:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM @35mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Uniformnost u centru kadra je gotovo fascinantna i čini se da će tako ostati do kraja raspona. Periferija ne briljira, ali nije ni neupotrebljiva. Vinjetiranje i dalje postoji, ali se relativno lako koriguje. Pogledajmo kako se objektiv drži na 50mm:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM @50mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Oštrina u centru je i dalje na veoma visokom nivou, a solidna je i na periferiji. Vinjetiranje je nešto slabije. Sa 85mm, bližimo se limitu raspona:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM @85mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Bez obzira što je svrstan u donju klasu, objektiv ne posustaje. Veoma je oštar u centru kadra, nešto manje na periferiji, a jedino je vinjetiranje lako uočiti. Njegov prethodnik je na sebe privukao pažnju izvanrednom oštrinom na maksimalnih 135mm, pa ćemo rado proveriti da li i novija verzija nudi iste optičke performanse na maksimalnom dometu:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM @135mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Oštrina je i dalje sjajna, mada nismo sasvim sigurni da li je novi objektiv nešto slabiji u centru kadra od prethodnika ili je u pitanju bolja uniformnost celog raspona, zbog čega ovih 135mm nisu toliko upadljivi. Kako god bilo, 18-135 IS STM je uspešno preuzeo ulogu prethodnika, nudeći pristojne optičke karakteristike tek za delić sume koju je potrebno izdvojiti za prestižne modele. Ukoliko vam raspon igra bitnu ulogu, želite oštrinu, ali ne želite da žrtvujete malu gramažu i gabarite zarad fiksne blende ili veće širine, 18-135 IS STM je možda pravi izbor za vas.

Ono što nas je kod ovog objektiva “oborilo s nogu” je brzina autofokusa. On je sada bliži skupocenim objektivima, nego standardnim kitovima! Tih, brz, nečujan i skoro bezrezervno precizan, autofokus pruža ogromno zadovoljstvo u radu i prilikom prvog kontakta kod većine proizvodi efekat koji izaziva zanemarivanje svih prethodno ispoljenih mana. Da li je to dovoljno za prelazak sa stare na novu verziju – verovatno ne, jer je cenovna razlika ipak nesrazmerna dobijenom. Ali, ukoliko postoji ikakva dilema oko prelaska sa nekog drugog, skromnijeg objektiva, ovo može biti pun pogodak. Još ako je video jedna od primarnih stavki prilikom kupovine aparata, dileme jednostavno nema – trenutno univerzalniji i pogodniji zum za ovu namenu ne postoji.

UTICAJ DIFRAKCIJE

Gledano u fizičkom smislu, difrakcija zavisi samo od otvora blende i uvek je ista. Međutim, veza sa senzorom nastaje zbog rezolucije zbog koje se difrakcija lakše uočava i predstavlja limitirajući faktor za efikasno iskorišćenje ponuđene rezolucije.

 Difrakcija, tj. pad oštrine usled rasipanja svetlosti zbog projekcije zraka pod oštrijim uglom, počinje da se javlja na vrlo malim blendama. Kako rezolucija senzora raste, tako se i difrakcija može registrovati sve ranije i ranije, jer projektovana svetlost počinje da se rasipa na više susednih piksela. Što ih je više, to je i difrakcija lakše uočljiva. Tako novi Canon prve znake difrakcije (u teoriji) može pokazati već na blendi f/6.6, mada se ona vizuelno, sa prosečno oštrim objektivima i uz prisustvo AA (Anti-aliasing/Low-pass) filtera teško može uočiti na blendama većim od f/10. Kako efekat difrakcije izgleda kada se uporede na drastičnom primeru, možemo videti na sledećim isečcima:

Uticaj difrakcije u zavisnosti od otvora blende
(levo – 15mm f4, bez difrakcije; desno – 15mm f/16, sa uticajem difrakcije)