Canon EOS 7D Mark II, Test

ISO TEST, RAW

ISO test već godinama važi za važan deo testiranja svakog novog aparata i senzora u njemu. Mogućnost da se i u lošijim svetlosnim uslovima dobije rezultat pristojnog kvaliteta, predmet je želja fotografa još od nastanka fotografije. Prelaskom sa analognog filma na digitalni senzor, fotoaparati su doneli revoluciju na ovom polju. Ne samo po pitanju manjeg šuma, već i po pitanju lakoće korišćenja, jer digitalni aparat nije uslovljen rolnom filma, već se osetljivost može menjati od snimka do snimka. Na taj način je ISO test preko noći postao jedan od najvažnijih parametara.

Originalni Canon EOS 7D je svojevremeno važio za etalon ISO performansi u svojoj kategoriji, ali se to nije održalo previše dugo, za šta se pobrinula konkurencija, izbacivši više modela koji su u većoj ili manjoj meri prevazišli čuvenu „sedmicu“ i aparate koji su nasledili njen senzor. Očekivanja od novog modela su utoliko veća, jer je i sam Canon svoj novi aparat predstavio kao novog kralja akcione fotografije, a akcija često podrazumeva i uslove koji nisu idealni.

Igrači su isti, a ista je i scena:

ISO raspon u isečcima dobijenim konvezijom iz RAW formata, sa isključenim uklanjanjem šuma (levo 7D Mark II, desno D7100):

Nije neobično što se testirani aparati veoma malo (ili ni malo) razlikuju na najnižem rasponu, negde do ISO 1600. U tom delu je jako teško registrovati bilo kakve razlike, osim što se čak i tu može primetiti određena prednost Nikona D7100 po pitanju detalja. Na ISO 3200 se može primetiti veoma suptilna, ali ipak vidljiva prednost novog Canona, a ona se pojačava na ISO 6400, gde se može uočiti bolja kontrola kolornog šuma na novom Canonu. Ova prednost se jedva održava na ISO 12800, a priloženi isečci sa (neobične) maksimalne bazne vrednosti 7D Mark II (ISO 16000), govore da je razlika u korist Canona skoro simboličnih 1/3 EV. Maksimum za Nikon D7100, ISO 25600, oba aparata stavlja na ozbiljne muke, mada se (ako je to uopšte bitno sa ovom količinom agresivnog, niskofrekventnog kolornog šuma) može reći da Canon nudi za nijansu bolju definisanost kontura. ISO 51200... kao da i ne postoji. Više podseća na naše „push“ tehnike, nego na nešto upotrebljivo u bilo koju svrhu. Da ne znamo šta se na isečcima zaista nalazi, nikad ne bismo uspeli da razaznamo, pa ovu ISO vrednost više smatramo marketingom.
 
Iskoristićemo priliku da ih uporedimo i na vanjskoj sceni, pošto se neretko dešava da se senzori ponašaju drugačije u vanstudijskim uslovima:

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade (levo 7D Mark II, desno D7100):

Opet se ponavlja nebrojeno puta viđena pojava da se u praksi šum ne mora uvek ispoljavati na isti način kako se to vidi u kontrolisanim studijskim uslovima. Opet je Canon u prednosti, ali je ta prednost malo očiglednija i drugačije definisana. Minorne razlike se mogu uočiti već na ISO 800, pojačavaju se na ISO 1600 i već na ISO 3200 dobacuju do cele blende prednosti u koristi 7D Mark II! Takva prednost se održava sve do ISO 25600, da bi tek na ISO 51200 isečci sa Canona postali suviše „zagađeni“ kolornim šumom i kao takvi – teško upotrebljivi u praksi.

Kao i uvek, prilažemo nekoliko snimaka načinjenih na višim ISO vrednostima i obrađenih nekim uobičajenim metodama, kako bi se moglo videti koliko Canon 7D Mark II može da pruži, kada se primeni pažljiva obrada i interpolacija na nižu rezoluciju:

Canon EF 50mm f/1.4 USM @50mm f/8, ISO 25600, (ACR NR): 20MP, 12MP, 6MP, 2MP



Canon EF 50mm f/1.4 USM @50mm f/8, ISO 12800, (ACR NR): 20MP, 12MP, 6MP, 2MP



Canon EF-S 10-22mm f/3.5-4.5 USM @17mm f/8, ISO 10000, (ACR NR): 20MP, 12MP, 6MP, 2MP