Canon EOS 7D Mark II, Test

fotoTEST

Canon EOS 7D Mark II nas je teoretskom delu testa dovoljno oduševio, da smo skoro potpuno zaboravili glavno pitanje – praksu. Bez obzira što skoro i ne postoji bojazan da bi u tom pogledu moglo biti nekih većih iznenađenja, s obzirom da poznajemo poreklo upotrebljenog senzora, ipak s nestrpljenjem pristupamo praktičnom delu testa.

Praktični deo testa je najčešće najzanimljiviji, jer otkriva realnu upotrebnu vrednost nekog aparata. Istina, teško je danas naći aparat koji nije upotrebljiv. Mnogi od njih daleko prebacuju potrebe svojih vlasnika, ali u prirodi je čoveka težnja ka najboljem (a pogotovo najboljem za određenu svotu novca), bez obzira da li je to racionalno ili ne.

Budući da je od predstavljanja prethodnika prošlo toliko godina, a test scena je u međuvremenu doživela reviziju, novi aparat smo ukrstili samo sa konkurentskim modelom. Nikonom D7100. Bez obzira što ovi aparati tehnički ne spadaju u istu klasu, biće zanimljivo videti kako se senzor 7D Mark II kotira u ovakvom sukobu, jer Nikon za sada nije ponudio naslednika D300s. Razloga za ovakvo poređenje ipak ima, jer senzor D7100 pripada redu najboljih u APS-C segmentu.

Kao i uvek, sučeljavanje ćemo izvesti u skoro celoj seriji testova, korišćenjem RAW i JPEG formata snimanja, kako u studijskim, tako i u vanstudijskim uslovima. Kako bismo uticaj optike sveli na najmanji mogući nivo, koristili smo referentne prajm objektive iz reda „normalaca“ – Canon EF 50mm f/1.4 USM i Nikon AF-S 50mm f/1.4. Na taj način je uticaj optike na konačne rezultate i praktično irelevantan za međusobno poređenje, jer se u okviru istog brenda uvek koristi identičan primerak objektiva, dok su njihove međusobne razlike gotovo irelevantne za konačni ishod. Na samom kraju testa je i galerija semplova u visokoj rezoluciji, pa... krenimo redom!

DETALJI, RAW

Prvi na redu je test detalja. Počinjemo sa RAW formatom, kao neprikosnovenim i primarnim na DSLR aparatima. Ovaj format je nezamenjiv u situacijama koje nisu limitirane u smislu brzine isporuke fotografija. Kao sirov oblik zapisa, RAW je zanimljiviji za analizu, jer je najbliži onome što je senzor „video“, bez uplitanja (ili barem bez preteranog uplitanja) interne obrade koju aparat sprovodi.

Studijska scena koju smo eksploatisali u prethodnim testovima, poslužiće nam i ovaj put, a isečci su dobijeni razvijanjem u Adobe Camera RAW-u (u daljem tekstu ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (zbog uticaja na detalje), i primenjen istovetni stepen oštrenja. Temperatura svetla postavljena na 2850K, izlazni kvalitet je maksimalan (12, na skali od 1-12), a upotrebljen je lossless krop, kako bi bilo kakvi gubici bili potpuno suzbijeni.

Kao što smo u uvodu već napomenuli, Canon 7D Mark II ćemo ukrstiti sa istovetnim snimcima sa konkurentskog Nikona D7100, koji će verovatno biti i najveća dilema u izboru među top APS-C modelima oba brenda iako D7100 iako, kao što smo već rekli, ne predstavlja direktnog konkurenta novom EOS-u 7D Mark II.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a fajlove u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod naredne fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: 7D Mark II, D7100

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, istovetno oštrenje:

Razlika u rezoluciji, iako vidljiva, nije prevelika da bi donela neki jasan dobitak u korist Nikona D7100. S druge strane, prednost u detaljima je očigledna, a nju pripisujemo izostanku AA filtera na senzoru Nikonovog pulena, što se najlakše da primetiti na trećem isečku. 7D Mark II u svakom slučaju nije izneverio, jer se sasvim dobro drži u ovoj konkurenciji, ali ipak ne bismo mogli reći da je novija revizija senzora iz EOS-a 70D donela neka opipljiva poboljšanja u odnosu na prvu iteraciju. Detalji u senkama su jednako dobro renderovani i na Canonovom i na Nikonovom aparatu, dok je mikrokontrast minimalno na strani D7100.

Kako bismo rezolucijsku prednost ipak stavili po strani, isprobali smo tehniku normalizacije, povećanjem snimka sa 7D Mark II na rezoluciju konkurentskog D7100:

Ovde je situacija po novi Canon znatno lošija. Uvećanje je prouzrokovalo znatan pad razlučivosti po pikselu, iako je povećanje u principu simbolično. Čuđenju nema mesta, jer svaki pokušaj nadoknade rezolucije na ovaj način, ništa drugo do prosto nagomilavanje piksela, bez realne osnove u količini zabeleženih informacija. Nikon D7100 ovde ističe još veću prednost u smislu kvaliteta detalja, pa ćemo isprobati i obratnu tehniku – interpolaciju njegove fotografije na rezoluciju 7D Mark II:

Protiv fizike se ne može – interpolacija neminovno potire jedan deo korisnih informacija koje je senzor D7100 zabeležio, ali ni to nije dovoljno da bi 7D Mark II bio na istom nivou. Dakako, razlike su u ovom slučaju daleko manje, ali ipak vidljive. To međutim ne znači da je 7D Mark II nepodesan za pejzaže, studijsku fotografiju i tome slično, već samo da je u startu profilisan drugačije. Svakako se on može koristiti za praktično svaki žanr fotografije, ali treba imati na umu da se, u slučaju da vam dotične oblasti fotografije čine najveći deo potreba, neki drugi modeli, poput pomenutog D7100, biti možda bolji izbor. Kao što vidimo, razlike nisu spektakularne, ali postoje, a najviše zahvaljujući nedostatku AA/LP filtera na Nikonu.

U nastavku ćemo pogledati kako se Canon 7D Mark II snalazi u uslovima koji nisu kontrolisani. Bez obzira što ni ovde ne očekujemo bilo kakva iznenađenja, iskoristićemo priliku da uporedimo RAW i JPEG format:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW (konvertovan) i JPEG

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG iz aparata, u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

Dobro je poznato da RAW i JPEG nisu uporedivi, ali je evidentno da se proizvođači trude da JPEG maksimalno približe RAW kvalitetu, barem u nivou onoga što se iz RAW-a može dobiti prostom konverzijom. Moramo priznati da se po ovom pitanju u praksi ne može prepoznati neki šablon, jer se situacija razlikuje od modela do modela. Nekada imamo JPEG koji je detaljima i mikrokontrastom veoma blizak RAW-u dobijenim prostom konverzijom, a nekada deluje kao da isti snimak u različitim formatima nije načinjen istim aparatom. Sa 7D Mark II je situacija negde između. Količina detalja koju beleži RAW je jednostavno ubedljivija, mikrokontrast takođe, a oštrina je drugačija. JPEG u aparatima uvek primenjuje oštrenje većeg radijusa, zbog čega se ona pojačava, na uštrb finih detalja, umesto u njihovu korist. Više o JPEG-u u sledećem bloku...